Београдске општинске новине

БРОЈ 27

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 21 АВГУСТА 1888 ГОД.

година vii.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ВЗЛАЗИ КЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАКУ Цена за Србију; НА ГОДИНУ ... . . 6 ДИН. НА ПОЛА ГОДИНЕ .... 3 ДИН. 34 ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИШ' . . 9 ДИН. шшшшшшшшшшшм мши

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ општиноксг суда МММ1НМШММНМПМНМНМПНММНММНМ1МММММШМ11ММШММММММММММ1

111111111111111

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Преталату ваља слати уаутницом на оаштински суд а све коресаонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. Неплаћена писма не примају ое. НМННМШ 111111111111111111111111М1Ј11111111111111111111М1111111М1М1111111111

СЛ-Т-ЖБЕНИ ДЕО САСТАНАК одбора опшхине београдске држан 18. Јуна 1888 г. (по стенограФским белешкама) почет у 6 чаоова по подне. (СВРШЕТАК). Иредседник. Молим вас господо, ви сте нре решили да се Миријевска и Цигљарска улица што нре нивелишу и калдрмишу. Ја сам усљед тога држао лицитадију а овде је и г. инжињер Чађевић, који ће вам саопштити резултат Јшцитације. (Чађевић чита протол лицитације). После држане лицитације г. инжињер нашао је за нужно да му се даду акта и он је ноднео један извештај. Изволте чути. (Чађевић чита. Даље прочита и лицитационе услове). * Др. Марко Леко. Ја би имао једну стручну напомену на реФерат г. инжењера Чађевића. Он вели, да ће ова калдрма, о којој говоримо, бити чврста као од хидрауличког креча, јер употребљени материјал по своме хемиском саставу одговара хидрауличком кречу. Међу тим то није у ствари. Ма како да је материјал, који г. инжењер за ирављење те калдрмс предлаже, по свомс саставу сличан халрауличком кречу, ипак ваљало би га пре свега пећи и мешати, па тек да би могао бити оно, што је хидраулички креч. Ако се и на томе много оснива јачина ове калдрме, онда ћемо се нреварити. (Чађевић: Ја никако нетврдим да комбинација ташмајданског и колубарског песка одма по- | стаје хидраулична. Али пошто су главни сајстојци у тој смеси који чине хидраулитет, ја сам за то рекао „надам се" да ће се у низу времена боље стврднути). Коста ГлавиниК. Ја би молио г. Чађевића да ми кажс, да ли су обе улице изложене јакој бујици ? (Чађевић : са свим велика бујица, јер се вода из више улица тамо слива и на читав калометар и по има да се земља транспортира). Могла би се лицитацијом одобрити но само под тим условом да се у уговору каже, да ће се носо уступити другоме, ако предузимач не ради по уговору, и то на његову штету, јер са обзиром на услове и излицитирану цену, држим да се лицитант нада да ће моћи и лош рад протурити. (Чује се: све је то стављено у уговору). Лера ВидаковиК. Мени се чини да је ово луксуз градати овако јаку калдрму на крају вароши. Има много улица које су слабијом калдрмом калдрмисане а на виднијем месту и потребније. На пр. пут од жељезничког ђумрука није скоро никако ни калдрмисан. Има улица које воде ва

Саву па ни једна пије овако тврдо калдрмисана, а ми хоћемо да правимо овако тврду калдрму за Вишњицу. Ја би молио да се тамо нанрави какав макадам. Кад би цела варош калдрмисана била коцкастом калдрмом, онда би се могда у том крају јача калдрма правити, а иначе кад у сред вароши стоји гора калдрма, нема мислим места на крају вароиш правити овако тврду калдрму. Г-ргур Миленковик. Не треба се осмејкивати. На том је месту нужно да се тако јака калдрма направи из два узрока: да спроводи воду и да издржи терете. Да се макадам прави то нема смисла, јер ће га вода однети. Није дакле ово луксузна калдрма, већ је нужда натерала, да се овако широко камење меће. Милутин Маркови^. Што се тиче начелног питања то је раније свршено. Што се тиче каквоће калдрме, ја мислим да је и о томе толико говорено, бар 15 пуга био је говор о томе; нарочито о томе, да је општина чинила трошкове више и опет су остављане рупе и провале да се није могло да пролази. Имади смо и тегобе и незгода због тога нута што предузимач који носи нечисгоћу, није могао да изврши уговор. Сад пошто су стручна лица то оценила а и због јаких бујица ја мислим да не треба ни да говоримо више, него да приступимо раду и да усвојимо лицитацију с тим, да нашем инжењеру кажемо, да води строг надзор о изради, а предузимача оставити нек сам о себи води рачуна. Гргур Миленкови^. Овде треба знати да је вода врло велика и односи све. Није овде само калдрма него је и канал који одводи воду. Пера Видаковић. Мени је жао што г. Гргур као инжињер не зна, да има још улица, гди вода односи и калдрму. Прођите г. Гргуре улицом која води од Зеленог венца у Савамалу, али истина тамо нема дијурне — на ће те се уверити. Председник. Држим да треба и ја коју реч да кажем о овој ствари. Ви сте господо заборавили, али ја не смем да заборавим. Нама је од државне виасти дошло наређење, да тај нут начи !Имо иначе ће власт сама о нашем трошку начинити. И кад морамо градити, онда сам и ја зато да се калдрма што јача направи. Стоји и оно шта каже г. Видаковић, да бујица у оном сокаку што води од зеленог венца на Саву односи калдрму и ја сам због тога морао да ударам коље и да калдрму утврђујем и баш због тога треба и овде правити јачу калдрму, па ће се и онде направити тврђа. Право да вам кажем ја делим овде мишлење оно у реФерату инжињера изложено и нре би се с њим сложио, јер на сву прилику према условима и цени овај ће се