Београдске општинске новине

107

непознато владање и имовно стање гога лица и тада го- ! сподо немојте узети да је то увреда за онога одборника, који га познаје. Дакле чујте. (Секретар ирочита акта којима се траже уверења,). Састанак је закључен. ■ ■ -Л——141 САСТАНАК одбора општине београдске држан 2 Априла 1888 г. почет у 6 часова по подве. (по стенографскнм белешкама) Присуствовали: Председник г. Живко Карабиберовић, члан суда г. Јанаћ М. Јанковић, чланови одбора: Св. Карапешић, М. Кр. Ђорђевић, Јаков Бајлони, Н. П. Михајловић, П. Д. Видаковић, Н. Р. Поповић, Св. Боторић, Настас Крстић, Стев. ЈосиФовић, Ст. Петровић, Т. Ј. Мијаиловић" Мил. Ж. Маринковић, Гл. Јосиповић, Д. Ђ. Миловановић, Др. М. Т. Леко, Милорад Јанковић, М. Велизарић, Т. Ђ. Наумовић, Димитрије Т. Вељковић, Н. Вулковић, М. Банковић, Гргур Миленковић, М. Јосимовић, К. Д. Главинић, Јов. Петковић, и Јов. Илијћ. Председник. Молим вас господо да почнемо. Састанак је отворен. Чујте протокол последњег састанка. Секретар чита протокол прошлог састанка. Председник. Има ли ко од господе да примети што ва протокол? (Нема). Да пређемо господо на дневни ред. Овде као што видите на днев. реду под бр. 2 стоји: извештај о једном захтеву г. председника грађанске касине. Ја вас молим да нрво саслушате његов акт, па ћу иосле да кажем шта ја мислим о томе захтеву. Акт гласи: ! (Прочитан) Председник. Ја кад сам примио оваЈ акт, сазвао сам унравну седницу, да видимо шта ћемо да радимо. И ја сам лично, господо, нисао се слагао са овим захтевом ни држао да се може један ноклон, који је учињен општини пре 16 година, сад узети натраг, па сам онда држајући управну седницу имао у тој седници и нашег правозастуиника; јер бојао сам се као човек да не погрешим што против закона. Г. нравозастунник наш истог је мњења као што ће те видити, као што сам и сам сматрао, и ја сам наредио да нам он цитира разлоге на основу закона, који су нам за овај случа) потребни. Ти су разлози да ми не можемо иристати на овај захтев касине, јер садањи одбор касински иема овлашћења да се противи ономе што су њихови претходници пре 16 година учинили. То је једно, а друго, ми у општини имамо млого сиротиње коју издржавамо и којој је млого нужнија помоћ него тој сиротној напуштеној деци за коју касина овај новац тражи, пошто је за њих колико толико, а може се рећи, за сада довољно се постарало. Наша сиротиња добија преко недеље толико једва у име помоћи да може имати леба али како је са њиховим становима и осталим потребама , то сви знамо, и ја мислим да би било већ крајње време да се за њих постарамо, и да подигнемо сиротињски дом, да наша сиротиња не умире по авлијама и сокацима, јер као што смо дужни бринути се за подмладак без родитеља и сред-

става, куд и камо више морамо се старати да не пропадају и стари који су за време снаге, подносили све могуће терете. (Чује се: тако је). Што се тиче овога новца, који се тражи , општина је тај новац још оне године кад га је добила, дала уиравн Фондова на камату, и данас, т. ј. до 1. Новембра 1887 као дана нове рачунеке године, иартија нашег примања од тога новца, која је износила 100 дуката, износи 2692 дин. и 22 паре дин. Но осим тога, пок. Црнобарац је у свом тестаменту наредио да његови насљедиици нздаду општини 1000 дук. цес. на ту цељ да се начини сиротињска болница. Насљедници су то наређење извршили, и кад је изишао санитетски закон, ја сам онда био председник, и онда смо решили да не би тај новац отишао у санитетски фонд , да се пошље опет управи Фондова под именом Фонда за сиротињски дом где би сиротиња нашла склоништа и здрава и болесна. Тај фонд господо данас, т. ј. до 1. Новембра 1887 г. има 17673.12 динара. Дакле обе ове суме износе 20365 д. и 94 п. дин. Ја мислим господо да ће те усвојити мишљење да можемо заштитити то право наше на тај новац, тим пре, што ми данас имамо 96 лица сиротних (старих) којима се даје коме 8, коме 10 а коме по 12 динара месечно ча издржање. Овај новац довољан је или само за стан без ране, или обратно. И ми подизање сиротињског дома, за то нећемо моћи дуго одлагати. Дакле ја мислим да ће те и ви сви бити за то да се ов-'ј иоклон не може узети натраг. (Одобравање). Ја мислим да би још добро било да се објаве нашем свету ова доброчинства и да постоји један такав фонд , па можда ће бити још добрих људи, који ће тај фонд потпомоћи, како би што пре подигли дом за сиротињу (Одобравање). Сад вас молим да чујете и реферат г. правозаступника општинског, о овој ствари. (Прочитан). Др. М. Т. Л еко. И ако се и ја потпуно слажем с предлогом г. Председника, да се овај новац задржи, инак у одбрану грађанске касине имам да кажем неколико речи. На последњем главном скупу грађанске касине, предлог, да се оних 100 дук. датих општини за оснивање сиротињскога дома пренесу на друштво за сиротињу и напуштену децу, покренуо је баш један адвокат, дакле личност , којој су познати наши закони. И одлука збора грађанске касине оснивала се поглавито на томе , што се мислило, да дат новац лежи безплодан, шта више доказивало се, да је капитал услед неких депозитних такса можда и умањен а међутим већ је прошло одонда шеснајест година и општина ништа не предузима ради остварења идеје о сиротноме дому. Према томе не може се осуђивати поступак грађанске касине. Но ношто не стоји то. да је новац Грађ. касине намењен за сиротињски дом лежао у каси бесплодан, но је одмах предат управи Фондова тако, да су као што госп. председник рече првобитних 1.200 дин. порасли готово до 3000 дин. То онда мења ствар, и ја држим кад се о томе извести грађанска касина, да ће одустати од своје одлуке и то тим пре, кад дозна, да поред оних 100 дук. постоји још једна много већа сума тако, да реализирање идеје о подизању сиротињског дома има ирема томе много бољега изгледа но што се мислило.