Београдске општинске новине
5
камена и т. д. Он нам не градц цене нрема ономе шта нам греба. Председнж. Ја сам говорио с њим и донста он не мнсли да меће иоддоге. Он велн да је у мађарској градио без подлоге. М. Јосимовип. Из тога се впди, да је он човек који неразуме носао, јер нн једне вароши неће бити, која ће градити калдрму без нодлоге. Ја чак неверујем ни то, да у Мађарској граде калдрму без подлоге. И ова садања наша калдрма нрављена је тако без иодлоге на виднмо каква је. /{'. ГлавиниК. Ово је питање више техничке него финанциЈске природе, с тога ће ме извинити поштовани одбор што ћу ночети мало из даље. Нре свега морам да проговорим коју реч о прекорима који нам се чине у Јавности н који ако изгледају на ирви мах да су умесни оиет, ио моме мишљењу нису на своме месту. Нама се пребадује у јавности да ми жпвотна питања лшро решакамо. Мени се чини да то не стоји. Господи која су до јуче седела на нашима местима довољно је познато каквим се тешкоћама општнна, према данашњем буџету, бори да споје потребе нодмири. Да је б_\џет од 10—12 милнона онда би се ти нослови свршили врло брзо али са сто или сто двадесет хиљада динара одређених за калдрмпсање не иде тако брзо као што се хоће. Веоград живн већ 50 годпна као нрестоница и он је досад урадио врло мало за нодммрење својнх нотреба а сад се захтева да све те нослове носвршава данашњн одбор. Што год се сувпше брзо ради може да кошта и скупље и да буде сасвим протнвно ономе што се очекује. С тим нећу да браним ни садањн одбор и кажем да бн се могло мало впше ураднти; но ипак, не сгоји нн оно, да се не ради ништа. Ово нитање које се сад износи покренуто је но одавно п ја сам то са свим случајнс сазнао од самог нредузимача. Тај човек, сазнавши да сам одборник онгатннскн и да се као такав пнтересујем за овакве ствари, био је толнко љубезан те ме је нозвао да са њиме одем до мајдана у коме је обрађивао камен ради пробе. Том сам се ириликом уверио да се он у томе иослу разуме врло добро, да има извеџбане раднике и да је у стању да нам спреми камен какав хоћемо. Но снремање камена треба одвојнти од питања целокупног калдрмисања. Да је раиије оПразована једна комнсија од стручњака те да ова донесе .један генерални нлан о калдрмисању вароши, ми бн даиас могли да прпступпмо решењу овога питања; алп овако, као што стоји ствар данас, ми неможемо да нристунимо решењу, јер се бојим да неучннимо иогрешу пошто сам и ја мишљења, да калдрма, без добре нодлоге, неможе бити особито добра. Ја кад сам видио у нонуди калдрму нрво класе и ^ену од 16';, динара, могао сам да каасем да није скуно; но и ја велпм, да је погрешно мишлење тога предузимача да нетреба нодлоге. Сва нредходпа нитања треба нрво нречпстнтн иа тек онда приступити главном нослу, н ја би био за то: да се избере једна комисија која ће у друштву са општинским инжињером, илп ако овај не може да стигне, да узму једно техннчко лице, нарочцто за овај иосао, на да то комисија нрорачуна колико треба камена. Она да одреди тачно која ће се улица којим каменом натосатн н.пр. ова и ова улица калдрмисаће се овим и овим каменом а та н га улпца оним каменом и т.д. и да нам ноднесе тачан рачун, шта ће све то коштати, па кад се све то сврши опда тек да нриступимо
деФПнитивном решењу, јер доиста, госнодо, Београд се више неможе калдрмисати онако као што је досада било, већ се мора снабдети модерннјом калдрмом и мора ићн н калдрмисање као што се и у другим државама ради; но етојц и то да се Београд не може ни за 10 година калдрмисати, ни ги би било разумно подићи калдрму у целом Београду. Нивелаццја још ннје готова п на жалост, решење тога пнгања још се једнако нротеже. Што се тнче иитања, да ли се може калдрмисање пре ночети, него што се приступи грађену водовода, на то нптање велим. да ће се водовод вероватно, моћи до године ночети ако буде потребних срестава а разуме се да треба у једно исто време да нде п канализација. Дакле ништа више немамо ми данас него да изберемо једну комисију, која ће све то да проучл н спремн па изнесе у другој седннци., па онда да се донесе одборска деФинитивна одлука (одобравање) Гргур Миленко. Ја сам хтео да кажем, да нетреба у начелу ово усвојити и за то што се свн јавнн послови дају конкурсом. Са тога н што је казао г. Главиннћ сви иослови треба иредхо^ио да се сврше и онда решење донесе. Мн знамо да све наше одлуке вреде кад нх надлежна надзорна власт одобри а зна се и најмање ситнице, као што је кречење школа па и то не вреди ако се неодобри, а камолн овако огромнн рад, који иа милноне кошта. К. Црногорац. Ја потномажем г. Главннпћа потпуно н сад требамо да изберемс комисију на нека те послове што пре посвршава. Председник Ја господо немам ништа друго да кажем до то: да сам сматрао за моју дужност да се одазовем оном е јавном мишлењу, које је потиуно оправдано. А што се тиче овогар ешења и против тога немам ништа као што немам ннгата нротив ни да се конкурсом то нзвргаи јер вн н самн видцте, да сам и сам казао, да се позове још један иредузимач. И сам нисам мислио да се овај носао сврши без комисије; но ииак кад бп се решнло у начелу да онштина хоће да уђе у те нослове и комиспја бп одређена бнла, сем тога ја ни сам нн смео иредлог да примим, него сам казао! ако хоћете да прнмите у начелу, онда тек да се прнстунп даљем раду. Иначе се ствар може дуго нротезати. М. ЈосимониИ,. Баш то у „начелу" не може да, се примн јер он тако разуме, ако се примн у начелу, да онда он добнја неко првенствено право и одмах вели да узме раднике ц предузме правлење камена. К. ГлнвиниК. Ја мислим да се неће ствар протезати ако се буде овако правилно раднло. Истина је да кад комнсија радп, да она мора мало дуже радити, јер она дубл>е у ствар улази али ипак стоји и то да ми сами морамо казати шта нам треба, а не дато од њега очекујемо. Понуђач доиста нознаје добро посао а верујем и да је нзвршио калдрму н у Маџарској- Али тако исто, и бив. иредузимач за грађење водовода г. Мале из Иариза извршио је многе водоводе, али при свем том нп смо могли примити његову ионуду. ј Иредседник. Ја нисам казао, да. се нримн, него сам казао да се реши у начелу; на сам и за то да чујемо н друге а и они да чују да смо нримили у начелу да тај носо одпочнемо. Коста ГлавиниК. Кад ми једаниут знамо колико нам треба квадратнн метара калдрме и колико ће то да кошта, онда можемо брзо да пречистимо питање: хоћемо ли зајам или ћемо да нађемо предузимача коме ћемо давати годишње отплате. Кад имамо у буџету 120.000 динара за калдрму онда нама не треба 5 или 8 милиона динара на једанпут да узнмљемо него ћемо нрве годнне да му платимо онолик"