Београдске општинске новине

171

и детаљни иланови, проЈекти и предрачуни , па је таква стилизација унешена и у сам закон о трошарини од 13. Јуна 1884 год. Погрешност таквога мишлеља могла се међу тим тада већ увидети, ако ни из чега другог, а *,но бар из писма нојединих зналаца, који су за савет питани и који су позивани да прсјекте израђују. Тако између осталога, г. Александер Ерд у једноме писму вели, да би се дошло до основе за солидно извршење свију задатака, тек погпто би једна доиста оиробана снага ировела у Веограду годину дана на предходним студијами и истраживањима, односно на изради главних нивелмана. Услед ногрешног схвакања самих претходних радова видимо, где се они и не предузимају одмах; но се решавају. друге ствари, које би имале тен доцније да дођу на ред. Таквом схватању претходних радова има се приписати у неколико и онолика разноликост у цени, но коју су разни нонуђачи пристајали, да нам пројекте израде. Међу тим по природи саме ствари, морало се у скоро доћи до корек!нијег гледишта. Тадањи нредседник општине већ у нрвом свом реФерату представништву оиштинском увиђа, да ће нас сваки пројектант водовода пре свега упитати, коју воду и какав водовод хоћемо, те да се логично питање то мора пре свега начелно расаравити. Истина изгледа, да је владало мишлење, да се оваква чисто стр>чна иитања могу претресати и корисно решавати у самом одбору општинском но и таква погрешка Аоћи ће се разумети и опростити кад се узме у обзир, да су радови овога рода за нас били са свим нови. На ванреЈшом састанку одбора општинског од 17Октобра 1884 год. председник предлаже, да се донесе одлука: г Да се изврше главни радови предвиђени законом о варошкој трошарини од 13. Јуна 1884 год. и да се при ступи претходним мерама за њихово извршење." После дуже дебите та је одлука усвојена и сем тога решено је: да се изашље нарочита одборска комисија за проучавање трошарине у страним земљама, која ће имати да спреми и пројект за устројство и администрацију београдске трошарине. За тим се одмах ириступило дебати о томе, коме да се повери израда потребних планова, прој ката и предрачуна, а председник је изнео понуде, које је у томе погледу добио, и одговоре на понуде, које је сам чинио. Одбор је рсшио, да се поменутој комисији, која путује по Европи зарад проучавања трошарине, повери и избор лица, којима ће се пројекти у ичраду дати. По природном реду ваљало је истина најнре све претходне студије извршити, па тек онда ириступит1 избору лица за израду пројеката ; но ипак и то је био већ један корак у нанред. Жалити је само, што у ту комисију није узет > и које способно техничко лице; јер би се на тај начин извесно много раније ствар на чисто извела, те би данас имали детаљније и тачније студије о количини и каквоћи воде из околине Београда, као и о свима другим техничким питањима. Без и чије увреде, нека нам је дозвољено, да примером једним овде наведемо штет е последице решавања

техничких питања, без претходног саветовања са својим стручњацима. Уговором, израђеним но упуству извесних страних инжењера, иоверено је Халачију снимање Београда са нивелацијом. Тај је рад коштао ошнтину близо 100 000 динара. Предузимач је по уговору свој посао савесно извршио, но од њега је уговором тако мало тражено, да је општина морала накнадно тачнију нивелацију извршити, а предстоји јој јоште и снимање парцела. Да је ко год сматрао за нужно, да у овоку питању затражи мишлење наших зналаца и инжењера, нема ни најмање сумње, да би се нашло начина, да наши људи изврше пос о, који је Халачију поверен. Квалитет израђеног иосла при томе не би ни у колико био лошији, а стао би међу тим само трећину горње цене. Да се вратимо питању о води. Пошто се изаслата кодисија вратила са сво ег пута, снроводним писмом својим од 26.|1. 1885 г., које је читано на састанку од 28.ј1. 1885 год., поднела је она извештај одбору оиштинском, о своме проучавању општинских установа у страним земљама. Говорећи о водоводу, носле описа свега што је комисија у своме путу видела, разлаже она у своме извештају, како је дошла до убеђења, да је изворска или нодземна вода најбоља. Према томе износи овакав предлог: ,1.) Да се у начелу реши: а.) Да се за београдске водоводе водоводе има пре свега тражити изворска вода; б.) Ако се у иериметру од 20—30 километара око Београда не нађе толико изворске воде, да би београдски водоводи могли давати бар 100 литара дневно на сваког становника, дакле бар 8000 т 3 на 24 сахата на становништво од 80.000 душа; онда да се ириступи тражењу подземне воде у околини Београда; в.) Тек ако би се озбиљним студијама доказало, да се не може добити довољна количима воде ги из извора ни испол земље, имао би се израдити пројект за београдске водоводе комбинованим системом, по коме: или би се изворска вода комбиновала са подземном, или би се садањи и звори задржали за нијаћу воду (са новим цевима), а вода за осталу потрошњу да се пумпа парним махинама из обале савске дренажом ; г.) Само у крајњој нужди, ако се ни једним од ових начина не би могла нодм.ирити потреба, да се изради иројект за водоводе из Саве са уметничким цедилима. ' 2.) Све ове студије и израда дотичоог нројекта да се новери двојци стручњака: г. Ечварду Истону у Брајтну и г. Александру Ерду у Берлину. Чији ће се нројект усвојити за извршење, то ће општина решити по саслушању нарочите комисије стручњака, о којој ћемо доцније рећи како мислимо да је ваља саставити." У том се извештају даље вели, да би се у Августу 1885 год. могли иројектантима већ послати нужни податци за грађење иројекта, те би до краја Новембра исте године могли и сами нројекти бити готови. Предлаже се даље, да се сваком пројектанту даде 2000 динара и име путна трошка, за долазак у Београд ради личне оријентације на лицу места, а сваки пројект да се награди са по 10-000 диц, Кад се урачуна јоште