Београдске општинске новине

278

сгаровућу уважи оставку и да поставља другога — п то по могс мншљењу није правдајуће- На шта радп унравна седвица кад он каже да неће да иде на рад, кад се у таквом његовом раду налази несавесности на чак' п злоупотребе, а наша тамо на шуни треба, сваког данада имамо контролора? Ко ће да иде тамо? Не могу ја пћи, него моради смо наћп другога! (Тако је.) Мика ЂорђевиК. Позле прозиваног пзвешћа и овога објашаења г. председннковог, држим, да ћемо се сви сложити у томе да је ово иитање врло важно и врло комнликовано. Важно је што је овде у интању један велики нрпход општински, а компликовано је, што се помнњу млоге неуредности н оптужбе. Зато ја предлажем да се ово питање оставн за идућу седннцу јер је сад већ 8 сати по подне. Председник. Питање је врло важно, али је и врло хитно, особито то хоће ли се усвојнтн предлог да се касапнице даду нод аренду. Јер, ако се то усвојп онда је крајње време да се то објави иреко новнна ц одреди рок за понуде. Милан МосгиК. — Али нећ је 8 сати. Пптање је важно н не можемо га тако брзо решити. С тога нека се за идућу седницу ставн то ннтање одмах на прво место. К. Црногорац Ја сам мислио да говорим објектпвно о ства; и. Но ако ће се примитп иредлог г г. Ђорђевића и Мостића за одлагање — оида молпм г. иредседника ла мн се да реч у идућој седннци одмах. (Прнма се). Председник. Дакле желпте лп да ово одложимо? (Да се одложи) Добро. Ја бп нмао само још једио иитање да учпннм. На дунавској обали копа се песак, за којн прпватни нлаћају извесну таксу на га носе. Ми смо у управној седнини бнлн мишљења да бн требала н сама онштина, сада, кад је томе време, да изнесе отуда неколпко хиљада кола неска у један наш нлац код једне школе па да увек преко годнне пма песка за своју иотребу. (Чује се врло добро). Усљед тога нитан је некн Биглер, којн се бави са тим прсносом песка и он је оставио цену: да сам кона, товари и нреноси по 1 динар на кубнн метар. Ја мпслнм да би то могли да одобрите. Ако тај песак неупотребнмо, можемо га кад буде врсме продаватп. 'Гу неће бити никада штете. Ио је једно — Друго: ја сам питао пошто ће носити иесак за мннистарску улицу и за Врачар гдејекрајње време да се прави калдрма, јер у мпнистарској улици стоје већ саме руие а на врачару је сткоиана калдрма па сад људн већ од дуже времена граже да им се начинн њихова калдрма коју су платили па јс ископана, — п он је казао то да ће у мпн. улицу и на Врачар носити несак ио 2 динара кубнп метар. Ја мислим да бп било корнсно по онштинзку касу да ово усвојимо? (Усваја се). Милорад ЈаиковиЛ. Мени се чини да је то скупо кад се тражн дннар за метар за пренос на Дорћол а 2 динара на Врачар. Јер, на Врачар се данас носп 12 кубнп метара за 10 динара. Зато би требало да се за овај нренос држп лицитација. (Чује се: али овде су кубни метри. Председник. Онда знате шта господо. Одобравате лц ви у начелу то да овај несак извучемо па да држнмо лицитацију за нренос, почпњући лицитацију од понуђене цене па ко хоће мање? (Усваја се). Тако ћемо и урадити. Сад изволте даги неколико уверења. (Дају се уверења). Састанак је трајао до 8'| 4 сах, но нодне.

ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (Париском „Солеј-у") Петроград 28. Сеит. 1888 год. У часу кад вам ово пишем, цела се штампа јевропска бави, скоро искључно, путешествијем које је цар Немачке предузео код своја два савезника: Аустријанца и Талијана. На против, нико ни речи да нрослови о оном, не мање тријумФалном и значајном походу, руског цара Александра Ш-ћег обалама Црног мора. Од кад стече оне крваве победе над Француском, пре осамнајест година, Номачка као да је узела у монопол и целу јавну пажњу Јевроне. То и јесте до душе, обична срећа оних које ратна срећа послужи, али озбиљни људи не треба да се даду, управо, «хипнотиса.ти п таквим једним сјајем, до тачке, да затворе очи иред догађајима којп се збивају и ван круга «тројне алијшције — те нове оиасности за слободу читавс Јевропе. По нашем нахођењу, свака политичка појава у Словена треба да је за неког куд и камСинтереснија од свију светковииа у Бочу и Риму. Фраицуска, на пример, има многобројних непријатеља, које сама ггознаје, али за>1ђу има и савезника које ваља да позна. У овом часу, говорити о Русији' то је колико говорити н о Француској. Чујмо, дакле, шта се мисли, говори и радн, у овој великој и честитој земљи, којој Француска нека нохита да што пре стегпе јуначку руку. Отац садањега цара, покојни Александар П-ги, био је, као што сам већ толико пута имао прилике да сведочим, и заиадњак» — јер тако у Русијл зову либерале и пријатеље напретка. Са очпма упртим на Француску (која га, узгред буде речено не појимаше) и Инглеску (која га је чак и мрзилај он се беше ухватио за једну једину, али лепу и племениту, мисао : да издигне свој народ, већином још варварин, на висину најцивилизованијих народа на свету. Доста природним и праведним обртом ствари, син, Александар III, испао је веран лик свога времена и јесте, више свега, Рус — иат-ријот ! Васпитан, као скоро сви млађи Руси, у школи оних проФесора литературе и историје' који се одушевљавају за све што је старо и словенско, садањи цар љуби ватрено и страсно све шго је руско — све своје. Ранији пареви — прегходници Александра III. у овом веку —- како се види, мало су се и бринули, а камо ли да су добро познавали своју отаџбину. То су били више светски људи — космополити — него ли патриоти. Они су ретко кад и обилазили своју царевину. Сибир су ирезирали, а за Кавказ и Туркестан слабо и разбирали. Душа ваља, ишао је покојни цар, Александар II на Крим, али само да се иовуче тамо у самоћу тихе Ливадије, да се одмори од терета власти, и да ужива, педељама и месецима,