Београдске општинске новине

116

Свој манич>ест он извршује тоилим аиелом на свештенство целога света, да престане раздирати се, већ да удружи све своје снаге иротиву оних који проповедају „слово ништивила." Ето какав је, у кратко, овај знаменити акт овлашћеног пера једног Побједоносцева, тога нрисног саветника цара Александра. Ми га слободно можемо назвати и званичпим манифестом , као што га можемо у два реда сабити : „вера је наша обележје народности наше; и ево за што ми њу бранимо са оном снагом са којом би бранили и своју аемљу".... Једна доста неочекивана примена овога програма избила је ово дана и у крилу петротрадског сената. Општина вароши Ревала одобрила је била неку помоћ на одржавање варошких цркава, од којих су скоро све протестантске. Но, но заповести надлежног министра, гувернер Естоније поништи ово решење. Не дајући се тако лако, кмет ревала обрати се с протестом Сенату. Сенат, иак, поред оснажења пресуде гувернерове донесе још и једну другу врло озбиљну одлуку. Та одлука заслужује да се назове и епохалном у историји нашег административног права, јер она условљује: да ошптине могу од сада теретити своје буџете само оним издатцима које општи интерес становника, без разлике вероисповеди, захтева. Оне на пример могу одобравати кредите за одржавање школа, библиотека, музеја и иозоришта; али за одржавање цркава морају се старати сама стада , јер би веле било неправедно норезивати каквог православног за зидање или одржавање какве лутеранске цркве и обратно".... Па куда ово води ? У начелу води правој америкаиској слободи, — одвајању цркве од државе — али у практици, примени, изаћи ће на неговање православља а чунање свију других биљака верских. На завршетку писма, сматрам за вредно да споменем и велику законску реФорму која се спрема Финландији, тој старој домовини свирепих процедура и каштига. Ја сам већ имао нрилике да вам говорим о ономе стидноме споменику средњих векова у средини девегнајестог, Финском законику, који зна и за телесна мучења кврге и тортуре, но који је ево, на повику либерала, влада тога великог књажевства прегла да укине. Истина, да стручна правничка комисија званично сазвана за нужне измене и допуне у томе кодексу, није хтела укинути смртну казну — што је и изазвало велике нротесте на мигинзима у ХелсингФорсу, Сиборгу и друге — али све нам ноказује да смо на путу правог законодавног преображаја.

Власпик општииа београдска Штамиа Медецијав и

ОБЈАВА Сви они грађани који су по нравилима о псетарини пријавили и узели марке за кује, позивају се да изволе донети те привремене марке те добију друге, које су нарочито за кује начињене. Ова замена почеће од 27. ов мес. сваког дана пре и по подне за време канцеларијско код судског архивара г. Тасе Вељановића. У исто време опомињу се грађани који још нису своју пашчад иријавилл да то до 1. Маја учпне јер ће од тога дана почети редовно хватање иашчади, која марке нема. Стрвинар неће ухваћену пашчад без марке издавати никоме, за то се позивају последњи пут сви они који још марке нису узели, да до краја овог месеца то учине. Коме год се псето ухвати без марке, тај се казни шестогубом таксом. Из седнице суда општине вар. Београда 19. Априла 1888. АГ>р. 63. —4 •♦ •> КЊИЖЕВНИ ПОЈАВИ

ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА књига II. Време Краљевства и Царства од ПАНТЕ С. СРЕЋКОВИЋА проФ. вел. школе Цена 3 дин.

ПОЗНтЊЕ ПРИРОДЕ Познавање и неговање човечијег тела, иознавање животиња, биља и минерала СА ВЗ СЛНКЕ написали: БОРИСАВ Б. ТОДОРОВИЂ, проФесор и Ј1АЗА ОБРАДОВИЂ, учигељ. Код Мвдецијана и КимаановиКа могу се добити ове ињиге: ИЗ ЦАРСТВА ДУХОВА и АВЕТИЊСКИ ПОЈАВИ од Теозофа. Цена 50 пара . дин. овић Обилићев вепац број I. Уредник Н. С. Јовановић.