Београдске општинске новине

2.) При раду у области Белих вода показала се једна незгода аоја се мора неизбежно обићи! За прве хемиске анализе узете су иробе воде из руна у средини Макиша и од савске стране. На тој води опазио се већ при црпењу приметан укус на гвожђе. По што се обично дешава да вода за 5 — 7. дана задржава укус на гвожђе, кад се црпе из нових и дотле неупогребљених цеви, то се изнајаре тој околности није приписивала велика важност. Но, како се и продуженим црпењем није могао тај укус да изгуби, онда је у хемиским анализама обраћена пажња и на састојке те врсте, и доказано је, да је вода одиста гвожђевита. Како је оксид гвожђа врло често пратилац подземних вода у већим равницама, то нас је номенутн Факт био у бригу бацио; јер се дешавало, да је због тога, при иначе сасвим ПОВОЛ.НИМ приликама, осујећен успех целога предузећа. Хемиском анализом нађено је, да вода из близине савске има у једноме литру 15 милиграма оксида гвожђа и алуминије. Вода из средине Макигаа има 5. мплиграма тих састојака у 1. литру. Међу тим вода из рупе, која је најближа Белим водама, има у 1. литру само 1. милиграм оксида гвожђа и алуминије, а та је количина већ толико незпатна, да пема више уплива ни на укус ни на употребљивост воде на извесне индустриске и друге цељи. Тиме је уједно потврђено мишљење г. Смрекера, да примеса гвожђевитих сасгоЈака у води долази од локалпих утицаја, на већем удалењу од Белих вода, идући ка Сави, и да према томе нема онасности за каквоћу нађене воде, ако се она узима из оног дела Макигца, што лежи ближе (односно белим водама). Ради потпуног умирења можемо и то навести, да се на многим водоводима у већим варошима доцније тек оиазило, да доведена вода садржи веће количине гвожђа, те је ова сасвим , простим вештачким средсгвима смањена. Тако: У Кенигсбергу вода која се доводи са 12. километара удаљења садржавала је знатну ко/шчину гвожђа, а тиме ј'е уједно давала и повода образовању алга. Оба су недостатка уклоњена на тај начин, што је вода на ирвих 8. километара сироведена у отвореном каналу, тако да је непрестано била у додиру са ваздухом. У Шарлотенбургу пугатали су да вода са висине од 1'/ 4 метра пада на ситно регаето и отуда тек у басен, а у путу да долази у додир са јаком струјом ваздуха, чиме су садржину гвожђевитих састојака на Ч 4 . смањили. За нови водовод у Лајицигу избором места одакле се вода узима постигиуто је, да не садржи внше од ' 2 — 1. милиграма оксида гвожђа у 1. литру, што као ванредно повољно сматрају. Према стању ствари и код нас мора да се гледа, да се избором места избегне вода која садржи већу количину гвожђа. Ми би имали да се приближимо Белим водама и да у тој околнни бушењем рупа ограничимо нростор, у којем се налази вода са минералном количином гвожђа. Анализом воде из тих рупа имали би се иотврдити односно вериФиковати досадањим анализама воде из рупе 1-а поотигнути повољни резултати. Према свему овде под 1 и 2. реченом, имао би да се построји један бунар обложен гаироким цевима (од 800 т1 ' 1 у пречнику). из којега би се из дубине од 25 т имале да црпе вода у већој количини, а за време од 1 — I 1 /,. месец дана, без прекида. При цриењу показало би се, на бунару и у рулама које се око њега имају избугаити, да ли ири вађењу воде у већој количини, денресија нивоа не ирелази дозвол,ене

] границе, дакле, и да ли је количина воде која се црие сигурна и стална? Депресијом нивоа у поменутим рупама биће уједно одређено и одсто.јање, у којем би се, при деФинигивном распореду, имали и остали евентуално потребни бунари саградити. Сем т >га избугаене рупе служиле би и као сондаже земљишта где би се деФинитивни бунари саградили. Поменути бунар иак, већ и са обзиром на сигурност и тачност самзга покушаја, имао би се одмах тако саградити, да може и доцније да остане као саставни део деФинитнвне инсталације за вађење воде. Уједно квантитагиван покугааЈ о кзме говоримо, сем тога што има са сигурношћу да одреди сталносг погрзбне количине воде, чини се вазда и у цељи, да се докаже да ли цри црпљењу, у већој количини и за дуже време, вода не мења и своју каквоћу. То се чини и у случајевима, где нема бојазни од непријатних сасгојака воде, а тии ире је то пеобходно у нашем случају. При црпењу у већој количини вероватно је, да ће се умалити и садржина оксида гвожђа и алуминије, а и сама тврдоћа воде; али то треба тачним претходнии иокушајем са сигурношћу и потврдити. Цео рад потребан за овај квантитативаа покушај изискивао би јошге 3. месеца времена, тако, да би прегходни радови тек у Јануару месецу 1889. године били довршени. А сав трошак око набавке магеријала за инсгалацију машинерије, центриФугалних шмркова; наметтање цеви и друго; за рад нри црпењу воде за време од 4. до 6. недеља дана; нерсонал и друге потребе изнео би према предрачуну г. Смрекеровом и нагаем, суму од 25,000. динара, преко суме од 20,000. динара ко,ја је на досадање радове у овој години одобрена и утрошена. Радови о којима говоримо, морају се у интересу сигурног решења питања о водоводу извршити, а то је и пут, који наука пронисује и који је у нракси свуда већ освешган. Тога се пута морамо дакле и ми придржавати. Решењем својим од 3. Јуна, 1888. год. Одбор је ошпгински ударио једино правилним нравцем за регаење питања о водоводу, и отиочети су нрема нагаем предлогу, нужни цретходни радови. До сада предузетим радовима као гато се из данагањег нагаег извегатаја види, ностигнути су са свим повољни резултати, те и са обзиром на то, не сме се стати на по иута, те тиме иитање опет оставити не регаено, или осгавити места, да се оно регаи у неповољном смислу. Из свију тих разлога нама је част да вам поднесемо на регаење овако Формулисан предлог: „Пре но гато се регаи нитање о водоводу и његовом грађењу ириступи, имају се до сада чињена истраживања у области Белих вода, завргаити деФинитивним квантитавним покугаајем, у смислу горњег реФерата техничког одбора. „Посао да се извргаи на исти начин, као што су и последња истраживања чињена т. ј. да се његово извргаење под истим условима поверн инжењеру г. Оскару Смрекеру, у споразуму са постављеним техничким одбором. „За извргаење овога посла, да се техничком одбору стави на расположење сума од 25,000. динара, која да се цривремено утрогаи из партије непредвиђених трогакова, а доцније да се врати на попуну касе из суме, која буде одобрена за само грађење водовода." По емислу г одлуке одбора опгатинског од 3. Јуна, 1888. год. ред за извргаење свију иредходних радова и послова био би следећи: