Београдске општинске новине

138

С. Пијаде. Ја мислим, да треба да урадимо оно, што је казао г. предеедник т. ј. да изберемо комисију, па ће она све то разгледати. К ГлавинуЛ. Ова је ствар врло важна а већини је од г. г. одборника непозната. Ја сам лратио ту ствар прилично у „Општинским Ш^инама*, али не могу свега да се сетим. Нема бољег нута, да се ова ствар сврши, него што је предложио г. иредеедник: да се избере једна комисија, која ће сва ачта проучити и о томе поднети извештај одбору. Ја са своје стране сматрам, да је овај концесионар учинио више него и један други; сад, ако је епштмна учинила некакву грешку, па га оштетила, то је друга ствар. Председник. Та комисија нека изближе разгледа ствар и ако нађе, да је учињена нека ногрешка , онда да гдедамо, да се изравнамо с човеком, а ако је ова ствар корисна по општину, онда, да је примимо. (Чује се: капдидујте лида за ту комисију). Ја кандидујем: г г. Милут. Марковића, Миту Миловановића, Свет. Милојевића, Косту Главинића, Марка Леко, и Свет. Карапешића. Прима ли одбор ове кандидате? (Прима). Молим вас, чујте један акт г. министра народне привреде односно онога плаца. Секретар прочита. Председннк. Но пре тога, госнодо, имам, да вам кажем, да г- г. Свет. Милојевић и Милут. Марковчћ још нису заклети а међу тим ули су у једну комисију, с тога ћу ја позвати свештеника, да их на идућој седници закуне. Молим вас, госнодо, има ли ко шта да каже на ово ? Ја као председник хоћу да кажем ово: ја не примам на себе укор, да општина не ће, да изађе на суерет држави, ту јег. министар рђаво обавештен. Ја сам за то да се изађе држави на сусрет и да дамо тапију за танију т. ј. да дамо 4800 кв. м. земљишта на Врачару за онај плац код Сака-чесме, а оно остало да дамо држави на послугу за 20 година. Ја мислим, да ће то цео одбор усвојити. (Тако је). М. ВелизариИ. Ја предлажем, што сте и ви казали, да се у одговору на тај акт каже: да цео одбор одбија од себе укор, и да се вишак нреко 4800 м. да на нослугу за 20 година. Председник. Добро гоенодине. Дакле ми ћемо дати плац за нлац, а онај вишак да остане као службеност држави за 20 година. Ја мислим, да је то добро и молим г.г. иравнике, да кажу, да не учинимо какву погрешку. Мил. БанковиИ. А шта је пре комисија радила? Председник. Као што знате, отуђење не може бити без збора, с. тога смо ми нашли да буде ово као трампа. Пристаје ли одбор да дамо онај нлац на Врачару од 480 м. за плац код Сака-чесме а сувишак, да дамо за 20 / год. на службеност? (Пристаје). Чј Сад вас молим, чујте један акт Управе вароши Веограда односно иромене имена дорћолском кварту. Секретар прочита. Мил. ВанковиЛ. Па и реч „кварт" није ерпска. К. ГлавипиК. Ја мислим, да је са свим уместан овај предлог Уираве, да се измене имена квартовима. Ја сам члан комисије за нивелацију и ми тамо имамо много кубуре због тога, што су улице рђаво крштене. Тако улица хнто води од града ка Видин капији има нека три имена,

свуда у целоме свету гледа се да једна улица носи једно' име. Сем тога, ми смо сувише толерангни ирема нашим вековним душманима — ми смо задржали у језику многе њихове речи, многи наши крајеви носе њихова имена и данас. Кад имамо српских речи, за што да не кажемо српски, кад сви народи иду данас на то да пречисте своје језике од туђих речи и да све што могу на свом језику да кажу, то и замењују својим речима. Међу тим, мислим, ово нитање не може да се регаи у целокунноме одбору, него би требало, да изберемо једну мању комисију. која би то питање пречистила. Председиик. Добро, госнодине, онда да изберемо једну комисију и то из сваког кварта нека буде по један, па нека они буду кумови. Н. Вулковик. Ја мислим, да би у ту комисију требали да уђу и 2—3 Филолога. Ја предлажем г. г. Јоцу Вошковићи, Панту Срећковића и Андру Николића. Председннк. Додајем и г. Главинић. К. ГлавиннК. Држим, да треба да се каже шта има та комисија да уради. Председник. Ово што ее тражи. Гргур Миленковић. Не треба да јој буде посао, да само квартове назове него и да улице именује. Ми имамо н. пр. једну улицу, која се зове „Горња Јованова" па после „Доња Јованова", што цељи не одговара. Председник. Ја миелим , да се то може свршити до идуће суботе. Мита МиловановиИ. Ја бих нредложио : да одбор одмах репш, да се дорћолски кварт зове дунавски а за остало да се одреди комисија. Гргур МиленковиК. Да ли ће се дорћолски кварт звати дунавски још вечерас или после 6 месеци, све је једно мислим, да није тако хитна ствар, да морамо одмах да је решимо. Него, кад радимо, једну ствар треба да је и свршимо, треба да крстимо цео Веоград т. ј. квартове и улице. (Тако је). Председник. Добро. Онда да останемо при томе, да умолимо комисију да узме цео план вароши на нека то изврши. Н. ВулковиК. Онда тој комисији треба додати још неког одборника. Мита МиловановиК. Ако се та ствар преда комисији онда ће опет да остане још дуго не решена. К. ГлавиниИ. У Београду има око 220 улица. Од њих је око 190 крнггено као што треба а једва да има 30, које нису добро крштене, и оне би се могле крстити за 20 дана. То није тешко питање. Треба имати само план пред собом па је лако свршити. Само би одбор требао да изјави, каква имена треба да се даду. (Чује се Српска.) Председник. Ја мислим , да овако ствар и свршимо, (Врло добро). Председнгк. Сваке се године господо бирају кандидати за чланове одбора при управи Фондова, па је нужно да и сада изберемо шест таквих кандидата, и то тројцу за чланове, а тројцу за заменике, од којих ће носле министар поставити једнога за члана а једнога за заменика. Ја вас молим дакандидујете лица. — По кратком саветовању и сноразуму, изабрани су кандидати и то, за чланове: Јово Крсмановић, Васа Ду-