Београдске општинске новине

296

11 ројект, с планом амортизације, о зајму који би општина београдска желеда вакључити. По овом плану, општина бн добила осам милијуна диН1ра у металу. На пме тога нлдало бн се лозова за номиналну цнфру од дванајест и ио мнлијуна дннара, нли милијун и двеста и иедесет хиљада лозова од десет динара сваки — на место четрнајест мнлијуна предвиђеним у мом нисму од 9-ог ов. мес. Општина би нлаћала ануптет од ает стотина хиљада динара за првих нет годпна; од четири стотнне и иедесет х пл.ада за следећих десет годпна; и од четири стотине хиљада за следећпх тридесет и нет година. Укупна сума ануптета, коју би онштина у току педесет година измирила, пзнела бк према томе, двадесет и један милијун. Потпуна амортизација зајма извршује се за шесдееет и пет година , али администрација зајма, нрема прнложеном шану, пала би мени на терет за последњнх петнајест год. У тој цељи отвара се и један амортнзацијопи фонд, који (>и према нпже изложеном рачуну нмао достићн суму од оеам стотина и седамдесет и девет хиљада динара. По вашој нак жељн пстп бн се фонд дигао на девет стотина хиљада дин. н депоновао би се у каквој солидној банци као и сама сума зајма. Унрава и контрола над овим била би иоверена комисији коју бп пменовале обе стране — општина и ја. Ну, поред гаранција које би ми, но тачкама 4, 5—6 мога пнсма дала сама општпна, ја вас молпм господнне председниче, да ову Финансијску операцију изволите обезбедитп и гаранцнјом срнске краљевске Владе, како би дотичнп папнрп могли одговорити условима закона Аустро-Угарске, н бпли званично котВ^анн на берзама те земље. Дозволите, пајзад, да вас умолим да бн ми у што краћем року изволелп одговорити на ову садању и Формалну понуду. Са уверењем одличног поштовања и т. д. Е. В.

Председнж. На ово нисмо ја сам му дао овакав одговор: Београд 15)27 Јула 1888. Гогноднну Е. 1Ј. финанцијском агенту Београд. Писмом мојим од 9 ов. мес. ја сам вас умолио да ми предложнте нлан за лутријски зајам вароши Београда. Ја вам пак сада нотврђујем, да сам тај од вас иредложенп план нроучио, н да сам на основима истога вољан за зајам уговарати. (Коннја тога плана овоме је ннсму приложепа и по мени иотписана). Ја вас овлашћујем, да ради извођења зајма, нађете једну Фпнанцијску групу, и изјављујем да сам прнправан са истом од вас предложеном Фпнанцнјском груном уговарати, — разуме се само по себн ако то - општински одбор, варошки збор и државне власти одобре. Ја сам примно к знању ваш захтев односно гаранције владе, коју сте писмом од 24 ов. мес. тражили. С одличним иоштовањем Председник оиштине Ж. Карабиберови& с. р. Председник. Ире него што пређемо на даљи рад, о овоме предмету молим допустићете да учиним нека објасњења, на ову прву коресноденцију.

У ночетку он је мени нудио зајам облигацијони. Ја сам казао да на том основу не могу да иреговарам. Но мом мншљењу за нас бн било најбоље кад би се тај зајам на лозове осповао, као шго су и. пр. лозови црвена крста и т. д. чега ради сам нудио12 и но милијона папира за које би он општини имао иоложити у готову 8,000.000 динара. Но он је тражио папира за 14,000.000, на што сам с прва пристао, и ако сам приметио да ће то бити много и да ћемо имати тешкоће при грађењу амортизацијоног плана. Из другог његовог пнсма, видели смо мало час, да је понуђачева финанс. група нристала на 12 и по милиона, на коме основу и добио сам ионуду заједно са планом амортнзације, који је начињен место за 50 оно за 65 година али с тим да онштина плаћа своје обвезе свега 50 година — што би изнело циФрт укуину од 21,000.000 а за следећих 15 година (од 51. до 65-те) понудила је груиа цпФру од 900.000 динара за резервни фонд , којим би се за последњпх 15 годнна амортизирале обвезнице оиштине наше. Поред ове нонуде добио сам и један прорачун, нз кога се види да би тај резервнн фонд који би група одмах положила у готову, кад и 8 ,000.000 зајма, — рачунећп 4 °| 0 годпшње с пнтересом на интерес достигао циФру од цирка 6 1 2 мнлиона, а та би сума била не само довољна да исплати заоставше лозове, него би се још знатна сума као вишак ноказала; нарочито за то што се и та сума у течају 15 следећих година не би одмах цела пего суксеспве (иостеиено) издавала, те би на суме које заостају растао такође интерес. ТаЈ вишак, који би се по целокупној амортизацији нашпх лутриј. обвезннца показао, усмено сам с понуђачем споразумео се да се дефинитивним уговором нредвнди и то, да тај вишак прииадпе општпни, но свршетку целе операције. Ако бн госнодо дошло до тога да ми ову нонуду п нлан усвојпмо и уговор вежемо и извршимо, моје бн мишљење било учинмтп вам тада следећи предлог: ових 900.000 дпн. мислнм да би требали уложити одмах по прнјему у наше жељезнпчке облигације, које не носе само 4 но спгурних 5и то не па 900.000 него па 1,200.000 јер би са 900.000 готовнх пара, могли купити реченнх облнгација за цирка 1,200.000 дннара. Сви кунонн, који би се од тих жељ. облигација примали, имали би се улагати опет у исте обдплигације сваких 6 месеци докде год тај зајам трајао буде, а он ће се као што вам је познато кроз 45 год. потпуно амортизирати и тиме бп тај фонд норед ннтереса 5% пмао добитка п на диФерепцијама курса, иошто се обдигација мора цела исплатпти кад се извуче. На овај начпн тај би фонд невероватно нарастао, да бп се могло као спгурно узето, да бп по истеку 65 година оиштини прниало по нсплати свију лозова још цирка 16,000.000, сем примљеног зајма од 8,000.000. Дакле, госнодо, као што се види, овај случај, што су они створиди резервнн фонд , који нисам гражпо, адн кога је сам амортизацпјопи нлан понуђача, изазвао — учинио би да би општина после 65 година нмала још један нов зајам од 16,000.000 цирка, који не би морала никада да платн. Кад сам добно овај нредлог, ја сам писао г. Министру фиганспје ово што ће вам се сад прочитати. Изволте чутп. Секретар чита: Општина Београдска 18 Јула 1888. АБр. 484. IМинистру финанције У Београду, српској престоннцн осећа се оддужегвремена а нарочито од како се Србија узвисила на степен, Краљевства, потреба, да се једном обуче у онакво руво