Београдске општинске новине

860

брзо да продре у Русију и пронесе своје доктрине и изналаске, једини је узрок био: мешавина научењака, проФесора и остллих светских људи са суседним народима. Сада, се пак, са свих страна напада на стране језике. Већ пре неколико година, министарство је изменило наставни план, изоставив безразложно један део часова посвећен пре тога на изучавање Француског, немачкоги инглескогјезика. Сан славенофила беше увек, да мзгна из школе све стране језике и место њих да увуче само старо-словенски. Безазлени Делијанов, као министар просвете, не могаше да изплива из струје у коју га наведе овај злосретни пут. Данас, једном двосмисленом, неразумљивом и притешњавајућом меро.ч дао је министар и последњи удар науци живих језика — удар од кога се она неће скоро опоравити. Ево у чему је. Једном наредбом уиућеном па све управитеље (наредба ова није званично у новинама ни објављена из бојазни) министар просвете приморава 'све проФесоре страних језнка у државним заводпма да пређу у руско поданство, и то што пре. Овај шамар, који је у првој линији заманут на Немце, погодио је најјаче Французе. Сваки знаде, да су Не.чци, од свију народности, најнаклоњенији да прпме без затезања руско поданство. Узрок је са свим прост. Већина њих одбегла је од војне службе, и у том случају приморана је да стече себи нову домовину без наде да се врати у своју. Немац се ожени у Русији често и рускињом, и тиме обично, хтео нехтео, постаје руски поданик. Са свим је другче с Французима. Они имају увек наду да се поврате у домовину и тамо да своје кости оставе. Ожењени су увек с Францускињама и тек проведу овде по неколико година. Руси нађу у њима увек честите пријатеље, али никада саграђане. Зар су они тиме лошији проФесори језика? Ми мислимо, напротив. Овај је проФесор скоро дошао из своје домовине, и посећује ју, ако му је могуће, сваке године за време одмора школског. Вратив се натраг он доноси увек са собом дах домовског ваздуха, задржава увек чисти акценат свога језика и духа своје народности. Једном речју. доноси са собом све оно што се временом може да отуии, па и да изгуби, кад је човек удаљен и дуго време од своје огаџбине. Врутална одлука министра Делијанова одузеће насушни хлеб од две или три стотине Француза, и то, онима којп се храбро борише противу навале немачке методе изучавања језика — методе иуне педантизма и граматичког бубања. Ово је штета за иојединце, а далеко ће бити већа у опште за наставу. Русија ће наћи у својим германским про-

винцијама Балтике. Ливоније и Курланда, на лакначин учитеље за немачки језик. Али где ће наћи за Француски? и то оне који ће имати прави акценат и све оно што се само у детинству и на земљишту самога језика може да задобије. Непаметна мера, што ју предузе министарство, биће узрок што ће се скорим уништити настава француског језика по руским школама, или ће се тако занемарити, као што се данас немарно предају мртви језици т. ј. предаваће се хрђаво а научиће се сасма мало. На какву је корист све ово? На никакву, ако не да се неколико з.шсретних учитеља доведу у искушење да бирају између хлеба и савести. Свакојако ово је једна жалосна реФорма, и која никада не може служити никоме на част. Очевидно је да велика маса славеноФила снива данас да се ослободп од сваког стравог угицаја. Не тако и наш ирви министар, Г. Гирс, који чини све могуће да угоди Немачкој п Немцима. Нолузванични орган његов излази, доиста, на Француском језику, али вечно кади двору берлинскоме. Судећи унраво но ономе што тај лист пише, могли би готово закључити : да је политички програм г. Гирса, да је сав систем његов, у томе : да одржи Русију у миру — под охолом заштитом охоле Нвмачке. Па да ли је то и идеал ^ругих министара руских, или идеал двора руског? Разлога имамо да у то сумњамо. Дознајемо на прилику, из добра извора, да је наш иосланик у Верлину, гроФ Павле Шувалов, добио нека врло оштра и отсудна упутства, а знамо одавна већ да се ђенерал Вановиски, мииистар војени. упео из петних жила да обезбеди руску зааадну границу од сваког могућег изненађења. Иитање, ко ће у овај пар добити нревалу — дипломата или војник — само природно мора интересовати и вас тамо у Паризу, као год нас овде у Петрограду. А сад, да завршимо са новошћу која ће извесно зачудити оне који знају досадању историју руских универзитета, Цар је честитао, или боље рећи одазвао се оној као што окружница министра просвеге вели и ексалозији безграничне радости л руске омладине што је чудом милости Божије царска иородица спасена од погибли 29 октобра на харковској жељезници.

ИСПРАВКА. последњем (43-ћем) броју овог листа а на страни 351 нротокола одборског, ноткрала се у говору г. Глише Јосиповића једна погрешка тиме, што је у 5-том реду истог изостала једна, односно две, нуле. 'Гако тамо стоји . „платио сам 200—300 дин." а треба да буде 2000—3000 дин (кантарије) што се овим и исправља.

ВЛХСВЕК ОПШТИНД БЕ0ГР2ДСК*.

ШТАМПАНО Т КРААВВСКО-СРПСКОЈ ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ

Урјздник 2. С. Јовгнови