Београдске општинске новине

позив на Крагујевчане у вароши и отгругу, да скупљају прилоге за споиеник свила онииа, који су и:( Крагујевачког округа изгинули у ратовнма, што их је Србија водила у деветнаестом веку за ослобођење и уједињење.

Бра&о! О земље, у којима се настанише славни претци наши пре хиљаду и више стптина година, отимаху се власто љунци с истока и запада, са )уга и севера, да их освоје и власти својој да потчине становнике њихне, који су увек тражили, да буду слободни и самостални. У витешкој борби. што је трајала вековима, иодигоше дедови наши државу сраску, у којој је народ српски почзо да живи политичним и културним животом. Славно доба владалаца српских из лозе Немањине исиисано је у историји српскога народа златним словима. Па ииак су по државу српску наступили врло кобни дани. Стојећи на ударцу пред страшном навалом дивљих Османлија — што су продрли из Азије у Европу, држава је српска пронала, а народ српски пао је нод турско сужанство, што се протегло у векове. Крвљу су нисали летописци сриски дуги низ година, што их је ироводио народ српски — љуто искушаван, гоњен и мучен, у ронству турском. И тек кад су силне војске великих султана турских дошле у два маха под високе бедеме гордога Веча, заиад јевропски је задрхтао од ужаса. Здруженој Јеврони пошло је за руком да силу турску у пеколико сломије; но ипак, скоро сав онај део зсмаља, у којима се настанио иарод српски, остао је под Турцима. У јаду и невољи, а иод тешким зулумом крволочних дахија, дочекала је лепа отаџбина наша ночетак овог деветнаестог ст»лећа. У тешким ланцима исиуштаху но тавницама градским мученици српски душу своју. По селима су, иод џелатским ударцима, летеле главе првака српских. Уздаси јадне сиротиње проламали су ваздЈХ широм питоме Шумадије наше... И кад је обест крволочних дахија превршила меру, нлану у Јасеници Крагујевачкој устанак, нод Карађорђем. Устаде Мачва, Рујно Сгари Влах, Рашка и Крајина љута, у чврстој одлуци да извојују слободу отаџбини својој. Од малених чета устаничких образова се у кратком времену одважна војска, штојуришем осваја Веоград, Шабац, Смедерево и друге градове по Србији, и што на Мишару Варварин/, Делиграду, Неготину и другим местима, излазл пред чувену и славну војску ноноситог султана са ВосФора да дели с њом мегдан и да је нобеди. Деветогодишња борба та, што се водила за оелобођење, показала је, да дедови наши нису жалили ни крви, ни живота, да потомцима својима извојују и оставе у наслеђе слободну Србију. Па ипак је Србија изморена и себи остављена, после деветогодишње борбе морала наново да подлсгне турској сили и превласти

И онет је од обести турске процвилело и старо и младо и црњих дана од тих носле кобне 1813. године, Србија ндје упамтила. И наново се о лјчишс дедови наши да ступе у борбу са диндушанима и угњетачима својима с одлуком: да се или ослободе или у јуначкој б' рби сви да изгнну. Код мале нрпве у Такову, лицем на цвети, 1815 године, разни кнез Милош Обреновић војводску заставу своју, огласивши рат Турцима. У Шумадији на ново плану устанак, који је носле тешких нанора крунисан успехом. На маленом збору народноме код цркве Таковске ноложен је темељ дан шњој слободној држави српској. Слободу, што је ми данас уживамо, стекли су дедови наши грдиим жртвама. Потоцима је текла крв из рана њихових ; на хиљаде броје се гробови што нокривају кости у бојевима изгинулик и од рана помрлих бораца срнских. Јунаштво Хајдук-Вељка, Рајића, Курсуле, Синђелића, Чарапића и других, треба да зна цео српски народ и да се њима поноси. И ако свечска историја познаје само грчке и римске јунаке, ни мало им српски не уступају. Зар је Рајић мањи од Леониде, пли Синђелић од Муција Сце воле? а да Вељка, Курсулу и друге не спомињемо. Ворба српскога народа у деветнаестом веку иоказала је, да Срби имају свести и одушевљена и да љубе слободу. За њу су дедови наши војевали ; за њу су оцеви наши крв проливали ; ми смо је добилч у наслеђе, да је чувамо и животом својим бранимо. И чинили смо то; и чинићемои то, јер нам је та крвава тековина наших оцева и дедова света, и ми је хоћемо млађима наншма у аманет да оставимо. Но има и сад, а било је нре још и више браће српске, што су цвилела у нужди и невољи, што су стењала у гешком ропству, тражећи помоћи од нас. Наши очеви притицали су у иомоћ у тој невољној браћи својој. Они су гинули војујући да и они дођу до слободе, за којом тежи сваки евестан човек. Зар нису толики синови некадашње кнежевине Србије, воЈЈЈући иод заставом свога јуначког војводе Стевана Книћанина, изгинули године 1848. — 49. по равним нољима Вачке п Ваната, помажући у витешкој борби своју браћу, Србе Војвођане? Зар није малена кнежевина Србија 1876. године нод витешким унуком славног кнеза Милоша, нашим дичним краљем Миланом I. огласила рат силној и великој царевини турској само за то, да ослободи српску браћ/ евоју у Восни, Херцеговини, Старој Србији, Македонији и по крви браћу своју у ВугарскоЈ ? Шест месеци одолева мала Србија големој царевини турск>ј и носле врло крагког мира диже се она наново да дође до Косова, тога старога разбојишта, на коме је требало потпупо залечити крваву рану, што је ту народ српски доби ире толико векова. И сувише нам је у намсти оно што се ту догађало; — а крај млогих гробова браће наше, што изгибоше у тим ратовима, дигоше се нови гробови оних јунака, што за част отаџбине своје изгибоше у последњем српско-бугарскоме рату. Србија је гробница јуначких костију. Колико славних јунака леже под зеленом и травом обласном ледином њеном ? Томе се нсзпа броја... Векови су протицгли у борби. За онима што су иагинули, долажаху нови и одлучнијв