Београдске општинске новине

РЕДОВНИ САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФСким беЈвшкама) држан 19 Фебруара 1889 год. у Г >еограду ПОЧЕТЛК У 5 И ПО ЧДООВЛ ПО ПОДНЕ

(Свршетак) Суду Општине вароши Веограда Према одлуцц одбора од 5. ов. мес. АБр. 22. да се увернмо на днцу места ама ди доиста, и каквих, погрешака у пдану којнм су нлавом днннјом утврдили грађевинску границу за варош Београд г. г. министри грађевина и унутрашњпх дела, нрегледалп смо одређену границу на самоме терепу н част нам је да о томе своме нрегдеду иоднесемо овај и јвештај. Грађевинска граница која иолази од савсиог жељезничког моста на жељезннчким насином преко нредаза у нивоу, на преко бив. ирокопа на Тоичидерском друму, изнад луднпце пскључујући ову, па Л.аудановим шанцем до крагујевачког друма, слаже се као цртеас у плану са местоположајима у ирнроди. Даље, од Крагујевачког до Цариградског друма цртеж у плану ансодутно са местоподожајпма у природи се не слаже. Поједине парцеле, имају у пдану један а у природи сасвим други облик. На тој дужпни, и поред свега труда и вол.е, нисмо се могди оријентисати. Од царнградског друма нде динија ново-гробљанским насипом до тежачке удпце па овом до д^ванске. Даље иде лесковачком улицом, нспод Јеврејског гробља пресецајући цигљарску удицу доиире до ноловнне мнријевске удице; ову захваћа на иде впшњичком улицом до раскршћа са бодничком Ту скреће у десно нреко баштованџиннца па п^а »Две Буле" допире до шанца. Даље овнм тече до Дунава. Ова линнја у ндану прилично се слаже са местонолоагајпма у нрпроди. С тога, пак, што се најважнији део грађшинске граничне диније између крагујевачког и цариградског друма у прпроди није могао одредити ирема овоме нлану, и што су граничном динпјом око ботаничке баште искључене из варошког рејона неке парцеле, које је регудациони фонд продао приватнима, нисмо се могди унуштати у критику самога иолпгона грађевинске границе већ сматрамо за своју дужност да напоменемо: да пре него што бн се нрецизно определио правац граничног полигона, врло је нужно да се сними земљиште које лежи између крајних Халачпјевих тачака па преко ове линије још за 300 метара даље. Тако најшири, ненремерени а понајважнији простор којим протиче ова динија, лежн између крагујевачког и цариградског друма. Та је површипа доста насељена. Ну највише је на на томе простору комисију изненадио и задивио иравп хаос и лавиринат неправилни без икаквих техничких, саобраћајних, здравственнх правила поднгнути сплет искривуданнх уличица Граничне газде нојединих имања, да би што већу корист од свога земљишта извукли, договоре се кад им нико не смета, па дуж својих заједничких међа оставе и један и други по 2. а највише 2'/, хвата „под улицу", на остади простор поделе на плацеве. И тако су ностаде на велпком простору силне искривудане и жадосте улице које теку онако као што је раније граница ноједнни имања текла. Овоме чуду нико није стајао на нут, а и < ад нико не стоји.

Нигде у Јевроии несме тако да буде. Уврстити овај лавиринат у рејон Београда значи понова пошто се колико толико ослободио увалити Београд у непрегдедне трошкове, да не речемо за подмирење животнах потреба становништва, већ за регулисање. У туђим државама ностоји закон да нико не сме царцелиратп своје земљиште пре него што то одобри мппистар грађевппа и унутрашњих дела, будућн је држава и иозвана да се брине о саобраћајнпм и здравственим нридикама свога народа. Да би се иак општина сачувада сада п у будућности од ведиких новчанпх трошкова који ће бити иотребни за регулисање тога деда варошп и иодмирење других варошких потреба у њему, ако и он сав уђе у рејон београдски, част нам је нредложити: 1. Да се одмах умоде дотпчна господа министри да надлежним путем „одмах" забраие свако даље парцелирање приватних пмања на томе иростору и свако даље подпзање зграда и на већ парцеласаним земљиштпма, све дотде, док се деФинитивно не реши иитање а грађевннским границама Београда; 2„ Да се Ннглезовац и известан део Седишта нрими, у рејон београдскн, само под условом: да становници тога краја немају ннкаквог ирава на накиаду за земљиште које им се буде одузедо прнлнком регудисања улица у томе деду вароши по регулационом плану који одобре надлежна госп. мипистри. 3., Пошто је за снимање тога дела вароши п израду регудационог ндана нужно внше времена, то да се не би решење, нитање о ограничењу Београда н даље протезало, да се умоле дотични госп. минвстри за образовање једне комисије из стручњака и компентентиих днца које ће изабрати госп. миннстри грађевина и унутрашњнх послова и одбор општине која би, ироучив таЈ део вароши на самоме земљишту. утврдила и обележида гранпчнп нодигон „стадним знацима," којн би се затпм и у план унели, а при томе би се старало да истп буде што правнлннји и подеснији за будуће развијће ове вароши. 4. Да се што пре сними п у план унесе, земљиште између Крагујевачког и Цариградског друма, које лежи између крајних Хадачнјевих тачака и ЗООм. иза граничне Д11није које су Г. Г. мннистри грађевина и унутрашњих посдова у приложеном идану одредиди. 5. За тим да се у најкраћем року. у израђени план тога дела вароши уцртају регулационе диније које ће бити обавезне за све оне којп буду нове грађевине подизалн. 14 Јаиуара 1889 год. У Београду Чданови комесије: Коста Д. Гкавиниб с. р. М. ВелизариК, с. р. Јов. Смедеревац с. р. Јов. Чех. с. р. Стеван Ч.ађевиК с. р. Одвојено мнење иоднећу одборској седницн 24 Јануара 1889 г. Београд Гргур Мпленковић инжињер Председнцк. Сад изводте чути одвојено мнењ'; г. Гргура: Одбору Општине београдске — одвојено мнење, Као члан комисије за иреглед одоб^еног рејона вар. Београда подносим одбору моје мнење у сљедећем.