Београдске општинске новине

63

рици од сабље биле су, у драгом камену, изрезане ове речи: „Своме књазу, Милошу ОбреновиКу, благодарна Србија!" Надан 16-ог Фебруара, или по прогласу устава, чим је Милоти заузео место у ложи вигие гомиле, њему приступе врховне судије, а међу њима и Милета Радојевић, најумеренији вођ последње завере, и предаду му на каДиФеном јастучету, речену сабљу, пун пехар вина н леба и соли. Један савршено источњачки ноздрав пратио је у бескрајним хиперболама ову љубав Срба и давао изразе дотичним символима: „Милостиви Господару (казало се ту) ми доносимо Вашој Светлости четири дара који одговарају вашима: со и леб, сабљу и пехар — со и леб за наше откупљено робље, које си ти хранио; сабљу за оружје које си ти по"вегио одбрани наше земље, а пехар за иутир среће и спасења које си нам јуче подарио.... Нека би Бог дао да зграда коју си ти подигао буде трајна, као што је трајан драги камен ове сабље и пехара, и толико исто боји руке људске и зуба времена. Ми смо, Господару, љубављу везани као што су со и леб .једно с другим венчани; па као год што се кап од кани овога вшта не да раставити, тако се ни ми никада нећемо растајати с Тобом, ни с Твојом племенитом лозом, а-тако исто ни Ти ни Твоја лоза од нас." Од своје страче Милош се захваљује са истом топлотом и завршује свој одговор овим речима: „ми можемо браћо, сви грешити: и ја сам грешио и још ћу грешити, али смем рећи, да су намере моје вазда биле чисте и па добро земље управљене, а оне ће то увек и бити. Да бог да се овај леб који једем и вино које пијем у отров иретворио ако би се ја икад са знањем огрешио о дужности које имам. Ја желим само да се ми сви душом и срцем тако слажемо као што се слажу капи вина у овом пехару, а који ја и пијем у здравље народа и његове среће и напретка." (Наставиће се). —* НАРОДНА БАНКА Извештај Народне Банке за 1888 год. отштампав је. Акционари банчини, Ко.ји су денонпвали своје акције за збор, којч ће бити у недељу 5. ов. мес. у Грађанској Касини, могу овај извештај добнти у Банци у оделењу за зајмове и оставе, сваки дан од 9 — 12 пре и од В—б но подне. ГРАЂАНСТВУ ВАР. БЕОГРАДА Порески одбор за вар. Београд образовао се и отпочео свој рад, да распореди порез на грађанство за 1889-у рачунску годину. На основу чл. 62. закона о пеносредном порезу, иозпва се овдашње грађанство. да иоднесе пореске пријавне листе одбору пореском до 18-ог марта о. г. закБучпо. Да би се пријам ових листа олакшао и убрзао, наређује се: да свакм своју листу иред а аорезнику у ква.рт у коме станује. Свака пријавна листа-треба да је снабдевена таксеном марком од 30 пара динарских. Оне ће се ириматп свакога дана од 8 до 12 пре и од 2 до 5 сати после подне Сваки грађанин треба за се да поднесе пријавну листу, коју ће тачно према своме имовном стању попунити.

За масе — пупилне и банкротске — дужни су да учине прнјаву њихови старатељи; на оне који ннсу овде, — њихови пуномоћници ; за правне личности, — управници установа ; за жену, или децу, — муж, односно отад. Газде и мајстори одговарају за порез својих м 1ађих. С тога се на основу чл. 56. поменутог закона, позивају, да своје млађе : слуге, слушкиње, калФе и т. п , особено пријаве нореском одбору У чл. 86. зак. о непосред. порезу прописана је казна за оне, који се у остављеном року не би пореском одбору иријавилп. Уједно обраћа се пажња грађанству на законска наређења о спвесности нријаве. Тешке су законске последице за оне, који не би истинито своје стање нријавили. А на случај, да се у истинитост печије иријаве иосумња, одбор је властан. да сам даје оцене о с-тању сваког таквог пријавника. Тога ради умољава се грађанство, да својој дужпости савесно одговори, како одбор не би био припуђен, да према сумњивим пријавницима употреби ираво, које му прописи закона дају. Да би се пријавне листе што тачније попуњавале, овде, се, поред упута којн је издао госнодин министар Финаиције од 21-ог прошлог месеца Прбр. 1253, следеће објашњава: 1. Трговца, заиатлије и индустријалци, поред осталих облика пореза, плаћају још и порез на капитал уложен у радњу. У чл. 49. зак. о непосред. порезу прописује се. да за оцену величине капитала, који је у радњу уложен, важи извод из књига, које су уредно вођене и судом потврђене. С тога сваки, који подлежи плаћању овог пореза, треба да, уз иријавну листу, поднесе извод из својих књига., иотврђен овд. трговачким судом, као доказ за величину свога капитала. Ко то не учини, а одбор посумња у истинитост пријаве, тога ће се капитално стање у одбору оценити Као капитал рачуна се не само сопствени новац, већ и повучени кредит ; па с тога нека сваки при стављању свога кагштала има и ово у виду. 2. И готовина, која се не улаже у радњу, нити се даје под интерес, — порезује се по закону као капитал, који је у радњу уложен. С тога сваки онај, коме се готовина затекла у каси, нека исту у дотичној рубрици пријавне листе тачно означи. Као на све, тако и на овај облик иореза обратиће се у одбору нарочита пажња. 3. Они, који би имали законског основа, да се илаћања ма каквог облика пореза ослободе, треба да се са тражењем и доказима пријаве пореском одбору. Бр. 1. Из седнице пореског одбора, 27. Фебруари 1889 год., Београд.