Београдске општинске новине

98

одредимо комисију, заиста је врло уместан и ми треба да га преооручимо г. председнику, да то учини тим пре, гато нам то г. Мостић као правник нредлаже. Ми не ћемо изгубити наш право и сам мислим, ако комисија доцније пронађе, да заиста имамо нраво, да задржимо текију за нагае стражаре. Молим вас, 10спосподо, да ову ствар решимо гласањем. Ђ. Новаковиб, Питање се не може регаити , док се не сазна, да ли је тај нлац опгатински или драсавни. Ако није наш онда се не можемо нротивити , јер су ноћни стражари нагаа установа, о томе нема говора — само је овде питање: да ли је тај плац нага или није? П. ВидаковиК. Не би требало ову ствар тако на нречац да регаавамо. Нека нам се нађу акта, па ћемо тек онда решити. Ја мислим да много игга не ћемо регаавати онако, како су други одбори регаавали. Немојте , да нам кажу: па и овај је одбор као и остали. ■М. МостиК. Мени јога зује у угаима последње речи нагае заклетве: да гатитимо интересе општинске и државне. Овде су интереси и онштински и државни. Овде су, у овом питању интереси онштински и државни тако смегаани, да се не даду на трупац пресећи, па да се каже: ово су опгатински а ово државни. Кад данас нисмо у положају, да тачно и праведно према стању ствари решимо питање о интересима општинским или о интересима државним, онда треба да се ограничимо и да регаимо оно, што можемо. Ја мислим, да ми, као нреставници оиштине београдске, треба да будемо предусретљиви према Управи Вароши Београда. Она тражи од нас једним уобичајеним начином одговор .Опгатина треба, да да одговора задржавајући себи право, да доцније накнадно ми утврдимо, ко је у нраву — опгатина или држава. Можемо данас решити , да уступамо а после право стање ствари да констатујемо. Само треба Управи, да се одазовемо. Но овде је покренуто јога једно иитање о својини земљигата. На нрвом месту долази да ли има каквих акта, којима би се редовним законским нутем доказало, да је доиста то земљигате прегало у својину опгатинску. Имам још да нриметим, да треба врло добро уочити и ту околност: ако је доиста држава то земљиште устунила општини, то не значи јога, да је уступљено и ираво употребе зграда, које су на њему, тим пре, што је свима нама по чувењу познато, да је држава устунила то под извесним условом: да тамо сместимо варошки суд. Ви врло добро знате, шта је то у правном смислу услов. Кад се тај услов иснуни, онда тек настаје нагае право. Ја мислим, да се ми прсма управи Варогаи Београда не можем') понашати као париична странка. Држим да I змеђу нас и Управе треба да постојп иредусретљивост и искреност. Ако имамо тапију управа нам не може отети нагае нраво. јер ми тек тапијом иостаЈемо сопственици и за то ако немамо тапије учинићемо велику погрешку. Дакле, кад немамо доказа о томе, за што не би одобрили Унрави под условом, да ћемо ми потражити сва могућа дата да докажемо: да она није у нраву , и да ово чинимо, што немамо при руци јасна дата да то можемо бра^ити. Председник. Жели ли јога ко год да говори („Доста је говорено.") Ја предлажем: дасеУправи одговори, даон-

опгатина, нристаје, да се стражари иселе од првог Маја, но задржавајући себи право, да се увери, да ли тај терет иада на државу или на онштину. Ја мислим, да ми изберемо комисију, која ће све оно што је г. Видаковић нредложио, учинити. Та ће комисија видети, да ли се може колико стражара сместити у ватрогасној кући. Мика ЂорђевиК. Изнесите уједно и предлог г. Миловановића, да се одговори управи да ће јој очгатина дати деФивитиван одгОвор. Св. КараиешиК. Ја сам најпре казао : да ми одговоримо да ће општина наћи квартире стражарима и да је одредила комисију, која ће испитати, да ли је држава у праву или није. • Председник. Ја ћу ставити питање: којеза мој предлог казаће „за", а ко је за предлог г. Миловановића, казаће: „нротив." Св. КарааешиА. Ако је ствар хитна, као што рекосте, онда сам за то, да се одговори одмах, а ако није, онда да саставимо комисију, која ће у року од 3 дана одговорити, Председник. Ја онет морам да кажем, да је ствар врло хитна. Ја морам, да дам одговора најдаље до сутра у јутру. К. Главини/1. Ову је ствар врло незгодно решити: држава хоће да загатити своја ирава, а ми хоћемо пагае. Држим, да ће најбоље бити , да одговоримо управи, да ми пристајемо, да иселимо стражаре, али задржавамо право себи, да видимо има ли држава право или не. („Тако је"). Држим, да је ово довољно јасно. Председник. Сад имамо некапва 3 нредлога. Оћете ли, да сва три ставим на гласање? Св. КарааешиИ. Онда ставите питање : ко је за то, да се одмг.х одговори, и ко је за то, да се одговори у року од 3 дана. Председник. Дакле, ко је за то, да се Унрави одмах одговори даћемосе иселити од прво^ Маја, казаће „за", а које против тога, казаће „против." Св. Карааешић. Ја мислим, да то регаимо устајањем и седењем. („Врло добро"). После гласања. Председних. Дакле закључено је да се одговори државној власти иосле три дана док комиеија извиди овај предмет. — Сад вас молим да одредлте комисију. К. ГлавичиИ. Већинаје решила овотако, но ја отворено кажем, да сумњаме ће се од овог регаења имати вај де и да ће се ова ствар свргаити у корист општине. Сутраје празник, и неће се моћи нигата сврпшти. Ми би требали преко сутра да се састанемо и да у недељу одговоримо. А ко ће то све за један дан извидети , па да можемо на основу акта дати одговора ? М. МостиИ. Ја иредлажем да у комисији буду г. г. Мита Миловановић и II Видаковић; и надам се да ће комисија за три дана моћи да сврши овај иосао, јер кад је г. Миловановић то иредложио, он сигурно и има већ неких нодатака о овој ствари. Мика Кр. ЂсрђевиК. Ја молим г. нредседника да стави у дужност дотичним чиновницима да сутра изнађу сва •Ф акта што се ове етвари тичу, и кад то буде, то није онда никакав огроман посао, већ се да свршити одмах чим се акта расмотре и не треба им за ово никаква комисија. Св. КараиешиК. Ја опет држим да то треба да одредимо кога од чланова одбора да ту ствар извиди и реФерише.