Београдске општинске новине

'2 СЛУШБЕНИ ДЕО

Ваше Висскопрвосвештенство, По државно-правним принципима Владалац не може потпасти под јурисдикцију никаквих судова, па ни духовних. По канонима православне пркве, судску власт имају епархијски епископи, и само са њиховим пристанком, и по њиховом наређењу, епархијске конзисторије суде. Архијепископ Београдски није само епископ једне еиархије, него је и Митрополит све Србије, најстарији међу браћом епископ у Краљевини, старепшна целе духовне хијерархије автокеФалне православне цркве у Краљевини Нашој, и по канонима православне цркве, виши духовни судија од осталих епискона. Према томе, и као миропомазаник Божији, који у цркви, и према цркви, има са свим изузетни положај, Ми смо, после дугогодишњег трпљења у врло несрећном браку са супругом Нам Наталијом. и када смо се уверили, да је брачни живот између Нас иостао немогућан, Нашим актом од 12-ог Јуна о. г. обратили се Вашем Високопреосвештенсгву са молбом, да Наша света црква тај даље немогућни брак разведе. Отачаствени архијереји изјавили су и Нама лично, и писмено актом од 21-ог Јуна ов. г. упућеним Нашем Минисгру црквених послова, да је за рептење Нашег брачног спора надлежан архијерејски сабор, што је и Ваше Високопреосвештенство својом депешом. супрузи Нам Наталији до знања доставило. Као смеран и одан син Наше свете цркве, Ми смо, Нашим актом од 12-ог Јула ов. г. пристали на то гледиште отачаствених архијереја, али смо, као 1граљ Србије, у истом акту, означили Наша Владалачка преимућства, и с тога смо захтевали: да се Наш брачни спор расправи канонским путем, и по канонском праву, које једино за Нас важи, јер за Нас, као Краља Србије, према Јставу земаљском, не могу важити прописи државних закона о одношајима личним. Међутим, у седници Ахијерејског Сабора од 13-ог Јула ов. г. оба отачаствена архијереја, који

7 5 су се писмено изјаснили за надлежност архијерејског сабора, гласали су против те надлежности, и за собом повукли већину Сабора, те је донесена одлука : да су за решавање Нашег брачног спора надлежни обични духовни судови, епархијека и апелаторијска конзисторија. Осем тога и Наша супруга Наталија, депешом Вашем Високопреосвештенству, енергично је протестовала нротиву надлежносги Архијерејског Сабора. Желећида, — и иоред толикогодишњег личног трпљења, и поред Наше понуде за измк)рење,којом смо хтели да избегнемо развод брака, но коју је ионуду супруга Нам Наталија онако нељубавно, некраљевски и нематерински одбила,— дамо још један нов доказ Нашега самопрегорења, Ми смо узели у обзир протест Наше супруге против надлежности Архијерејског Сабора, и актом Нашим од 16-ог Јула ове год. допустили смо, да се Наш брачни спор спроведе конзисторији епархије београдске, али смо и у томе акту изречно резервисали сва Наша Преимућсгва која устав и закони земаљски подјемчавају Краљу и Дому Његовом. Противно тим Краљевским Преимућствима конзисгорија епархије београдске узела је у постуиак Наш брачни спор по процедури, која је законима ирописана за брачне спорове Наших поданика, и ако се томе противе изречне одредбе устава и осталих државних закона. Налазећи се, у то доба, из здравствених разлога ван отаџбине, Ми смо похитали да обуставимо тако неправилну радњу конзисторије, као и сваку њену даљу радњу по овој ствари до Нашег повратка у драгу Нам државу. Вративпш се у престоницу Богоданог Нам Краљевства, и увидевши да сва Наша великодушна попустљивост и самопрегорење, кроз толико месеци, нису постигли жељено дејство на супругу Нам Наталију, него су напротив само послужили, да се од једног породичног питања Краљевског Нам Дома, направи озбиљна неприлика за Нашу државу и народну динасгију — Ми увиђамо да је Наша Владалачка дужносг, захтевати од Вашег Високопреосвештенства да силом Богодане му власти, а сходно канонским одредбама, уклони од српске државе и њене народне динасгије ову опасност, и да разреши на основу канона свете православне цркве Наш брак са супругом Нам Наталијом.