Београдске општинске новине

186

Из овог кратког прегледа о евему доеадаљем раду видимо, да ее ири решавању иитања о водоводу неиреетано лутало Најире је иротло досга времена, док ее истраживаЕБу воде нриетупило, а пошто је већ одпочето, није се извело до краја као што ваља. Ваздан је комисија за истраживање воде одрсђивано; но што год је која од њих рекла, да има да се учини, онштина ни до данас није извршила. Ма да су и овако у малом обиму извршеним радовима око истраживања воде ипстигнути повољни први резултати, опет општина није сматрала за потребно, да те радове настави и доврши, како би се дошло до ноузданих дгфинитив 'их резултата. Услсд гаквог начина рада комисије су се једна за другом сасгајале и расгурале, архива се иунила н>иховим извештајима, а иитање о води није ни до данас на чисто изведено. Пошто с-е иак на таквој основи не сме иристуиити самоме извршењу водовода, то ће бити наша дужност, да кажемо шта се има иредходно и неодложно учинити, како би се оишгина могла после рсшити на један или на други систем водовода Пре но што ово учинимо, саопштићемо најире у кратко резултат нашег прегледања генералног иројекта, што га је г. Оскар Смрекер поднео. * Пошто немамо позитивних иодатака о изворској и подземној води из околине Београда, то није ни пројектант могао исту узети у обзир, већ је као гато сам вели предвидео „за сада" најцелисходнији начин снабдевања водом, а то је комбинованим системом водовпда, са засебним мрежама цеви за воду за ниће и за воду за осталу иотребу. За пиће узима воду из извора, који и сада тој дељи служе» а за осгалу иотребу савску воду, ношто је она од дунавске | бистрија и чистија. Водовод за савску воду тако је диспОнован, да се | вода црпе неносредно из Саве ири малом стању исте, а при средњем стању и при великој водн најпре се вода остнвља да се сталожи у нарочитом басену крај рис. Иарним шмрковима намештеним иснод В »јФертове пиваре из влачи се отЈда вода и Оаца на цсдила :Филтре). Из тих цедила (3 на броју) нрсцеђсна вода лолази у иарочити басег, а из онога истерује се цевима оиет п^моћу махина у розсрв ар. Цеви ове иду тончидерским друмом до „Лом до1;а", отуда досно п»ред „Мпњсжа 1 ', па кроз Ечглезчвац. Сам резервоар лежи изн Енгл-зпвца иа иајвишој тачди, тако да вода "ма довољно нрнтиска, ;!а се може спровести у горњс сиратов • кућа и на највишем мссту у Веограду. Од рсзсрвоара пружене су цеви но улицама, на којима има 200 хидраната. Од тих цеви имали би онда иоједини сонствсници да етгроведу воду у своје кућс. Број хидраната у главноме јс довољан, само ваља додати јоште који у Енглезовцу и иа Калимегдану. Укунна дужина цеви није обелсжена, но нрсма плану види се да износи на 48 километара. Ако дри;ава буде тражила да се водсводне цеви Ј спроведу и у град и да се тамо потребаи број хидраната намести, то јс лако извршити.

Са чисто техничке стране у главноме овај је водовод са свим целисходно диспон&ван. Све су нотребе прецвиђене, а има и довољно резерве у- махинама и дрЈтиге постројењима, како се у случају онравке или иначе не би ни за време рад нрекидао. Само би ваљало тражити да се главни вод цеви, којим се вода истерује у резервоар, такођер састоји из 2 цеви, уместо из једне као што је предвиђено. Обе ове цеви треба иенрестано да Функцијонишу, тако да водовод ради и у случају да се на једној од тих цеви што год деси. Ссм тога слабо је |>ачуната поврншна цедила и дебљина слој >ва у истима, те би те димензије вал,ало увбћати. Међу тим односно количине воде, која је за основу узета, морамо рећи, да је са свим мала, тим пре што је предвиђено, да се вода узима из тако нсограничепог извора као што је Сава. Г. Смр кср предвидео је количину од 2000 1113 просечно а 3000 у ?4аксимуму дневно, а за садање становништво Вег-града. То чини по 50—75 литара дневно са главе на главу. По напим рачуну за потребу садањег становништва пе сме се узети мање од 100 литара просечно а 150 литара у мипимуму' (лети и то у време кад је преко дана највећи потрошак) на сваку главу посведневно. Према томе ова се количина мора и узети у обзир, дакле и снкга свију махина, јачина казаВа, новршина цедила, садржина басеиа и резервоара — све би се то имало сразмерно уређивати, а и цеви морале би се нрема томе дпменаионисати. Инсгалације су тако диспоноване, да се могу проширивати у цељи иодмирења јаче нотребе, а у овом погледу ваљало би условиги, да то нроширење може лако да се врши и до границе иотребе за два пут веће становништво, са обзиром иа више наведену дневну нотрошњу. Што се тиче онога другог водовода, за пијаћу воду, и о њему не би имало много да се нримети са чието техничке сграие. М ђу тим и ту је предвиђена количина воде недовољна. Узсти су у рбзир само садањи Јхваћени извори, који дају укунно 250 Јга , или по 5'., литара на главу посведневио. Истина да су ти швој и данас хрђаво ухваћени и да је водовод г.скпарсн, те сс доста воде губи у земљу, тако да би се рационалним грађ-њем водовода знатно увсћала ксличина воде на чссмама; но то увећање не мпж" изнети 20 — 90%) као |ПТ0 из г. Смрекеровог рачуна еледује. Није дакле довољно да се доведе вода само са већ ухваћсних извора, иа ма и употребили чесме са затвором (где дачле вода не тече вепрекидно, него само кад треба); всћ трсба количину воде довођењем пових извора јоште знатно увећати. Са обзиром на неизбежан губитак и на данг,бу ири зиптању може се слободно рачунати само за ииће по 19 литара днсвно на сваку главу, а то ирема садањем становништву чини 400 118 . Сем тога ваља осигур '! а и могућносг подмирсња иртрсбе и увећаног, одиосно у Јвојеног, становништна. Ксд воде чисто за пиће количина воде не зависи толико од Фактичке потребе, всћ у много всћој мери и од