Београдске општинске новине

237

Пера Видаковиб,. Ја сам мишлења, да се преко те молбе пређе а дневни ред, јер можда ће то нама требати. Б >ље је да то одложимо за н"ки дан него дс нас он заузи а за дванајсст динара. Цре.дседник. Сад баш каже госно 1ин. да би ту могао да се наирави једап дућан, где би се свештеници скидали. Светозар БоториК Онда не би било лено, да ми ту подигнемо дућан за издавање под кирију, него да ншравимо дућан као капелу, где ће се свештеници скидати. (Чује се: да се пређе на дневпи ред). Председник. Сад је на дневном реду тражење комаиданта града за расаднице на калимегдану. То је прашиковано до сада и на основу те практике командант то тражи. Милан ВакковиК. Да ли ми имамо каквог прихода од тог калимегдана? Председник. То се тражи у име напојнице за оне који чисте и плеве по калимегдану. То је наша ствар и ми би требали да плаћамо за то, јер ми уживамо то, (Чује се : да се одобри.) Дакле одобрава се ово. Сад долази један реферат, који смо добили, од врачарског школског пододбора односно ионуде г. Макензија. Изволте чути. Секретар прочита ре®ерат. а за тим и писмо г. Макензија. Пера ВидаковиЛ. Ја мислим да се не прими тај поклон под тим условима Ја кад хоћу да поклоним општини један плац за школу, нећу да тражим да ми општина ноднесе план шта ће и како да прави. Хвала му. Општина не прима услове. Светоаар ВотуриИ, Мислим да „Славија" кошта око 5—6 хиљада дуката: он је нудио и другима да им поклони тај плац, те да подигну кућу која ће да му украси то место, на по што нико не нристаје па те услове он онда општини поклаша тај плац, те да је зграда кошта 10 —12 хиљада дуката, а то би просто значило да једну суму новаца бацимо. Дакле према таквим условимз, хвала му на том поклона — нс треба нам, Пера Видаковик. Из понуде г Макензија види се, да је он велики пшекулант. Али камо среће да нам је то понудио раније, док није био подигао „Славију", јер где је ка®ана, ту не може да буде школа. Милорад ЈанковиК. Тај плац код „Славије* тражио је школски одбор и може бити, кад би општина добила тај плац, да би га иродала неком, па на другом месту да зида школу. Председник. Ја сматрам да ми је дужност, као председнику општине, да овоме човеку изјавим благодарност, с тога, што знам, да је он сваке године по један нут и два пут давао нрилоге за нашу сиротињу, и ја молим да овакве људе дочекујемо љубазно. Но и ја мислим да овај његов поклон под овим условом не можемо примити с тога, што општина има доста иразних плацева, а не располаже срествима. Дакле, за сад да оставимо то и ако буде прилике да правимо тамо школу, онда да се обратимо њему да нам то да. Пера ВидаковиК. Ја не бих био тога мишлења, него ја мислим да кажемо : да нод оваквим условима не можемо примити.

Св. ВоториИ. Ов [е ће нешто друго да буде. Што каж 1 г Вцакжић, г. Макеизије је цобар грађш.ш, али је и д<>5;|I) шп кулант. Он кад је топк' илем -нит. нека сам но 1игне ш«олу за сиротин>у у свом крају, који је подигао. 0 I хоће с тим да увуче општину, да онштина тиј његпв крај узме у реј >н ооштине београгск''. Њ г >ве еу шнекулациј^ дубпке М -1 имамо министарсгво грађевинл и наше инжињере, и није нужно да нам он одоеђује нлан. К. Црнохчрац. М ни се чини, да би се баш вод ла пшекулац ја онда, кад б , уетали п >отич Шсоле. 111'анаиа смета д^ ми т^оме човеку кчжемо: хвала на таквоме даоу но општина није кадра да учини оне концесије к-је се траже. Нема пшекулације кад човек каже: ја овај плац дајем школи И ја вчс молим да против њега овако не г воримо. Дакле, кад човек излази са једном оваквом нону шм, услед иницијатлве школског одбора, онда ја мислим да треба да му изјавимо велику захвалмосг и да му к^жемо: да општина то прима, али под уеловом, да зида зграду кад може. Пера Видаковић Не можемо ми да кажемо, да примамо под овим или под оним условима, него, или примимо или не примамо. Председник. По што нисмо у том положају, да можемо примити онај услов, који говори да одмах подигнемо зграду, т ■ не можемо поклон примити одмах, а кад га будемо потребовали, онда ће мо се обратити и променити услов. Пера Видаковић. Не треба чишта друго да се кажс до то: под .ваквим условом,. какав је положев, оиштина не може да ирими поклон, — а то може да значи и да не може сад одмах примити. Милорад ЈанковиК. Овде се повлачи реч о Макензију а то није ствар Макензијева, него школског одбора. А што се тиче тога, да он хоће да веже општину због тога краја, ја мислим да томе нема места и да тај крај не стоји далеко од ошнтине, јер он плаћа све прирезе и трошкове општинске ; дакле и том се крају мора дати све што се даје и осталим крајевима у Београду. Св. Воториб. Ја нисам говорио, да томе крају не треба дати школу. Општина кад почне градити школу, она има својих илацева. Ја сам у нечему вротиван томе и усвајам да се одговори онако како је г. Видаковић предложио, а кад дођемо до тога, да решавамо о појединим крајевипа и о регулацији, ми ћемо о томе говорити. Председник. Ја ћу вам у најкраћем времену изнети једну молбу о томе, да се одреди круг Београда. Дакле ова је ствар свршена овако : под оним условом, а у околностима у којима се општина налази, не мо жемо примити овај поклон. (Чу)е се : тако је.) Изволте чута даље. Секретар чита молбу штамнара Кимпановића. Председник. Ја мислим да ће вам ово бити познато. Пређашљи одборници имали су једну понуду од штампара Кимпановића и они су ту понуду одбили и овластили су мене да ја изведем, да то буде општинска ствар, јер ја не могу приленљивати таблу на кућу некоме, који то неће. Он тражи само за годину дана, да начини табле о свом трошку, па ако нам се допадну те табле, да ми можемо доцнвје то откупити, јсрто ће дати 180—200 динара прихода, Дакле ако би случајно усвојили ово, ми не рескирамо