Београдске општинске новине

Последњих неколико година, млада Флота веџбала се најпре у гађаљу у нишан и бацаљу ториеда — час пред Балтик нристаном (Естонија) а час пред отоком Нарденом (северно од Ревала). За овим се упражњавало искрцавање војске на обе обале Залива, и нодражавало стизање немачке војске под Нарву ил Виборг ради грожењн Петрограду. Данас је дакле као што иагласих, руска балтичка Флота и довољно јака, и довољно извеџбана да је могла предузети и велике ескадарске маневре. Нити та иојава треба да вас остави равнод^шнима у часу кад Фиоте, Француска и италијанска чине исте пробе и опите на таласима Средиземног мора. На самим маневрама овд. био је постављен дотичним ескедрама двоструки задатак, и то арво да реше: може ли каква непријатељска Флота изненад но да продре у фински залив? И друго , нрегпостављајући да може, то, да ли ју је могуће држати у гааху снагом једне ескадре која би била концептрисана на из есно.ј тачци, а ослањала се на обалске утврђења ? Дакле, ескадрон вице-адмирала Чикачева било је поверено да игра улогу непријатеља, а ескадри вице-адмирала Попова одбрана обале. По сведоџ би ретких и привилегованих личности којима је дозвољено било да ирисуствују овим маневрама, горња операција извршена је са обе стране колико вешто толико и енергично.... Ну ове велике маневре морске не треба да нам из главе избришу и оне сувоземне сиреме које чини руска царевина, и које ће се у неколико осветлити идуће недеље у логору Јелисаветграда. Око 60.000 (шездесет хиљада) војске сабраће се на оближњој цољани, а састојаће се из гарнизона Харкова, Одесе и целог Југа. Прошле године био је сведок подобном развоју снаге север Пољске, граница Пруске, земљиште између Вилне и Брест-Литовског; а ове године имаће ирилике да тако нешто види аустријски комшилук, јер се ове маневре држе на десној обали Дњепра на ,југу Мало-Русије. Збиља, та два краја и јесу најпристуннија (ненријатељу) од целе царевине, а Русија није везана, као наша Француска, разним обзирима ирема својим моћним суседима. Као допуну овом збиру маневара, објављује се још сад, а за идућу годину, велика концентрација војске између Смоленска и Москве. А сад да завршимо са једном новошћу која је јако обрадо вала наше трговце иа преко њих и наше Финансијере. Жетв а у Русији, за коју се у почетку држало да ће бити хрђава, ево се приказује као доста добра. Зна се, међу тим, да је, Шпанију изу-

зев, летина оманула у целој Јевропи. У Инглеској и Француској узрок су томе биле: ладноћа и ннпрестане кише, а у Немачкој још и понлаве ; док бољи гласови не долазе ни из Италије, Белгије, Холандије па чак н.1 из Угарске. Најзад за а^еричку жетву зна се да је слаба, као што је „инђијска" пропала. Према свемудакле, изгледа да ће ов<! године Русија биги нозвана да нахрани Јевропу, те том приликом и своје народне Финанције мало да покрпи... Али, ако руски економи имају разлога да буду задовољни, не може се то рећи и о новинарима, бар не о уредаику овд. „Гражданина". Ја сам вам још зимус говорио о овоме листу, којим управља са неисцрпљеном живошћу, онај либерални консерватовац и православни славенофол — кнез Мешчерски. Јако противан и новачењ\ г и расколу, овај је лист у ночетку врло добро виђен био код руске владе. Али, окуражен оваким успехом књаз Мешчерски дозволи себи и неке дрскости. За ово он сад и испашта У .једном он последњих указа својих министар унутрашњих дсла изјављује да, „и ако се у опште узев коректно влада „ Гуажданини" хоће да се упушта и у нападе противу мера и кораке владе који ју (напади) излажу јавној мрзости и презрењу". Услед тога издаје се „Гражданину", а у лицу уредника књаза Мешчерског, прве законска ономена Па да ли ће ова нретња имати каква дејства? Идемо да видимо али — сумњамо. На дан 15. тек. месц. од 3 до 5 час. после нодне, држаће се у канцеларији инжињерског оделења Суда ово општинског јавна устмена лицигација за одкопавање и планирање земље и претресање калдрме у ГХр изренској улици. Лицитација ће се држати од квадратног метра. Кауција је 300. динара у готовом новцу или у државним папирима. Ближи услови, план иопречних проФИла и си туациони иредрачун могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана у време канцеларијско. После свршене и закључене лицитације неће се примати никакве понуде. Из седнице Суда општ. Београдске ГН 366. 5 Септембра 1888 год. у Београду