Београдске општинске новине

65

је право. Тај ће учитељ имати у заводу и стан и огрев и ирема томе ова би иовишица била нешто више но штј осга ли наши учитељи уживају. Ако би ми ову повишицу дали, изгледало би да томе учитељу чинимо неку већу концесију но што наши учитељи имају, а тиме би увродили толике наше учитеље. Ја то немогу да учиним, нити иак одбор треба то да учини. Ја би био мишљења да се нека номоћ да, али не у ово имс нзго да се то сматра да се даје као нека прииомоћ од стране општине. Иначе госиодо, да наши учитељи који имају стан и огрев да не добију ништа, а овоме да се да, било би сасвим ненравсдно. Јован Дилбер Ја би био мишљења да дамо и више но што се тражи, али само у том случају, кад би они примили нод свој надзор и сву нашу незаконо рођену дсцу, а не овако да се иста дају сиротињи и да се о њима никакав надзор не води, већ да тамо осгају код те сиротиње као ирави робови. Иначе овако за 7—8 деце чинити толико жртве ја не би за то био. Председник. Ја се илашим да ћемо миовим произвести незадовљство код наших учитеља и учитсљака. Ја сам прошле године добио од њих једну молбу па је пред одбор нисам смео ни изнети с тога, што износи врло велику циФру- дакле мора се од тога водити рачун, премда ја нећу овде у овој ствари да изгледам као да сам пр)тиван. ИГго се тиче овога мишљења које изнесе г. Дилбер, ја сам о томе говорио с једним чланом уираве да нриме сву пашу сиротну децу а ми да им дамо свих 10 хиљада динара Ла ову цељ одређених и говорио сам да нанраве кућу за породиље у којој ове да остану док се не сврши све што је с њима нужно, а за тим старс жене буду чуварице те дсце. И заиста господо, и ја сматрам да су ова наша деца прави робови и да је крајње време, да се за њих како боље уређење донесе Васа ДучиА Кад добијемо понуду од друштва, онда ће се то нитање решити. Преседник Ја мислим да то тако и урадимо односно онога што рече г. Дилбер, а што сс тиче овога садашњег тражења, држим да треба да дамо што, као неку помоћ, ношто они иримају толику напунпчну децу и у неколико иомажу онштину, која би и сама морала ма какво сретство предузети, да се напуштена деца под надзор ставе и принраве за добре грађане. Тај ) читељ ће тамо бити и као неки унравник тога завода, па му треба што и учинити. Коста ПетровиК. Ја не делим ваше мишлењс господин " нреседниче, да ми треба да зазиремо од тога што ће се наши учитељи наћи увређени, јер нами се чини госнодо, да баш зато треба тај учитељ да има веће концесије, што су та деца наиуштена, шго су то занемарена створења гди треба много више и труда н знања, да се од оваке деце направе добри грађани. Поред овога стоји још један разлог, што су ти учитељи према месту на коме се та кућа находи, тако рећи, удаљени на крај вароши, па им је теже доћи до нужних нотреба, и тиме су изложени већем трошку. На кратко, ако ми налазимо да треба да им ту номоћ учинимо; ако хоћемо, да добијемо за ту децу добре учитеље, а и треба да их добијсмо, онда ја би се сложио, да учинимо једно друго илеменито дело, и да решимо, да

се овај предлог прими овако као што је ноднесен, без икаквих измена. Председ. Истина је г. предговорниче то, да су ти учитељи удаљени од вароши, али има и наших учитеља, истина не еви, који ту исту незгоду трпе н.пр. учитељи на врачару. Најпосле господо, то је ваша ствар. Ја сам само дулсан да вам то напоменем. А што се год буде дало, може се после и прирезом од грађана попунити. Милутиџ МарковиК. Ја се не слажем са мишлењем г. преседника за то, што сматрам, да ови учитељи за напуштену децу имају далеко тежи задатак нсго они ио варо1пи. Они се не брину само о васпитању те дсце, нсго сс старају у исто време и као њихови родитељи, док учитсљи ш> вароши воде бригу о деци само док су у школи н према томе имају вичге и помагача, јер се родител.и деце старају да деца своје задатке научс и у школу оду, док они у заводу воде бригу о свсму. Они су им и отац и мајка и све. Дакле нрема таквом раду и толикој зацаћи, ја мие лим, да ми кад неможемо да их што више наградимо, трсба бар да их изједначимо. Ја сам дакле мишлења, да се ово усвоји. Што се тиче онога другог питања односно ванбрачне деце, то иитање доиста не треба напуштати, али ипак не треба завезивати са овим. Та ванбрачна деца доиста су бачена на сокак и од њих нема никаква резултат;>, да се види, да су постали грађани, Но пигање о њима да се и она заводу даду неможе се сад решавати с тога, што друштво нема нарочити локал за то, јер друштво треба предходно да иабави локал, па дадил>е и све остало што је^за то нотребно. Наш г. преседник нека све то има на уму и нека води преговоре о томе, придржавајући се гледишта односно нашег Фипанциског стања и кад се ти нреговори повољно изврше, може се изнети на решење а за сад нек то изостане. Васа ДучиК. Ја нисам добро разумео. Имају ли ови учител.и тамо у заводу стан и огрев? Председник Баш то је оно, што тај учител^ има и сган и огрев, а ми оним учитељима нашим , који имају стан и огрев недајемо ништа. Милутин МарковиК. Ја би само још то имао да кажем, да у овом случају треба више да гледамо на његов задатак, а нарочито на првлике у којима се налази наша варош с том децом. Грађани на улици нису били на миру од њих. Па кад има једно друшгво које је вољно и бави се еа том напуштеном децом, онда оно управо помаже општини у томе , да се ч хрђава деца спремс за добре грађане, и кад оно то чини, онда треба да смо му захвални, и да му дамо помоћ, а рад учитеља у заводу не може се сравниги са радом учитеља у вароши. Васа ДучиК. Ја онет остајем нри томе, ако имају стан и огрев да им се неда помоћ. Коста ПетровиГх,. По доста великој усталачности тога друштва, ми видимо да то друштво одиста и напредује. Види се дакле, да }е друштво и савесно и енергично у свомс раду. Па кад та унрава саветује и нредлаже ошптини да то учини, пошто оно само то неможе да учини, онда ја желим не само из оних разлога, који сам мало ире напоменуо , него треба да имамо у вилу и то, да се то