Београдске општинске новине

314

Радемко ДраговиК. — И мени се чинн да је скупа цена изашла, али то је због услова да буде гас американски. Из ТрСта што се доносп гас то је приличан гас којн се код нас највише употребљава. Онај други, влашкн гас, не ваља и доноси се из Ораовице. Мил. МаринковиЛ. Ту треба уговорити да гас има светлоће а не да мора битп американски који се код нас највише троши. Има гаса, који неко време гори добро и да.је светлост па после изгуби светлост. К. ГлавиниК. Кад је говор о гасу имам да кажем да сумњам да мп трошимо американски гас. Ко зна шта бива са рускпм гасом, тај ће знати да рускн гас свуда нотискује американски. Светлост гаса зависи од његове раФинације. Ако је добро рафиниран он добро горе. Односно осветљења ја сам заступао мишљење, и заступаћу га и онда, кад предузмемо модерно осветлење, да ово буде у рукама саме општине. За сада, као што рече и г председник, ако би била само битно велпка разлика у цени—ја би могао пристати, да се да осветлење под закуп али инак треба знати да рескирамо да једне ноћп остане варош не осветљена због каквог било узроки код закупда. Др. Марко Леко. Ја бих имао да кажем само то, да данас општнна донста троши врло много за осветљење. 0 томе сам се уверио приликом нрегледања ових несретних општинскнх рачуна. Према томе иредлог г. Јосииовића може бити врло корисан но општину, само ако се нађе концеспонар с иовољнпм условима. И ја сам тога мишљења, да би требало у неколнко нзменити услове. Тако, не тражитн од концесионара, да лиФерује американскн петролеум; кад се овде не доно<и. Место тога ставитн у условима, да иетролеум буде иотпуно уиотребљиг, за осветљење т. ј. да има све оне Физнчке п хемиске особине, које сс изискују од доброга петролеума, па ма каквога порекла он био. Председник : Има ли начина да се то зна кад се гас нрпми ? Др. Марко Леко. Наравно. Председник. Онда, како би бнло госиодо да држпмо још једну лицптацију и да вн г. Л.еко напишете какав гас треба да буде, па у томе да изменимо услове? (Ирима се). Гл. ЈосииовиИ. Ја држим да ће свакојако бити боље ако се иостигне да опшгина не држи осветљеље у својим рукама, јер овако се не води никаква контрола и скуио нас стаје осветљење. К. Главинип. За добру контролу ннје никад довољно да се зна колико се гаса нзда, него треба водити контролу и о томе, да, лн се тај гас што се изда сипа у наше Фењере или где на друго место. Тога радк требало би да су стаклени судови онде где се гас сипа, па да и ја, пролазећи поред Фењера ^виднм да ли је гас сипан и колико је сипан? Председник. Дакле остаје на томе да држимо другу лнцитацнју за осветљење — а но што је већ доцне, морамо закључити седннцу. Састанак је трајао до 8 1 / 4 сах. по подне.

САСТАНАК одбора општине београдс^е (но стенографским белешкама) држан 27 Октобра 1888 год. у Београду ПОЧЕТАК У 5 410021 ПО ПОДВЕ Присустни: Иредседник г. Ж. Карабиберовнћ. члан Суда г. Јанаћ М Јанковић, члаиови одбора г. г. Др. М. Т.

Л.еко, Мил. Јосимовнћ, Дим. Наумовић. Милорад Јанковић. Станко Петровић, Глиша Јосиповић М. Степановпћ, П. Д. Видаковић, Св. Боторић Н, Р. Поповић, Ђорђе С, Новаковић, Мил. С. Мостић и Коста Прногорац. Председник. Молим вас, господо. Састанак је отворен. Изволте чути протокол последњег састанка, (Секретар чпта) Има ли ко шта да примети на прочигани иротокол ? (Нема) Вама је нознато, господо, да смо неколико пута држали лицитациј] за акцис механски, и нн на једној није се могла иостићи она цева која је лаее била; напротнв показала се разлика у мањој. После је одбор решио, да нокуша може лн се са еснаФом механским о томе сиоразумети? и госпсда одређена из одбора заједно са кметом Јанаћком ишли су и са еснаФОм дошлп су некога споразума. Старешина есна®а нодпео ми је једну понуду написмено и ја вас молим да ју саслушате, како би се ово питање у скоро решнло, јер је крајње време да се та ствар сврши. (Секретар чита еснаФско писмо којим се нуди на нме за акцие мехацскн 31,000). ЕснаФ дакле нуди годишње 31000 динара. Из ове понуде видите, да они кажу да оиштина не заштићава та права. Ја то одбијам од себе, и позивам се на мога друга Јанаћка којн то врши, и који је и сам као механџија заинтересован што внше да се та права заштите. ЈанаГхко ЈанковиЛ. ЕснаФ је хватао бакале н ликерџнје ко.ји иродају пиће и достављао их полицији, но иије било асне. Обраћали су се н општ. суду против ликерџпја и бакала који ракију крчме, и но шго сведоци посведоче, суд их је осуђпвао и кад су они жале вар. суду против паше осуде суд одобри исту иресуду, Другн се опет жале мпнистру финанснје н онда министар каже: пала је крчмарина н тако обори наше суђење: Ја сам због овога акцнса ишао г. Мпнистру Финанспје и надам се да ћемо идуће недеље доћи до повољног резултата; а кад то постигнемо онда ћемо извесно идуће годнне добпти за акциз 40.000 динара. Л.икерџија може свагда јевтине да прода пиће, јер он много мање порезе плаћа и због тога што ови бију еснаФ с тога нн један од лицитапда није смео ни да тера даље. ЕснаФ ће тешко моћи ол. тога акциза скупити и ову суму што нуди ако би овако стање остало. Мн смо, дакле, радили, и радпмо и дан дањи на томе. Председник. Било је случаја код нас, да се наре из оиштинске касе враћају онима који су због крчмења осуђивани бнли, а то је бивало усљед жалбе њнхове министру и разуме се, кад нам државна власт заповеди мп се морамо покораватп. Суд је дакле радио све што је по овој ствари могао да ради. Стет. БоториА. Истина, да је у последње време општннски суд заштићавао интересе еснаФа, но раније није се ништа старао. И сам г. Јанаћко каже, да ће се кроз кратко време та ствар расчистити, па с тога и велим, да не треба одмах тек вратити иаре но наредби минисгровој, него се треба обратити варош. Суду те да он то иитање реши; а онда министрова наредба не може бити меродавна —, кад правни Суд овако каже. У осталом, кад сад суд иредузима строге мере иротив оних што крчме пнће, може му се датн захвалност од нас свију. Свет. БоториК. Ја мислим да онштина има свога адвоката, на за што од њега не понште саветз : да ли мипи-