Београдске општинске новине

226 џ

што краћем року и нека се јавн еснафу и нека се изда оглас. (Врдо добро). Председник. Дакле решено је, да се држи у што краћем року друга лицитација. (Тако је). Сад имамо другу лицитацију. Царинарница београд ска тражвла је, да ее нанрави калдрма доле на Сави и то врло хитно, с тога сам ја наредио, да се држи лицитација. Чујте извештај. Секретар прочита. Св. БоториК. Молим вас, да чујемо услове, и каква је величина камена нрема тој цени. Коста ГлавиниК. Овде се тражи, да величина јсдног камена не сме бити мања од 4 кв. десим.; а за тим се, како ми се чини, тражи и колубарски песак, с тога држим, да није скупо и да треба одобрити ову лицитацију. П. ВидаковиК. Мени се чини, да је ово скуио, јер у предрачуну је 1-40 диа. а изашло јс 1*80 за крпљење од квадр. метра. Зато бих ја био мњења, да се држи нова лицитација. Св. МилојевиА. Ако општина не оправи ову калдрму, онда ће то учинити ђумрук на рачун општине, па ће то коштати скупље. К. Главини\. Услови су добри — бољи но и кад до сада, и у њима је врло ва*-ан онај захтев: да камење не сме бити шиљасто на доњој страни а то захтева и више посла при калдрмисању. За тим се захтева и слој колубарског песка дебео 10—15 см. што је такође добро. Секретар прочита услове. К. Главиник. Е онда је скупо. П-редседник. Пристаје ли одбор, да се држи друга лицитација? (Пристаје). Сад долази откопавење Миријевске улице, Изволте чути извештај. Секретар прочита. Председник. Каш сам дошао за председника ја сам затекао да су за откопавање плаћене раније цене од 120 1 50 и 1-67 дин. од кубног метра. Ја сам постигао цену од 0 55, 0 60 пара и у најскупљој диштанцији 1 динар. На овој лицитацији били су саега 2 лицитанта, што по закону није довољно. Дакле види се, да опст има неког договора. Мил. Јанковић. Ја сам питао предузимаче за то, а они вджу, да је с тога, што морају да положи 50 дук. кауције. Председник. Ја мислим, да кад узму ситнији предузимачи, онда им се може аздавати суботом „а конто" онога, што су израдили. Св. ВоториК. Ја миелим у да се г. председник може погодити са неким предузимачем јевтиније а при том да му се неделно исплаћује зарада. Н. ЂорђевиК. Може им се издавати три четврти од израђеног посла. Гл. Јосииовик. Може им се у приликама, када буде Еорисно, задржавати и 5 од сто, од зараде и тако само доћи до јевтиније цене. Председник. То би било одступане од закона, но ако општина нађе да је по њу корисно, може то учинити. За овим је одбор овластио председника да посао уступи с киме се најевтиније погоди. Коста Главиник. Овом приликом, кад ово питање иретресамо, ја бих имао један предлог а тај је: Да се

камени отпатци, који остају ири калдрмисању улица односе на једно одређено место те да се од њих преправља резервни шљунак. Ја сам видео, да на ономе нразноме троуглу у светогорској улици има такови отнадака растурени, а могли би се корисно употребити. Председник. Где раде предузимачи са својим материјилом, то је њихово, а кад они раде с нашим материјалом онда то нама остаје. Ми можемо решити, да отнатци остану општини, где год се гради калдрма. Гл. Јосиаовик. Молим вас, господо, да ли одбор прима мој предлог, да се предузимачима издаје аконто на израђени посао; у кауцију пак да се може узимати свега по 5°| 0 а других 5 задржава од рате зараде. (Прима се). Председник. Молим вас господо, ви сте у једној ранијој седници закључили да се изврши поновни преглед рачуна из 1-884. 5. и 6. године, но рачуновођ ошнтински подноси реФерат да се то не да извршити ; за то вас молим да чујете његов реФерат и разлоге у њему. (Рачуновођ прочита). П. ВидаковиК. Од куда то долази, да нам рачуновођ износи овај извештај, кад смо ми одредили комисију за то ? Од куда то да он диктира овде ? Ја мислим, да је ово увреда за сам одбор. Ја не знам, ко му то право даје; ја не знам шта може још од нас бити ! Председник. Ја сам вашу наредбу извршио. Ја сам наредио рачуновођи, да то изврши. Он је све ту написао и каже, да је он одговоран. Ни ја се сам не слажем с тим тоном. П. Видакови^. Према нашем мишлењу, ово је увреда за нас, ово је увреда за нашег одборника г. Лека. Ја с\«атрам, да је ^вредио цео одбор, а мислим, да и цео одбор тако сматра. Др. Т. М. Леко. И мени изгледа чудноват овај реФерат општи ског рачуновође. Између осталога он вели, да ја нисам долазио у седнице комисије за преглед општинских рачуна, а ја на против кажем да сам долазио исто онако редовно као што и овде долазим. Мило ми је што подпоси позиве као доказ, да сам у седнице те ко мисије редонно зват. Из тих позива види ће се бар, како смо ретко позивани и да се у оно неколико седница колико смо их имали није ни могао сав посао свршити, нарочлто кад се узме у обзир и то, да неколико пута нису ни држане седнице због тога што од петорице чланова поменуте комисије нису били ни тројица на окупу. Само ФалсиФикованим документима могао би рачуновођа доказати да нисам у седнице долазио и да се због мене нису могли рачуни прегледати. Врло је жалосно, да се један општински чиновник уеуђује, да своју кривицу оправдавдава тиме, што утерује другога и то општинског одборника у лаж. Сам тај Факт, што је рачуновођа послао општинске рачуне главној коптроли пре но што их је одбор прегледао, што никако — није смео учинити, сам тај ®акт показује, какав је то чиновник. Св. Милојевик. По закону је, да одбор ог.штински, к о контролна власт, прегледа све рачуне прихода и расхода општинског, и догод их оп не прегледа, не могу се слати никаквој власти, а камо ли главној контроли. У вакону