Београдске општинске новине

2. Да се роба при преносу њеном из места у место, кад се овај пренос врши лађом или железннцом, — сматра као премерена и да се на њу никаква кантарииа не наплаћује. Изузпма се случај, кад се мерење нарочито тражи. 3. Да се не наплаћује кантарина ни на ону робу, која је у једној општини премерана и кантарина на њу наплаћена, па ма где се ова роба даље на сместиште и манипулацију преносила. 4. Да се све општине у Србији, дакле и београдска, при наилаћивању кантарине нмају тачно иридржавати оне тариФе, коју је мннистар народне ирнвреде на основу чл. 30. закона о мерама проиисао 10-ог октобра 1884-е год. Мбр 506, и ио којој се наплаћује : Од 30 до 50 кгр. 5 п. дин. 50 „100 „ 10 „ , » 100 ,150 , 15 , „ „ 150 „ 200 » 20 „ „ и т. д. на свакпх 50 кгр. ио 5 пара динарскпх. Вишак преко 50 кгр. рачу^е се при наплатн кантарине у 50 килограма. Препоручујем начелству — унрави — да се стара о тачном вршењу ове наредбе у своме подручју, а д пријему исте Пбр. 2973. 1 Оептембра 1888 гбд., У Београду. Застуииик Мииистра иародие иривреде\ мииистар иросвете и и,рквених иослова д-р Владан Ђорђевић с. р. Још имам да кажем, пре но што се пређе у саму дедзбату, то, да ово питање, задире јако у наш буџет, јер ако се избрише из буџета онај приход којп нам је долазио од кантарије, онда ће наш буџет то јако осетити. У одбору који је састављен био од стране г. Министра нар. иривреде и који је саветовао 1'. Министру те је оиакав распнс, донео, гледало се на ову ствар са интереса трговннског, али иитање је овде н нехотице: да ли је општина у стању претрнети губитак једног тако замашног прихода, без накнаде у чему другом. Ја сам и сам био почаствован учешћем у томе одбору г. министра, и могу слсбодно рећн, да с погледом на интересе земаљске трговине, мера коју је г. министар иредузео, оправдана је и без сумње колико корисна и нотребна. Али нитање је тако исто важно по општину и по нас : јесмо ли у стању претрпети толпкн губитак без накнаде? и смемо-лн престати са прибирањем једнсг ирнхода који нам је законом признат ? Као^што рекох, у комисији минпстарства привреде говорио сам као грађанин, па и сада као грађанин држпм заиста, да је за нашу трговину много боље да не буде кантарије и да се управља по распису г. Мннисгра; алп, као кмет београдски, нисам у стању заступатн то гледнште, кад •се онштнаског прпхода тнче и кад је у нитању то, да ли да се општини укнне једно нраво, које је до сада имала, и које, но мњењу нашнх нравника (већине одборске комн-сије) још и данас има. Мн смо и раније требали расправити ово иитање, да би се нреме, вашој одлуци и Суд могао уирављати ; али кад је вата комнсија свршила свој посао н ноднела реФерат свога нахођења и мншљења, није нам до данас бнло могуће држати седницу због учешћа напшх другова — правннка у уставноме одбору. Данас на окуну су и г. г. правници па молим одбор да нзволи донети своју деФинитивну одлуку.

Ваша комисија, коју сте били одредилн да ироучп ово пнтање поделила се као што зпате на већину и мањину. Већипа је нашла да се овај раснис коси са законом по коме онштина нма нрава на наплату кантарвје, као што је то до сад радила ; а мањина је противнога мњења. Г Милутин Марковић може нам и данас лично изнети разлоге зећипе, а то исто замањинуг. Ба-јлони, који је такође био у комисијп. Милутип МарковиК. Закон стоји да оиштпаа има нраво да наплаћује кантарију, а овај раснис миннстров то у неколико забрањује општнни. По томе јасио је за свакога, да се распнс г. министров коси са законом који постоји, а да је свагда закои јачи од расниса у оваквим случајима, о томе не треба ни да говорим. Истина је то, да .је се овај закон доиста нреживео, и да се са народно економног и трговачгледишта 6е можз да правда даљи онстанак једног таквог закона ; али је истина и то, да се раснпсом не може заменити ннти поништнти један иостојећи закон, него да се то радн само нутем законодавства. К. Црногорац. Право би бпло да ее држимд тога акта или расписа који сте *ам ирочитали — али кад стојн томе противан закон, онда, да представимо ту ствар г. министру и да заступамо наш општински интерес као представници оиштине, јер друкчије не би ни могли радити. Иначе ми пе би одговорили својој .чужности. По томе ствар је чиста н јасна шта треба да урадпмо. Милан МостиК, Ја би хтео да се мало впше разговоримо и објаснимо о овој ствари, алп да то не буде у јаввој седници, где нивду стенограФИ и да се споразумемо о начипу и садржини писма којнм ће се г. министру о овој стварп учинити представка (Прима се) (После договора у конФеренцији) Милан МостиЛ. Дакле, одбор бн ио нашем мишљењу имао да одговори г. Министру то: да он налази да је расппс г. Министра о овој ствари противан закону, па с тога, п како је стунио у живот и нова устав, но коме мннистри никако ие могу да тумаче закоие без закоиодавие власти, то је и ово питање сада постало безнредметно. Мика Кј ). ЂорђевиК. Баш и но самом старом уставу министри нису имали право да тумаче законе, а још мање да издају раснисе, који би били нротивни закопу. Овај раснис г. Минисгра коси се са јасним одредбама закона, ио којпма је општнна задобпла право нанлате кантарнје ; н ми нити смемо шггпмозкемо даопштпну лпшавамо тога њенога задобивенога права. Ја сам дакле мншљзња, ако одбор усвојн, да би нредседнчшгво т ребало да одговори г. Мпнисгру овако : даодбор дели мишлење г. Министра да треба што пре порадити на подизању иаше индустрије, и да ће општина Београдска, са своје стране учиннти колпко могадне за то ; али да одбор драш да то саде и на овај начив пије могуће једно са тога, што се захтев т. Мннистра коси са позитивним законом ; а друго и са тога, што би се општина лиши/1а једнога извора Финанциског и тиме интересе своје јако оштетила. (Прима се.) Јаков Бајлони. Ја впдим да је одбор вољан да реши ово иитање у корист онштине. — Алн ио што сам ја био и у оном саветујућем одбору прн министарству народне прпвреде, а и сад сам у овом одбору, који не усваја мишљење онога одбора, то ја из разлога, којп су већ исказани у одборском мњењу комиснје која је ову ствар штудирала, остајем "нри томе, да се ово питање о кантарији регулише онако како је распнсом г. Министра нривреде регулисаио. Јер, што је то тако одредио г. Министар, то је бидо ио нашем маењу и то је било једнно из бриге и потребе да се учпии ма колико у томе правцу што ће потпомоћи, да се наша извозна трговина што је више могуће концентрише у Београду, а