Београдске општинске новине

327

Екскурзије по околини Београда иредузете су одмах 16. Јула и трајале су закључно до 25. Јула, 1888 год. дакле свега 10 дана. Екскурзије су вршене на основу најновије карте срнскога Генералштлба (у размер« 1:50.000) и на основу геолошке карте г. ЈКујовића, При истима узета је у обзир цела околина Веограда у нериметру од 20. километра, а сем тога и долина Колубаре, као прва област из веће даљине, која би се евентуално могла узети у обзир. На основу резултата постигнутих на тим екскурзијама, састављен је програм, по коме би се имали претходни радови извршити. Тај је програм поднешен техничком одбору на одену на састанку, који је држат 25. Јула у вече. Технички је одбор исти програм уовојио, а г. Смрекера, који је свој нрограм лично у детаљу објашњавао, умолио је уједно, да исти и у кратком писменом извештају мотивише и своје мишљење прецизује, у колико је то у напред могућно. Према томе послао је г. Смрекер писмо следеће садржине : Манхајм, "ј, 9 Августа 1888. год. „МиоГО штованом 0дв0ру 0пштине веограда". „Због вђлике зањатости другим пословима, тек данас „доспех да иоднесем одбору кратак изваштај о хидролош^ким приликама околине Београдске, у колико је б^ло мо„гућно да се о истима даде оцена, на основу екскурзија, „које сам с г. г. про®есорима Јосимовићем и Стаменкови„ћем извршио. „У испитивање узет«з су следеће области. „1- област Мокрог Дуга, „2. „ Топчидера, „В. Белих вода, „4. „ Колубаре. „5. л Болеча. „Ове облаети обухватају околину Београда у целом „обиму њеном на удаљење од 20. километара и област „Колубаре из већег растојања. / „У геолошком погледу елојеви околине Београда при„падају већим делом перијоду (Зћ^е) терцијерном и креде. „Алувијални и дилувијални продукти (АМа^епш^еп), а у „пространству које заслужује обзира, налазе се само код „Белих вода и у долини Колубаре. „Цела околина Београда, у колико је нрегледана, у „1'лавноме има одсудно карактер сиромаштва у води. Ис(( тина има нриличан број извора, што на површину изби„јају, но, изузевши Беле воде, они сви показују сасвим ми„нималну издашност (а иеки лети и сасвпм пресушују). Па „п речице, којима најзад сва вода из њихових области „придолази, показују ванредно мале каличине воде. „Прсма томе искључена је могућност, да се Београд. „са практички дозвољеног удалења, снабде из ностојећих „извора водом за паће и остале потребе. Остаје дакле, да ж се изврше истраживања, у томе правцу, да се потраже „скривени извори и издани воде, односно да се иснита, да ли такове воде има. Једновремечо са тим истраживањима, ваљало би ојшт предузети и довршити раније већ отпочета истраживања у Мокролушкој области. Преиа томе радовч око истраживања, која би се имала ! лре свега нредузети, састојнли би се у еледећем:

1. Да се из бунара у Мокролушкој долини црпе вода за време од 8 — 14 дана, при чему да се у исти мах одреди уплив па ниво воде у оближњим бунарима. Да ее изврнш анализа црпљене воде. 2. Да се одреди ниво нодземне воде у области Белих вода, и да се посматрају нромене тога нивоа. 3. Да се одреди висина, оних извора, којима се варош сада служи; да им се тачн-о одреди издашност; и да се изврши анализа њихове воде. 4. Да се одреди ниво подземне воде у Београду, заједно са бунарима у Енглезовцу. 5. Да се на означеним (у картн) месгима избуше руие. 6. Да ее одреди ниво нодземне воде у облаети Колубаре и да се'посматрају промене тога нивоа. 7. Од свију извора, који избијају на површину у обема областима, где се врше истраживања, да се узму пробе; да се сврше анализе, н да се мери температура; то исто да се чини и са водом из избушених рупа, У духу овога нрограма, који су усвојили и гослода проФесори, рад је в <'ћ н отпочет. Препоручујући се најучтивије, оетајем са особитнм поштовањем. Смрекер с. р. По што је персонал, који је г.-Смрекер имао да даде, а тако и онај што га је, у емислу решеша од 3. Јуна, сама општина имала да узме, 25. Ј}ла већ. био на расположењу, то се одмах и нриступило извршењу претходних радова, на основу више нанеденог програма. Према одлуци одбора општ. од 3. Јуна, 1888 год. дужност је техничном одбору, да но извршеним претходним радовима, поднесе детаљан извештај о целом нослу, п о ностигнутим резултатима, како би се могло даљем раду за извршење водовода нриступити. Отиочета истраживања и претходни радови, као што ће се из даљег тока овога извештаја видити, не могу се јоште сматрати као у свима правцима довргаени. С тога ће технички олбор доцни.је тек ноднета деФинитиван извештај са евима детаљима, цртежима, прилозима и коресподенцијом. Но, како се радови врше већ три месеца без прекида, и како је у главноме постигнут важан и повољан резулдат, то је техничкп одбор сматрао за дужност; да у интересу коначног решења предузетог поела изнесе своје мишлење о садањем стању ствари, и да изађе пред одбор општ. са накнаднам и новим предлозима. Према томе потписанима је чает да овим ноднесу свој извештај. Но, пре но што пређемо на излагање о томе, шта је до сада по појединим тачкама утврђеног нрограма урађено, сматрамо за своју пријатну дужност, да о току радова у оиште кажемо и сљедеће: Општина и технички одбор, нриликом овога рада, цредусретани су са великом готовошћу и усрдно нотпомагани од свију Фактора, који еу ма у чему могли бити на уелузи, и тиме припомоћи, да ее овај за преетоницу толико користан посао што пре повољном решењу приведе. Ошптину су усрдно потпомагали г.г. министри Грађевине, Привреде, и Војни, кад год је било у прилици, да им се за' што год обрати. Не мање дугујемо благодарности властнма: полицијској , царинској и иристаништа савског. Велику еу нам услугу чинили: дирекција Српског Жељезничког Друштва и г. Тоболар, у потребном материјалу, алату и прибору. Сопственици нису бранили приступ на сво.ја имања и драговољно су дозвољавали, да се