Београдске општинске новине

који освешта победу кнеза српског. Па да ди је ова честитка бида искрена? Депутатима —- Авраиу Петронијевићу и Цзетку Рајовићу — учинидо се, као да је цар то рекао гдасом мадо подругљивим. Свакако, исту такву (ироничну) честитку добиди су они и од једног министра руског, државног саветника и шефа азијског одедења г. РодоФиника. Из његовог говора пробијао је неки притајени немир, а показивадо неко изнеиађење осветљено лаким: но горким осмехом. Сзе се то, нак, дало превести иа озо: „Ха! ви аобеђујете без нас; ви мислите да можете без нас.... узмиге се ма ум» ! У остадом, оба Србина беху врдо лепо примљена у Петрограду. Већ, зна се, колико Руси умеју да задобију своје госте. Обасути пажњом и окићени орденима, а уведени чак и у кругове руског племства са сваком нрепоруком, Петронијевић и Рајовић просто бише очарани. Они ту заборавише и опу шалу првога дана, и осетише се само у милости! Што се политике тиче, царски дипломати нису много муке имади да тачно сазнаду, право расположење кнеза српског. Већ тада они добро иредииђаху, да се Милош: неће дати тако лако употребити од Русије, као оно влашки и молдавски господари. Из нехотичних исновести српских депутата јасно им изађе. да тај страшни човек, тај лукави, вредни, славољубиви Милош, који тако суревњивим оком бди над независношћу своје земље, да он у даној прилици може да буде чак и непријатељ руске политике. „Од тог тренутка" — вели један дубоко посвећен човек у тајне ове историје — „Руси добро узеше Мидоша на око, иочеше стварати му тешкоће у земљи и тражити, из далека, иута и начина да га оборе"*) Шго се тиче самога пада кнеза Милоша, било би и сувише згодно за апологичаре његове, да исти (пад) објасне нростим непријатељством Русије. Треба имати на уму и мане деснота. Историја ће, доиста, потврдити, да је Русија имала великог удела у катастроФама које ћемо овде испричати. Русија је имала интереса да Милоша уклони, и да отуда користи извуче. Ади, опет, не заборављајмо: да, ако је Русија и оборила Мидоша, Мидош је баш био тај који јој је оружје сковао. Бранити кнеза Милоша простим окривљавањем московске дипломације, значило би изазвати са свим готове рекриминације; јер, на посдетку, Факта су ту: зна се какав је био Милош, видело се, да је и саа долазио до пужде да тражи опроштаја за свој деспотизам, из иризрења према засдугама које је земљи учинио; па опет, чим се осећао безбедан, а он је пуштао старој својој нарави на вољу. Ми овде нити хоћемо да правдамо Милоша ни да умаљавамо улогу руске подитике. Ништа природније но да оснивач српске кнежевине има и присталица и противника на мегдану, на коме је своју снагу развијао ; али за нас, као просте посматраче из даљине, постоји само један иитерес, а то је, жеља да сазнамо истину: е да би у исто време могли пронићи и руске политичке иланове у источној Јевропи. Дакле, нама се чини да једно стоји као осведочено, а на име: да су Руси, и акерманском конвенцијом и хатишериФом од 1830 год. хтели, али само дснекле, да послуже ствари Срба; не дајући им никако да сувише порасту. Оснивање династије Обреновића постигнуто је без њихове заслуге, иди још правије, у пркос њима. За то, чим Милош уђе у Београд као господар — ето ти чи-

*) Види »Еззаг Мз(опдае зпг 1ез г4уа1икшпз е1 ], Јп(1ереш1апое <1е 1а 8егМе* доктора Кувиберта, на кога емо се већ више пута до сада позвади.

тавих батаљона агената руских са задатком надзора над њим. Рекосмо надзорника; но, да ли та реч довољно казује? — кад ти људи већ беху његови цензори, а сутра ће му бити и ривали? Читалац ће се оиоменути како су старе војводе из борбе за независност, како су другови Карађорђеви, као и он 1813 у очајању прешав Дунав, нашди склоништа у Русији. Вдада руска их је наместида у јужним прозинцијама својим, у Бесарабији иарочито, и одредила им ту доста деие пензије. Само место (Бесарабија) било је добро изабрано, јер су се одатле ови могли према приликама употребити, и као иосматрачи, и као посредници, и као авангарда иреко Дуиава — једном речју, — како год догађајм буду захтевали. Дакле, чим султан Махмуд нризнаде Милоша за наследног кнеза Србије, петроградски кабинет даде бесарапским емингратима на знање, да је час њихова новратка у постојбину куцнуо. Политичко стање Србије било је тада већ осигурано и кпез Милош прими их све, на препоруку руског цара, и даде им ухљебија. Управо, каквог је смисла и могло имати даље иостојање такве једне емиграције? Људи се доиста. и врате али, као и сви емигранти, заборављајући да су друга времема настала, да активна, звања припадају онима који су у земљи остали и седамнајест година нод теретом стењали — велим — они се врате са свим својим амбицијама, зачуђени и увређени што нису више први у својој земљи. На челу озих стајао је стари Јаков Ненадовић, јунак од 1804 год. и једам од оних војвод г који су и са мом Карађорђу смеди диктатуру спорити. Милош га прими даде му кућу, земље, водеиицу у Ваљеву, — сголици његове некадање и јуначке војводине. Сину његовом, Јеврему б}'де новерена војена команда нахије, а сви остали буду примљени са истом благоиагдоношћу, ма да никоме не буде дата стара власт, ни наслеђе на које су они наде полагали. Милош ни по игго није хтео дати да васкрсну стари спахилуци из првог доба. Он .је, у осталом, одмах провидео м тајме намере Русије, и знао је: да ће ови гости, које му она тако журно шаље, само увећати број његових неиријатеља. Ваљало је, међу тим, иримити их вдадалачки, нуне шаке и без свака страха, али у исто време држати их мадо по даље од себе и мотрити на сваки покрет њихов. Да је Милош доиста прозрео у смерове Руса, за доказ нам служи и то: што, при свом наваљивању њиховом, не хтеде огворити врата Србије удовици и сину Карађорђевом. Он им је уступио један богат спахилук свој у Влаихкој, и слао из сопствене касе годишњу пензију, али све то иод условом: да се сами одреку сваке наде на повратак. Дабогме, да је Милош хтео са овим да извуче племениту удовицу из средине нартијских интрига, те да се, у случају какве завере иди буне, не мора светити над једним сдавним, земљи вазда драгим, именом. Догађаји су као што ћемо видити, а сувише оиравдади ове сдутње и нредохране кнеза српског. У осталом, и једнадруга епизода могла је уверити Милоша о здом разподожењу Русије према српској кпежевини. Читалац ће се опоменути, да је хатишериФ од 1830 оставио Турцима пограничне градове. Отоманска :,астава имала се од сада вити једино иад њиховим бедемима, који се сада сматрају као царска својина и штит земље противу туђииа. Даље је условљеио, да се утврђења која нису постојала пре рата за независност, норуше. Но сад, да ли је Београд — град ? Ако се одговори да јесте, онда Турци имају ирава да у њему остану; ако није, онда ваља да иду. Дакле, колико сутра даи по призору који смо у