Београдске општинске новине

СЛУШБЕНИ ДЕО

САСТАНАК одбора општине београдс^е држан 27. Августа 1888 год. у Ееограду (пт стенограФским белешкама) П очетак У пет 4 *0. п0сл2 поднз Присуствовали : Председник г. Ж. Карабиберовић члан суда г. Јанаћ М. Јанковић. Деловођа: г. Спасо X. Ристић Шокорац, Чданови одбора: г.г. Св. Карапешић, Н. П. Михајловић, Ст. ЈосиФОвић, Ст. Петровић, К- Петровић, К. Д. Главинић, Н. Крстић, Гад. Драговић, Т. Ј. Мијајдовић, Дим. Наумовић, Јов. Идијћ, Мил. Д. Јанковић, Св. Мидојевпћ, Глиша Јоспповић, Гргур Миленковпћ, Мпл. Ж. Маринковић, Н. Вулковић, Милутин Ј. Марковић, Ђ. С, Новаковпћ, Св. Боторић, К. Црногорац, М. Стенановнћ, Сам. Пиаде, Н. Р. Поповић, Јаков Бајлонп и Др. М. Т. Л,еко. Лредседник. Молим вас господо. Састанак је отворен. Пзволте чути протокол последњег састанка: (Секретар нрочита). Има ли ко да примети што на протокол? (Нема). Сад господо да уведемо у протокол одобрење ваше, да могу потропштн на име сиреме, оправака и декорнсања за светковпну Вукову око 900 динара. Вп то одобравате? (Одобравамо). Ова сума да се потроши нз партије за непредвиђене трошкове? (Јесте). Сад прелазимо на дневни ред. Г. Коста Црногорад молио је нрви за реч и ову је добио. Изволте г. Црногорац. К, Црногорац. Ја молим г. нредседника да прочита још један пут онај акт пре, него што ночнем говорпти; а то је о злоупотребама и нредлогу Димитрија Наумовића. Председник. Добро. Прочитајте г. секретару. (Секретар чнта). К. Црногорац. Госнодо. Први део овога акта ја акцептирам са пуно хвале. Ова.ј први део каже, да је један кривац за то: штоје злоупотребу учинио. Кривпца иотиче отуда, што није било јаке контроле. Ја знам а и сви знате, да је општина сваки нут имала своју контролу коју су грађани вршили; ја знам, да је увек бпо но један господдн члан из управног одбора, који је ту дужност вршио. Ако то не стоји сад да онај господип коме је та дужност новерена није вршио, што му нико казао није, онда ја управљам питање на г. председника да нам каже, је ли ко год други одређен сем X. Јанића или није и ако није да каже, за што кад је то опортуно нужно било по интересе општинске. Нама се напомиње, да господин који је вршио дужност надзорника над кланицама г. Масларовић није био крив и да је неправедно и строго осуђен. Мени се чини да је он коректно осуђен био. Он има у дужност да нанише у протокол колико је било пријавница и кад то није записао, онда је крив и онда та злоуиотреба ночиње из невештине нехатње или немања воље за тачно вршење онштнпских послова. Такав је поступакза осуђивање. Ми несмемо бити равнодушни према таквим стварнма п кад кажемо, да такви људи не умеју да чувају надзор на таквим важним местпма и за заштићавају оиштинске интересе, онда вас молим не заборавите, да ћемо ми огрешити душу према грађанству ако не осудимо и једне и друге.

Онај други део наше часне комисије меии се чини стављен је као врло композантна цзјава, као да од прилике нпког нема овде у одбору да искаже какви је однос наш био према општини. Изгледа као да се хоће нова система да уводи. Ја вас молим госиодо причекајте мало за ово. Данас у целом образованом свету истакнуто је начело слободне радње. Конкуренција је данас опште призната коју су научењаци: Кери, Гошер освештали па и сам стари нроФесор Гау и похвалу од целог света добио. Ја мислнм да и ми као Срби нећемо пзостати да им непарњамо, јер њнхови мозговп нису ништа јачи од српских. Принцип конкуренције и слободне радње освештан је у целој Европи. Иза тога, ја се врло добро сећам. Мени је врло мило бпло п радовао сам се, кад је у одборској седннцп поникла мисао, да се слободна радња огласи принципално као добра и корисна установа. Та мисао поникла је из престонице, на се продужила и у скупштини и цео је народ примио. И ви господо којп сте радннцп; ви морате данас заштићавати то начело јер је оно зато у вашим рукама- Ви се сећате да је било момената кад се мислило да је најлакше дати све у рукама једног човека па је било случајева да он ради тако да коље кад хоће. Ја се сећам једног случаја, да је једиог дана у Београду нре изласка сунца изишло неколико људн по вароши и разнели глас да нема меса у вароши и онда се узбунио цео Београд. Не сећам се истина ко је тада био арендатор али знам да је до 8 сахати био узбуњен цео Београд и тада које добио меса тај је илатио оку цванцик и ио. Имајош једна гора злоуиотреба, кад су изнели глас да меса неможе бити само за то у вароши пгто се је у оиште сточарска ироизводња у нашој земљи, умалила. Други пут ја се добро сећам, да је изнесена реч: „Месо је мршаво само за то: што Србија нема боље стоке." Кад је ово рађено онда је сва радња дата била једном човеку који је казао кад му је воља била: „данас хоћу да кољем, а сутра нећу" па је иосле изашло и свело се на то, да је се тражило, да му се аренда смањи и онштина је смањила, Једном човеку дати у руке у данашње доба гди је освештано начело конкуреоције и слободне радње, мени се чини да је оно онда истина што сам ја пре 18 дана но вароши слушао, да ће један такав тајни акт доћи, нред оиштински одбор за који нико неће знатн у одбору сем неколнко њих и да ће се о томе већатн. Ја сам једноме човеку, који је мени лпчно долазно и молио ме да секундирам томе закључку казао, да одбор зна добро шта ради и држим да неће ностати такав секундант да једну установу трипут осуђивану опет прима. Светозир БоториИ Молим вас не удаљавајте се од речи. Коста Црногорац Ако ви тако хоћете ја ћу одмах ирестати. Кад би ви госиодо одборници то хтели, онда би дали један знак, да ми неумемо да поштујемо своје интересе и да ни смо достојни овога места. Ја вам ово кажем у име оних грађана који су ме молили да недам да се учпнн оно што ће нас учннити ретрогравннма и вратиги у оно стање кад ни смо имали меса за јело. Ја устајем против тога одсудно и кажем, ако се да једноме човеку, да ће се онда вратити једна сорта мононола. Признајем да се монопол може ударити на луксузне сгвари, као: на дуван, алкохолска нића и томе подобно, ади господо да ово ударимо на месо, као на једну животну иотребу свију и најсиромашнијих грађана, верујте да ћемо се огрешнти и оштетићемо 300—400 радника, а н ми ћемо доживети да једног дана немамо меса у Београду, п да ћемо се јако кајати ако ово учинимо.