Београдске општинске новине

234

ћев. Та С| госпоСДа истина иМали неку дијурну, али она није била бог зна каква, и за то треба и њима изјавити захвалност. (Чује се : „и њима"). Чујте дакле тај акт. (Секретар прочита). Лредседник Мени је г. Чађевић казао : да би добро било, кад би се одредила једна комисија из одбора, која би сравнила његове примања и издавања по уговору који постоји између њега и опгптине, — па да сс види, да ли је све, гаго је иримио, по углвору; да му није негато и мимо уговора дато, те би тако можда узео и коју стогину динара више. Ја вас молим, да одредите 2—3 члана који ће све то прегледати. Изабрани су: II. Видаковић, др. М. Т. Ј1еко, Јосимовић, Грг. Миленковић и Св. Боторић — тако, да и тројица могу радити, ако се нигае њих не може скупити. Председник. Сад се може прочитати , ако хоћете, одвојено* мишљење једног чланатеисте комисије, премда о томе могу само специјалисте да расуде. Оно је послато заједно са мигаљењем већине г. министру грађевина и г. министру унЈтрагањих послова, који су надлежни, да цео овај рад одобре или неодобре. Тек кад се тамо одобри, можемо ми даље радити. С тога се говори у варогаи, да се у опгатини нигата не ради. Ми не можемо нигде градити калдрме, док нам се нивелациони план не одобри, јер се нивелета негде јако епушта и негде опет пење. Ст. ЧађевиК. Најпре дубоко и свесрдпо захваљујем се представнигатву на овде указаном ми нризнању мога труда. Јога се дубоко захваљујем и благодарим ноштованом предсгавништву и оној господи која су имала уздања у мене те ми овај рад иоверила. Моја је једина и највећа брига била, не да испуним Формулисане тачке уговора, који је могао и непостојати, већ, да т»м илановима ова оигатина нотпуно подмирује свеколике нотребе које условљавају и проистичу из гато савргаеније нивелације. Не мања ми је брига била да оправдам поверење гоеподе одборника и бив. председника ове опгатине, који ми ову ствар новерише. Млогој господи одборницима неће бити нознато како је ова ствар текла, а ја ћу учтиво замолити предетавннгатво да приликом, кад комиеија за Финансијске односе поднесе свој рад, у кратко исиричам како се ова ствар од почетка до њеног свргаетка разнијала , управо њен геневис те да гоепода стеку ираво суђења о целоме нредмету. Прелседник. Сад имамо да регаимо јога једну ствар-, која не трпи одлагања. Мени су одбориици гаколских пододбора реФерисали : да су добили налог од г. министра, да све гаколе морају бити на време отворене. Међу школама, које нису у нагаим зградама, има и таквих случајева, да им рок закуну истеч:е, а цена се не мења. Ја бих вас молио, да ме овластите, да све те уговоре могу нродужити, али с том погодбом: да се опгатина може иселити и уговор раскинути, кад направи своје школе. Св БоториИ. Ја мислим, да ви треба у овој ствари да се владате у границама буџета. Председник. У правжлима стоји : да ја сам могу то учинити, као председник главног гаколског одбора, но ја сам толико толерантан те и вас питам за савет. Сам. Пијаде. Ја мислим, да ви сами не можете то да свршите, јер где год се какав нов уговор овакве нри-

роЈ,е закључује, мора се изабрати комисија. која ће видети, да ли је скупо или није, и према томе се тај уговор од. Оацује или закључује. Ето тако ми сад илаћамо за дорћолску школу 500 дук. Св. ВоторнК. Овде предговорник г. Пијаде говори само за дорћолску гаколу, а међу тим говор је о свима гаколама — да ли да се одобре стари уговори или не ? Ја мислим да г. председиик може то свршиги са члановима сваког пододбора, по пјто има у сваком кварту школски пододбор, наравно, да се ту треба, да држи граница буџетских. Јер било би грешно, да ми сад на време не оправљамо школе, него после, кад деца нођу у гаколу, па се од оне влаге разболу и болују целе зиме. Гл. Јосиповик. И ја сам мишљења, кога је и г. Пијаде. Јер плаћати 500 дук. за једну кућу на До|)ћолу, то је и сувигае. Ја би био мигаљења, да се одреди једна к>»мисија. која би одмах сутра све уговоре прег.1едала, јер можда ми нлаћамо негде и 800 дук., кад на Дорћолу плаћамо 500 дуката. Председник. АвЈ-уста месеца почињу школе, а куће се не могу наћи пре Новембра. Ја мислим, да обновимо све у1'оворе, где се цена не мења, под том погодбом, да опгатина може раскинути уговоре, кад сама нодигне гаколе. М. Маринковић. Онда они могу :на ова 3 месеца да нас уцењују. Гл. ЈосиаовиК. Њих треба јога обвезати и на то: да, ако општина нађе школе по јевтинију кирију, мо ке њихове зграде оставити сваких 6 месеца т. ј. Маја и Новембра. Председник. И ја се с тим слажем. . П. ВидаковиК. Ја сам ономад тражио да нам се иоднесе извештај о томе : које зграде опгатина држи под закуп, по коју цену и кад рок заку1.у истиче. Одбор је регаио, да нам ви поднесете тај извегатај. Ја знам, да има кућа, које скуно плаћамо, и то по овоме предлогу треба ди остане. Сад ви хоћете, да и ми овако регаимо. Ја то не дозвољавам. Ма тумарамо. Ми смо једну ствар једном решили, а сад се хоће друкчије. Ми смо казали да оћемо ;;а нрегледамо. Пустите нас дакле да прегледамо. Ми смо казали : хоћемо да видимо где су нам те школе и колико за јбих плаћамо, и за то док се то не поднесе, не ћемо нигата па решавамо. Овоме предлогу г. председника нема места, догод се тражени реФерат не поднесе. Председник. Ја сам вам дао за то разлога. П. Видаковик. Разлози ти нису довољни, да променимо нашу одлуку. Мислим, да има довољно врсмена, да се све сврши. Св. Боторик. Г. Председник је поднео овакав предлог: да се за све школе, којима се не мења цена, могу закључити нови уговори и да се оне могу оправити. Овде није био говор о 500 и 800 дук. Нико није казао: да иобија одборско решење. Сад што г. цредседник није поднео извегатај, то је друга ствар. Гл. ЈосиаовиА. Ја мислим, да сте ви казали за оне школе, којима се не повишује цена.