Београдске општинске новине

■МШ№Ј Ј . "

рачуна о угОвору и потпису и о својој части, али кад то није, онда не могу да ^елим то мишдење. Они ту јављају да је жена Светислављева ставила интабулацију насвојенмање за неколнко хпљада динара; међу тим, то је једна сирота која није донела мираза ии једне кршене иаре. Даље се спомиње још један дуг. Питање је. кад ,)е тај дуг постао? Ако је пре иашег уговора, онда добро, а, ако је посде, онда се очевидно види намера, да се иде на то да се омане општина те да му <е мора иешто попустити. Сад, ако му попустимо са хиљаду динара, има ли општина гаранције, да О!! сутра неће опет тако тражити? Ја мислим да у овим стварима треба општина да васнитава своје закупце, а то ће учинитн ако им покаже да уговор има силу законску. Оии су свесни људи, иа нека мпсле кад са оиштином уговарају 11 како уговарају. С тога сам ја противан да се овим људима чпне устунци. Свет. Биторип. Ја, иоред говора г. Поповића, немам шта друго да кажем сем ово. Кад се овако једна хнтна ствар ианоси н[)ед одбор на решење, и тражи се да се одобрн, онда за што се нравозастунник није пзвестпо о целом стању ствари, као кј^кво је то имање, шта вреди и колико треба на себи пма? па да сада сви знамо. Лепо је г. Иоиовић казао: може он сутра онет тако да тражи, па шта ће онда бити? Нредседнии. То њихово дуговање износн на 23. хпљ. дпнара. То би било од нрвог Новембра на даље, и држим, да би се до нролећа осигурало. Према томе још држнм да нема опасносги, јер ако баш не стигне у нмању они ће радити па ћемо и у томе нматн гараиције.? Главно је овде хоћемо ли да осигурамо овнх трн хи.ваде и неколико стотина динара ио савету нашег иравозастунника, илп хоћемо екзекупију да им се прода што је нод забраном. То је једно, и друго, хоћемо ли да узмемо снгурнпх 4260 дин. аренде или да оставимо ? Милан МостиК. Ја бпх хтео да одговорим г. Поновићу и г. Боторићу. Г. Поповнћ је изнео мисао и велп. да је нмање задужено само да би се оштетпла онштина. То пе сто.ји. Нлје имање својнна овога закуица, него је пмање једнога жеие а другога мајке, и по што они дају гаранцију, па и да је лажпо задужење, они не могу нншта на штету општине учинити. Друго. Ми стојимо овде извесно пред једном штетом, како нам је иредстављено од нашег адвоката и нредседника, за нас је штета неизбежна. Сад, нађен је један модус ц од стране закунаца учињен један нредлог, да се та неизбежна штета смањп. Ја мислим, ако хоћемо да воднмо рачуна о оиштинским интереспма, онда морамо даги мишлење за то, да буде штега мања, него већа И, кад нам је наш адвокат, који је све разгледао, дао мишлење: да се могу цнтереси општинскн обезбедити, ми онда морамо то да примпмо, не за то толико што бп осигурали општинске ннтересе но што смо дошли у незгодан положај. Ја и г. Марипковић нређе, кад је арендатор тражио раскинуће уговора са једног ираведног разлога, што му је полнцнја сметала, били смо мишлења: да се уговор раскине, а ви сте учннили попуштања, н, кад сте онда тако учиннлн и сад морате учинити тако. Но сем наведеног г. Боторић и Поповић износе још једну мисао, н веле, ако се попушти сад мора ће се и доцпије. То је погрешна мисао. То не стоји. Ми ако сад попуштимо можемо да утврдпмо услов па да кажемо, ако арендатор 15-тог дана не плати, онда се раскида уговор н да се може нродатп све што Је дато за гаранцију. Коста ГлавиниЛ. Мени се чнни да је ока ствар доста јасна и да се не треба око ње толико бавити. Интереси су општински осигуранп. Ми имамо данас гаранцпје само у стоци п кауцији. Друге гаранције немамо. Нешто морамо

изгубитн ц онда морамо да бирамо оно што је мање, а међу тим треба да усвојнмо ово што је адвокат казао, јер те жене дају нам гаранције тек од првог новембра, н то, ако усвојимо ово што оне траже. Нас се не тиче како су оне дошле до својине тога имања. Међутим ако ми не усвојимо, него раскинемо, уговор и издамо то нраво нод закуп, може да изађе велика диФеренција на штету општине. Треба дакле усвојити мишлење адвоката с тим, да се осигура ц тај услов: ако месечно не плате аренду, да се уговор раскида, као што је то наноменуо г. Мостић. Глиша Јосииови/1. Како стоји у уговору да се плаћа? Лрадседник. Уговорено је да се нлаћа месечно, а тоје носле месец дана; а ако тога дана не би илатио плаћа пнтерес док се ненаилати и то 12°/ 0 год. Глиша Јосииовић. Па ко је пустио, да се нагомила неилаћена аренда за 3 хиљаде дннара ? Он треба да одговара. Што се тиче нонуђеие гаранцнје Ја је не би иримно док се не сазна шта вредц та гаранцнја, јер једно имање на Дорћолу, које дугује 17 хиљ. диннра не може да да толику гаранцију, него ћемо само оставити да после већа штета буде. Дредседник. То не стојн. Ако Одбор нрима, одмах ће се отићи у Суд и дати изјава да остане наша забрана и поред тога да се стави интабудација. Тако стоји у актима. Изволте читајте. Но још имам да вам кажем и ово: Тај МидивоЈевић што има прву забрану, пристао је, ако онштина неће ове закупце да сатре, да и он остави да се водови не продају док се он не напдати. Глиша Јосиаовић. Онда ја бих опет одредно 3—4 одборника да оцене вредност тога нмања, иа ма се и одобрило ово што се тражи. Председник. Ми њему не дајемо новац у 23 хиљаде динара, па да тражимо гаранцпју, него тражимо сигурност да ће нам цдаћатн аренду уредно. На послетку код условно решавате онда одредите да ти одборннци изиђу у понедељник п да кажу адвокату шта треба да радн. Свет. ВоториК. Овде је наш правозаступник изнео мишлење на каже: „ако одбор прими овакав усдов биће мање штете,■ а није казао, да ће бити осигураис наше нрпмање • Ми и ако иристанемо на нредлог г. Мостића оиет немамо никакве сигурности. Тај исти Милнвојевић 1соји има 180 дуката може видетп, да тај арендатор траљаво стојц^, тражнти чнм му прође рок наилате и онда опет да предузимач не може раднти. Мн нрштајемо да буде што мање штете, ади за остало немамо сигурности. Дакле, ако смо сигурни за осгало, онда да усвојимо. Друго, кад се дође до штете, онда онштина издази н каже: „бирајте које је мање" За што је то наплаћивање на време иренебрегиуто те сад морамо велику штету да трпимо^ Општина треба да води рачуна о оним органнма њеним. што не врше своју дужност тачно и пренебрегавају ошнтинске ннтересе. Они су дужни то да нредвиде, а не да допусте штету па онда да кажу одбору „бирајте што је мање" — За то треба да одговара вршилац тога иосла, јер ако овако оставнмо, ми нећемо одговарати. Томе дакде треба на пут стати. Милан МаринковиГх. За ово су просто органи општинскп криви. Од 700. динара направилн штете 3000 динараЗа што то тако да се ради ? Др. Марко Аеко. Мени ова ствар ннје потпуно јасна Истина мн треба да се осдонимо на реФерат нашег правозаступннка, ади обично Је да се н одбор о томе уверава. Ја мислим да ирекинемо ову ствар на тај начин, па да овлас-