Београдске општинске новине

100

Председник. Добро господо, само бп вас молио да одредите сада једну нову комисију на место оне која је била, пошто су они одборници иступили. Та комисија нека изиђе на лице места па ће видсти шта се даје и шта се тражи и нрема томе*нека иоднесе своје мишљење па да ствар решимо. Марко ЛелиаариК. Ја би само молио да нам се објасни то, смемоли ми ово земљиште да отуђимо. Председник. Но закону ми не смемо продата општинско имање без одобрења збора, али држим да можемо учинити размену — трамиу. — Напослетку тако ја држим; али то мсжда и није јасно по закону , с тога изволите о томе решите, како ви налазите да треба да сс реши. Но нре свега ја држим даје потребно изабрати комисију, која ће разгледати зсмљиште и дати мњење. Милан МаринковиК. Имали лржава још празног земљишта до тога, које нама уступа (Нема) — ако има онда да се иште још па да се изравнамо (Нема). Кад нема онда ово је много да дамо. Марко ВелизариК. И држава је нама вољно пристала да устуни оиолики плац где би се зидао вар. суд, без икакве накнаде, као што смо о томе били ономад извештенв , па с тога и ми овде не би требало да правимо њој тешкоћа. Само је иитање: да ли ми смемо и ту трампу да учинимо без збора. Председник. Као што сам казао ја држим да трампу можемо учинити али само тако ако се види да није очсвидна штета за ошитину. Но овако, како се тражи, да се даде много више но што се прима , мени се чини да то неће моћи да буде. П. ВидаковиК. Ја сам мишљења да у начслу одложимо дебату овог нитања за идућу седницу. Да видимо у чему је ствар и како стоји у закону, иа ћемо онда решити. Можс бити да ћемо моћи да решимо и без нове комисије , а може бити да ћемо добити и да не одређујемо комисију. Др. М. Леко. Ствар јс ова врло важна и не би требало да се одлаже. Сад смо чули акт г. миниетра , и држим да треба да одредимо комисију па нека она извиди сгвар и поднесе реФерат. Истина ми немамо нрава да отуђујемо непокретна имања општинска , али мислимо , да имамо излаза у том : да се ироцени и једно и друго земљиште, на да /амо вредност завредност, а што би више дали , то да дамо на службеност држави а не у својину. Никола ПоиовиК. Нредлог г. министров врло је уместан и онравдан, и ми треба да га прихватимо. Ја знам неколико општина у једкој землш , која је далеко од нас на западу, која се за овакве и подобне ствари толико стара, да је подигла своју индустрију. Тамо се даје не само земља него се набављају чак и алати , само да би се довели људи у општину да ту раде. Зато и ово тражење г. министрово сасвим је умесно. Развити тај рударски посао у Србији, то је сасвим потребно, и то нам јеједна од најпотребнијих установа. Наша је земља рудама богата, и нама су такве зграде, као што ће бити ова коју држава намерава подићи на овом плацу, једна од најпречи потреба. Ја знам да је ире месец дана први пут продато у Аустро-угарској олово из нашег рудника —дакле Аустроугарска куиује већ од нас олова, а купаца ће му бити и

у другим државама , само ако се одпочне као што треба радити на нашим рудницима. С тога овај иредлог г. министра треба озбиљно нотпомоћи. Сад што се тиче тога колико се даје , а колико прима у квадратури землшшта, — ја господо нознајем оба ова земљишта о којима је реч. Општинско је земљипгге на крају пароши, на врх врачара, где се купује и продаје ланац и за 20 д. а земљишта код сакачесме оно јс у средини вароши и ту се купује и продаје један ланац земље не за 20 и 50 него за 200 и за 500 дук. ц. И одбор дакле, а и цела оиштина требало би да нрими овај предлог г. министров, са обе руке. Колико се времена вади олово код нас у окр. подринском , али све у оним необделаним полугама , и тек сад, кад се иочело нешто озбиљније радити , ми смо већ доживели да се извесна количина нрода Аустро-угарској. С тога ову ствар треба потпомоћи , а ја мислим да неће требати да се за ово тражи одобрење збора , јер кад се могло онолико земљиште дати за дом сиротне и напуштене деце зашто се не би могло дати за један овакав користан и деликатан носао, који је врло нужан целој земљи. — Мислим да се сад одмах избере комисија која ће ту ствар уредити и свршити. Ја мислим да не би било ни једнога човека не у општини но чак и у целој, Србији,^ који би нам у овој ствари што замерио, и који не би ово одобрио. Ј. Вајлони. За цело стој и онај разлог, што је навео г. министар односно одконавања земљишта, јер кад се врачар откопава, онда се мора све до ћошка у ономе нравцу сразмерно сниско спустити свЈземљиште. Дакле кад би се дао држави такав један нлац у тој линији, онда би се морало откопавати и земља носити, што би свакојако отежавало носао. Што се тиче величине — ја држим да овде треба гледати на вредност земљишта које даје ошнтина и на вредност онога, које ће примити од државе, и нрема тој вредности , ако дамо тамо на врачару 3 квад. метара, а овде у вароши добијемо 1 квадратни метар, ја мислим да ни мало нисмо општину оштетили. (Одобравање). К. ГлавиниЛ. Ја видим из говора г. г. одборника да није ниједан у начелу нротиван овој трампи. Ствар је само у томе да се види у каквој размери стоје цене једног земљишта и другог земљишта. С тога би требало одредити комисију да све то узме у обзир, па онда да репжмо ствар и да видимо да ли ћ > требати да се пита збор. К. Црногорац. Ми смо вољни да приуим > овај нредлог г. министра, само је питање смемо ли то да учинимо без решења збора општинскога? Мени се чини да не смемо беззбора то решити и мени дужност налаже да то кажем овде. Председник. Ја мислим господо да за сада одредимо комисију да она иснита оно земљиште које ми дајемо, и оно које нримамо, а да испита и оно што се од нас тражи, па онда да о овој ствари решимо. Ја вас молим, дајте ми кандидате за ту комисију. М. ВелизариК. Ја предлажем : г. г. Марка Ј1ека, II. Видаковића , Николу Мијаиловића , Николу Поповића , Г. Миленковића и Мил. Јосимовића (Прима се.) Председник. Сад вас молим да још дате неколико уверења о владању која власт тражи, на можете ићи. (Дају се уверења.)