Београдске општинске новине

Председпик. То је један плац, који се граничи с има- I њима наших грађана у Фишекџијској улици, па иде кроз оно сокаче од чесме на звонару. Тај је сокак заиста тесан, и кад би се Београд регулисао морало би се одсећи. Грађани из тог краја молили су ме, да по регулацији начинимо дућане, но ја сам им казао : да регулација неће бити скоро можда после 20—30 год., кад се гробље подели на парцеле и раепрода; међу тим интереси општински захтевају, да тако осгане. Ми смо ночели зидати те дућане и то 12, но грађевински савет наредио је да сазидамо у средини капију и с обе стране ш> 2 мања дућана, тако да свега буде 14 дућана. Но комиснја предлаже да остане но првобитном предлогу т. ј. \2 дућана с капијом на крају. Од ових дућана имаћемо велике користи и ако их не издамо опет можемо сместити у њих патролџије. Ми плаћамо за 50 патролџија 180 дуката кирије, а за 100 би плаћали 360 дуката. У 10 дућана можемо да сместимо 100 патролџија и тиме уштеђујумо 360 дуката, јер нам остају 4 дућана да издамо иод кирију. Та кирија износи 6% на цео у г ложени капитал. Ми натролџије морамо сместити или у приватне куће или у наше, које су празне и које вуку добар нриход. Чим дућани буду готови можемо те људе тамо сместити. Ако буде велика кирија ми ћемо наћи за патролџије друге станове, а ако буде мала сместићемо их тамо свакако смо у ћару. Дим. НаумовиК. За што да не иравнмо онда за патролџије. Они ће те дућане да иреокрену у касарну. Е. ГлавиниК. Баш поводом овога питања ја бих имао да ириметим, да се с врло мало трошка дућани могу да претворе у собе, јер ]е тако расноред удешен да између два дућана долази дрвена преграда, која ее лако може дићи. Председник. Свакако је овде интерес општине заступљен у најбољем смислу. 11. ВидаковиК. Ја сам за то, да се престане једном с тим шепртљањем у општинским пословима Нравимо дућане за шпекуцацију, али, веле, можемо их употребити и за патролџије. Ја мислим, да општина треба да буде на чисто за шта прави, онда треба нравити за шта се и решило. Да ли онштина нрави тедућане, да подмири своју потребу или их нрави за шпекулацију? Општина београдска мора да редовне своје приходе троши на нодмирење најпречих нотреба варошких, јер их дао Бог има више да нодмири, но што допуштају Финансиске силе онштине. Ако ћемо дакле да трошимо морамо трошити на оно, што је нужно. То значи : оно што није ! нужно не треба ни да правимо. Сад, ако мислите, да је ; стање наше онштине тако бриљантно, да је нодмирила све евоје потребе и сад оће да прави шпекулацију — да осигура неки приход — то је онда друга ствар. Али тада шпекулацвја мора бити мудра, виснрена, тако, да јој се не сме нико смејати. Ја ако хоћу да шпекулирам са зидањем, ја ћу да бирам бољи плац општински у сред, а не да идем изван вароши. Ја предлажем, да се ово иитање ! скине с дневног реда и да се ни једна крајцара не потроши на то зидање, већ ако хоћемо да зидамо треба зидати на оном нразном нлацу у Дубровачкој улици.

Оиштина је дала неколико хиљада дуката за плацеве Саве спахије, који су били норед онштинског плаца. То је ограђено за школу, али, мислим, да ће се сви стручњаци сложити у томе да се школа не може правити с лица — ту је ларма с улице, деца ће извиривати кроз ирозоре и т. д. — школа мора бити из авлије и она ће имати врло леп изглед на Кали-мегдан. Нека та стручна комисија ово проучи па ће видети : да ће у Дубровачкој улици донети један дућан толвко, колико 14 у Фишекџијској улици. Водите, господо, строг рачун о ономе, шта радиге ; немојте да иде, као што је ишло до сад. Ако је цељ ошптине пптекулација, немојте шпекулирати у Фишекџијској улици, где је и Бог казао лаку ноћ ; •го нам неће нико одобрити, — него шпекулирајте ви у Дубровачкој улици — нотрошите и 20,000 дук. на добром месту, на ће вам сваки казати ејвала. Сутра кад се нов нут трасира па-се веже с крагујевачким друмом, нико неће ни нроћи Фишекџијском улицом — а ваљада је неће одржавати мокролужани. То је моје мишљење. Председник. Ја мислим, господо, да ово није на дневном реду. Једна ствар, која је решена раније, није више на дневном реду. Овде је на дневном реду: оће ли се правити додатак или не ће. Ја сам хтео да докажем, да ми имамо користи од те грађевине и да општина неће бити на штети. Господин је предузео говор у намери тој, да се раније решење ремети. П. ВидаковиК. Г. председник рече да је то дсфинитивно решење — није истина. Ако је дефинитивно решење, што нам подноси, да опет и ми решавамо. Нећу да дам ни динара повишице, кад није рађено онако, како је требало. Ја сам извештен о историји грађења тих дућана. Најпре је било одређено 6000 дин. Председник. Нека вам кажу господа, која су видела акта. 11. ВидаковиК. Прво је одређено 6000 дин. да се праве дашчаре, па онда изађе на 18.000 дин. да се прави од цигље. И то да се на крају вароши где не ће бити користи. Знам како је било и са грађењем куће за пожарну чету; ено средине нема — остала. празна. Треба ствари љуцки решавати. Та ствар није решена, и ја ћу гласати, да се не зида. Да видимо : који је тај, који каже, решена је ствар. Грађевински савет, коме се морало то да иоднесе на преглед, није одобрио то грађење онако, како је одбор решио/ сад је на нама да ли да одобримо ту измену, јер савет неда онако, како је одбор решио. Ми недамо ту иовишицу. Ми морамо да станемо на нут томе. Е, каже се: „етвар је ипак решена ;" да видимо , како је решена. Да је решена, не би се сад износила нред нас, да је ми решавамо. Близу је памети, да је ово решено, не би нам господин председник износио да ми опет решавамо. Ако ми одобрпмо, биће неко, који ће за то одговарати. М. ВелизариК. Разлози г. Видаковића са свим су умесни. Мислим да ствар није решена, јер рад није започет до тек пре 3—4 дана. Рад није ни могао бити започет, док не одобри грађевински савет. И сам сам за то, да се тамо не зида, него да се зида у Дубровачкој улици. Ја мислим, да ћете сви на то нри-