Београдске општинске новине
96
ИЕСЛ^ЖБЕНИ ДЕО
(по Смајлсу) IX. Друлсба у Гфаву. Доброта, а не лепота, женека освоји^е срце моје. Шекепир Мужу пристоји мудрост, а жени нежноет. Џорџ Херберт. Да је бог хтео да л.ена буде госа човску , оп би ју створио и8 његове главе; да је хтео да му она буде роб, он би ју саградпо од његових ногу; али , но пгго је он хтео да она буде љему раван друг, то ју је он пзвадио из ребра, и недра, љегова! Свсти Августин.
(НаставакЈ Ми смо већ говорили о утицају жене на карактер мужевљи. И доиста, мало има људи кадрих да се бране од нижих црта у женску карактеру Ако, на прилику, жена не подупире и не негује у човеку оно што је у природи његовој и најузвишеније, она ће га брзо довести на свој ниво. Жена је у стању да поправи најгоре, али и да поквари најбоље људе. Пример за ово имамо у животу нашег писца „Хаџилука" Бунјана. Овај неуредник имао је срећу да се, у раној младости, ожени једном красном младом из добре куће. И она је та за коју знамо — а и он сам признаје — да га је на нрави пут извела. Да богме, да је она ту нобеду извоје ваба пролазећи кроз најтежа изкушсња, делећи и ону сиротињу кад у кући није било ни једна залогаја за двоја уста. На против. Ричард Бакстер, свештеник нон кокформиста , био је већ далеко зашао у године кад је наишао на ону дивну жену која после би његове друга. Лично, он је бо и сувише зањат својим духовничким послом, да је могао наћи времена да се женама удвара; и он се као оно Калвин, оженио, колико из љубави толико и из рачуна. Госпођица Чарлтон била је она наследници на коју је његов избор пао; али, да се неби помислигсо да је он њу „узео за паре", Бакстер се с њоме нанред и чо овако погоди: прво, „да она уступи главни део свог имања својим рођацима", и да он ништа не добије што је пре венчања њено било; друго, да она тако уреди своје ствари како не би пикад долазило до парнице; и треће, да она не очекује од њега поклон оног времена које њему треба за његове духовне послове. Пошто младе Класник општина београдска Штамна Медецијан и Ким
пристане и на оваке услове, венчање се обави, а сма живот брачни покаже као сретан. „Деветнајест година" — нише он — живели смо ми у најлепшој слози и љубави, свесни и сретни у цр нљењу користи из такве узајамности". Међу тим живот овога нроповедника био је буран и трудан. Љега су гонили с једног краја земље на други, тако, да му годинама нису дали нигде станка ни одмора. „Жене — цримећује он фино у својој књизи — не маре обично за мужеве оваке среће, али моја жена, без једне речи, све то поднесе." У шестој години брачна живота, њега изведу пред суд у БратФорду, што је држао некакав скуп у Актону , и осуде га. на заточење. Но ту му се придружи и жена која га је нежно пазила за сво време тешка робовања. „Никада — вели он — није она нрема мени љубазнија била, но што беше у мојој тавници. Она чак није дала да за милост молим".... И племенитом гроФу ЦинцендорФу пала је би ла у део овако благородна једна жена. „Ја се исноведам — вели он •— ггосле двадесетчетиригодишњег брачног ми искуства, и пигам се: ко би ме други тако лепо, тако дуго, и нежно по свету пратио, и ко би ме тако мудро пред светом заступио ? као што је моја верна љуба!. . Та она је ишла за мном и по мору и по суву, и у ватру и у воду. Она ме је у најстрашнијим тренуцима држала и са иснрављеном главом кураж ми диктирала; она је најтеже путове и хаџилуке, и то не сама издржала, него и за њих снаге зајмила! Под небом није било ни ваљда могло бити — душе која би ме хтела и умела боље разумети , срдачније нодупрети и стварније усрећити" А шта да кажемо о славној друзи славнога нам Ливингсгона у опасним дубинама дивље Африке? Јест, Ливингстон је на томе јуначкоме путу млогу муку н невољу отрпио, али губитак оне благородне жене, био је за њ сам удар над ударима! „Срце је мени из груди извађено — пише он са обала Замбезе. Свака друга несрећа могла је у мени само нове одваге нробудити, али овај потез жалосне судбине мора да ме сломије.... Зар само три месеца заједно после четири године растанка? Та ја сам њу само из љубави узео. и ш њом само у љубави живео. Што сам ју више нознавао, све сам ју више ценио, јер је она била и друга, и жена и мајка — најбоља! Ја ћу још моју дужност чинити, и пут наставити, али веруј, иријатељу, да ја то чиним под небом помрчаним" (наставиће се) .111 иановић Обилићев вепац број I. Уредник Н. С. Јовановић-