Београдске општинске новине

ЈЛВНА БЛЛГОДАРНОСТ Као еваке тако и ове године еетио се београдске сиротиње наш честити суграђанин г. Францис X. Макензи, ио= дарив јој хиљаду и пет стотина и четрнајест динара (1514 динара) као суму која одговара двонедељној иомоћи саме општине! Суд општине, и од своје и од сиротињске стране, захваљује се најтопли* је г. Францису X. Макензију на овом илеменитом дару. ИЕСЈИГЖЕЕНИ Б:^Р^Б:тер (по Смајлсу) IX. Дружба у браку. Доброта, а не леиота, женска. освојиће е| де моје. Шексиир. Мужу иристоји мудрост, а жени нежност. Џорџ Херберт. Да је бог хтео да »ена буде госа човеку , он би ју створио вз његове главе; да је хтео да му она буде роб, он би ју саградно од љегових ногу; али , по што је он хтео да она буде н.ему раван друг, то ју је он нзвадно из ребра, из педра, његова! Свети Августин. (Наставак) После прве годпие брана, младенци ретко кад и мисле о цртама лица, па биле оне класично леие или не. Једно, пак, они неизоставно уоче, а то је: нарав један другом. „Кад угледам" — вели Адисон — човека кисела израза, ја одмах сажаљевам његову жену; док ме свако весело и отворено лице нотсећа на благо које уживају дотични пријатељи Фамилије и целе родбине." Ми смо већ имали прилике да изнесемо назоре иесника нам Бернса , о нужним својствима добре жене. Сад можемо додати и савет , који је лорд Берли дао своме сину као плод зролог државништва и нрактичног живота у свету. „Кад год буде божија воља, се, сине, ожениш, онда добро очи отварај; јер, од тога како ту ногодиш, бићеш срећан ил несрећан целога ти века. Ступање у брак то је као год улазак у рат: ту се само један пут даје погрешити. Кад већ једном загазиш, не дај жени,

ако је и најблагороднија, да ти буде оскудна , јер се ништа на пијаци не добија за љубав... Немој се грабити ни за паре, те на рачун тога узети какво грубо и ружно створење, јер прво свет ће те презирати, а друго и сам ћеш се грозити. Чувај се норазвиј< ности а још више неразборитости женске, јер од прве имаћеш ситан пород, а од друге — и живот ће ти се досадити." Од своје стране, чувени црквени историк Фулер нружа овај кратак упут за женидбу: „ гледај каква јој је мајка." На морални карактер мужа, жена природно и неодољиво утиче. Нижа ирирода вући ће га у низину, а виша дизати у висину. Прва ће убити у њему сваку љубав, разорити сваку енергију, наопако окренути цео живот; док ће ова друга , задовољив његове осећаје, облагорођавати срце његово, а, дајући му одмора, крепити умне му снаге. Више и од тога, жена од високих начела и неосетно ће узвишавати мете и смерове мужа јој, док ће их жена без карактера, исто тако неосетно , у блато сваљати. Славни Де-Токвил је тако дубоко проникнут био овом истином, да је чак тврдио: да нема у животу јачег наслона од оног које даје друштво добро-наравне и честите жене. Он сведочи још, да је у свом веку виђао људе лично слабе, али који су бивали јунаци само за то, што су поред себе имали жене племенита карактера, које су их подупирале и у борби храбриле; док, на против , вели, да је налазио и на људе мушка и топла срца, који су се претварали у грешне грабљивце, а све , под утицајем сујетних, раскошних и бесних жена. Сам Де-Токвил био је ретке брачне среће. Њему је пала била у део једна благословена земљакиња наша (инглескиња); и у писмима интимним нријатељима својим, он се најнежније изражава о снази и иотпори коју му зајми њена кураж, њена вечно добра нарав и племенитост њена карактера. Управо, и што год је више света виђао, све је до дубљег уверења долазио: да је, за развитак човечијих добрих страна и врлина, неопходно: здраво стање и уређење домаће. Више свега. он је издизао брачну срећу као праву срећу људску, и сматрао је своју рођену женидбу као најмудрији корак у своме животу. „Оно јест — вели он — да сам ја и иначе повољним околностима обдарен био; али ни за један дар немам толико Богу да благодарим као за моје домаће благо. Оно је у истини прво и највеће благо људско. И што год више старим, све ми важнији излази онај део живота на који сам у младости с висине гледао, и хоће ево да ме лепо нак-