Београдске општинске новине

329

ћа количпна воде у постојећем водоводу. Као што је и поновљена хемијека анализа показала вода је добра, а и температура јој је повољна. За један, велики, водовод Мокротушка долина нема вредности, јер нађена количина вод« ни издалека се не приближује потребној количини. Поглавити је узрок, међу тим, што ову воду но би могли узети у обзир, тај, што је бушењем у Мокролушкој долини доказано, да нема, ни једног јачег и сигурнијег водоводног слоја, и што је вгома лако могућно, да нађена количина временом омањи или изда. Еречна је стена у погледу оталности количине воде коју саровиди, најнесигурнија и у многим случајевима учињено је у томе ногледу хрђаво искуство. Та је стена обично јагсо ислрепукла и слојеви су јој често веома испретурани, те вода лако налази себи пролаза кроз пукотине и на другу страну. Примера за то имамо у носледње време и на ахенском водоводу, где је количина воде износила лети у најсушније време 6700 т3 а зими и 12000 т3 иа је после извесног времена количина спала на 4000 т *. По што су слични случајеви у кречној стени веома чести, то ни ми не би били сигурни, да нам се у Мокролушкој долини то исто не деои. При решавању о томе да ли да се за водовод Веоградски уиотреби вода из Мокролушке долине, морала би се међу тим узети и обзир и та околност, што је воћ сада та долина у неколико насељена, а нарочито у доњем делу свом, где је, у првој близини Београда, понајзгодније место за. подизање већих радионица и индустриских етаблисмана. Па по што количина воде није толика, да би поред подмирења варошких потреба, могла да подмири и потребу индустриских завода, то би узимање воде из те долине било непрактично све донде, докле се не би уверили, да ни са друге стране не можемо добити воде за подмирење свију потреба. 0 целом току рада на бунару, поднећемо све детаље и потребне прилоге у деФинитивном извештају о вршеним предходним радовима, а тада ћемо имати и бактеоролошку анализу воде на расположењу. 5. Област Белих вола. — За добијање подземне воде односно за изналажење и отварање дубоких извора (ЋеГ^пеИеп) од највећег су интереса дилувијални и алувијални слојеви, јер ее у њима обично налазе велике отоке подземне воде (6гип<1"№аб8ег81гбте). У околини Београда у Макишу наилазимо на прву дилувијалну, односно алувијалну област, која но своме пространству заслужује нажње. С тога је та област, под именом област Белих вода, и унешена, као најважнија тачка, у нрограм за извршење претходних радова. Према томе програму у области Белих вода имале су на означеним местима да се избуше руне, да се одреди ниво подземне воде, и да се чине носматрања промена тога нивоа. У тој области, готово у хоризонталне елојеве наслагани дилувијални и алувијални лродукти наслањају се на стрме бокове околног брдског венда, са којега и већи део воде примају, као што се то најочитније види и на самом извору Белих вода. На први поглед могло би чудновато изгледати да се добра вода тражи у Макишу, где су саме баре и ритови. Међу тпм образовање ритова у Макишу лако је објаснити тиме, што се на малој дубини испод површине налази јак

слој уме (до 10 т - дебљине). Води која ее по иовршини у Макиш слива и која у виду кише и снега пада, тај слој не даје да пропадне у дубину, већ је задржава да ту стагнира; а то је стагнирање и тиме иотпомогнуто, гато со терен у Макишу, ма и ненриметно, пење у нравцу ка Сави. Ту устајалу (стагпирану) воду у Макишу одиста наилазимо, не само у окнима, већ и на сваком месту где год закопамо. Ову воду ваља дакле разликовати од воде, за коју се морало предтпоставити, да ће се у области Белих вода (у Макишу) наћи, и која је одиста пађена, чим је горњи слој уме пробивен. За тачно испитивање хидролошких особина номенуте области и за испитивање геолошких слојева, према програму, избушен је известан број руиа, и то у два главна правца, један од Белих вода нормално на правац Саве, а други по средини Макиша паралелно са Савом. Дубина је бушених рупа 27 до 32 т - Свима тим руиама доказано је, да се близу исиод површине, налази јак слој уме. У већој ду'ини налазе се, нанзменце, елојеви ситног и крупног песка са шљунком и слаби слојеви уме. Дно је бушени .ч рупа.опет од тврде и непробојне уме. Нађени дебели слојеви песка и шљунка свуда су испуњени водом. У цевима, којима су рупе облагане, ова вода етоји приметно нзнад нивоа Саве, што је знак да је нод извесним притиеком, дакле да није савска вода, која кроз шљуначне слојеве нровире. Мерењем нивоа нађене воде доказано је, да вода није мртва, да не стагнира, већ да има изречан пад, у главноме, у правцу од Железничког венца ка Чукарици и од Велих вода ка Сави, дакле, да образује иодземни издан еа отоком, платно текуће подземне воде. Са обзиром на то", гато се вода са дубине од З т у цевима пење до на 1'/, т испод површине терена; што се при посматрању цоказало, да ниво воде у цевима није изложен приметним променама, већ да оетаје на једној сталној висини, према јачини и природи слојева кроз које вода пролази, као и према другим околностима, може се извести закључак : да ће издашност нађене воде бити довољна за подмирење иотреба варогаи Београда. Према природи слојева могло је се одмах с' правом закључиги да је и каквоћа нађене воде добра, а одиста се и показало, да, ио укусу, по температури и по својим сасгојцима одговара захтевима добре воде: садржи велику количину угљене киселине, гато јој даје свежину, која је потребна за воду, која се пије. Темиература јој је 13,8 —14, о С° што се приближно показало као темнература све подземне воде у Београду и околини, те и не одступа млого од нагае средње годигање темиературе. У нађеној води органских и других шкодљивих састојака, или нема никако, или их има у тако минималним количинама, које но хигијенским правилима не долазе у обзир. Анализом воде, која је узимана из свију избугаенпх руна, показало се, да је у главноме свуда ивте каквоће. Само у рупи IV. која лежи по средини Макиша, а у нравцу ка Остружници, као непријатан састојак нађени су трагови амонијака, и у рупи III. мало већа количина гвожђа, чему ће узрок бити какве околности локалне нрироде. За доказ, реченога о каквоћи воде, навегаћемо овдв анализу воде, из рупе 1-а, која лежи од прилике на 850 ,п одстојања од извора Белих Вода, у правцу ка Сави. Ради бољег сравнења ставићемо поред исте и анализе воде из опгатинског бунара испод војеног сењака и са извора Белих вода. Све три анализе извршио је др. М. Аеко ове године.