Београдске општинске новине

БРОЈ 10

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 1^. МАРТА 1889 ГОД.

Г0ДИР1А VIII

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ЖЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАКПУТ НД ТЛБАКУ Цена аа Србију: III ГОДИНУ 6 ДИИ. ЗА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. ЗА СТРАНК ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ • • • • 0 ДИН.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огласима 6 дин. пара од врсге Иреталату ваља слати упутницом на оигатински суд а све коресиодениије на уредника РУК ШИСИ НЕ ЗРАТхАЈУ СЕ. Напдаћена писма не примају ое.

И|!пЛ!|||||!|.„ит„

Ш|| ||.||1|

СЛ.УЖБЕНИ ДЕО

РЕДОБНИ САСТАНАК одбора општине београдс^е (но степограФСкнм белешкама) дрлгак 2 Марта 1889 год. у Београду ПОЧЕТДК У 5 ЧЛООВЛ ПО ПОДНЕ (свршетак). Председник. Вп господо знате да смо у прошдој седниди говориди о реону Београда и остало је на томе да се сада одреди комиспја. (Чује се: требало би у конФеренцији да се разговоримо). — Добро господо, ја нисам протпван — нека буде конФеренцпја. Ствар је запста важна. (Настаје кон®еренција). За време конФеренцпје: К. ГлавиниК Ствар је ова веома важна госиодо и у грађанству постоје погрешна мњења о нашем раду овде по тој стварп. За то би ја желео да се у јавпо.ј седници о овој стварп говорп и да се све запише што се говори. (Бива) Н, МилишиК Ја сам мало час казао ц сада кажем: ако је општина Београдска вољна примити тај крај себи као свој део и своје суграђане — добро, и то би било врло добро; али ако се мисли да оиштииа призна тај крај за варош а да пе трошн па њ ни за осветљење ни за калдрму нп за натролу итд. него да ми у томе крају останемо и даље у томе иоложају као што смо данас: да сами себе чувамо а да патролџије и ми нлаћамо као остали београђани, онда верујте то нећемо. А мени се чнии да се тако нешто мисли т. ј. да се мн разумемо само у Београд а да пе уживамо нпшта што Београд ужива. Бар по говору г. Видаковића који смо мало час чулп, изгледа, да мп не ћемо тамо добитп калдрму нп после 50 годпна! (Видаковпћ : Ннсам то казао) Молим, молим, ја сам вас тако разумео, и како ви кажете, ја би волео да се тај крај одвоји за себе на нека се сам о себи стара и украшава како год зна,пошто су се људп који тамо жпве и до сада сами уређивали н о себи старали. Ту нема никакве крнвице до оннх људп што су се тамо настанили, него је кривпца до оних који су руковали с тим, којп су имали у дужности да се брину о уређењу нрестонице па то нису радили. С тога, кад нису ти људи крпви од куд имамо право да им одузимамо имања за регулацију без откупа, од куда смемо да пх тако казнимо и упропастимо кад онп нису ништа криви? Како би то изгледало да се сиромаху на Енглезовцу одузме што од плаца нли п цела кућа сруши због регулације па да му се ништа не плати?! Је ди то право ? Ја сам то слушао да је негда и онде где је сада Коларчева ппвница био рит и жабљак; ту су кажу биди пловке — али даиас је ту гдавна улица варошка. Дакле, кад се допустидо те су на Енгдезовцу и седишту подигнуте куће оне се никоме без накнаде не могу узети; а што кажу да

се није плаћало ни у варошп свакоме то мени није познато; али ово ће и народиа скупштина одобрити да се плати, јер то захтева правда. Ја тако мислим и нико ме не може убедитп о противноме. : II. ВидаковиИ. Господо, недостојно је кад поједини од нас овде устане па заступа своје интересе иа штету општинских ннтереса. За сажаљевање је госнодо кад заборавн одборник Да се ономад заклео овде, да ће заступатп само интересе овеопштине —докле год ради као одборннк онштпне. Господо, интереси ове општипе не могу да се руководе ио интересима нзвеснпх дичности и ио интересими извесних крајева варошп. Ја, кад сам говорпо о овој ствари, и кад сам у опште о каквом бидо предмету говорио са овога места, ја иикад нисам говорио у интересу лично своме ни у интересу мога краја вароши, него сам говорпо свагда онако како мислим да је у интересу целе оиштине, а овај г. одборник који је нре мене говорпо, био је тако дрзак да ме је лично напао за мој говор, што нисам говорно онако како његов интерес захтева. Ја сам овде господо само испричао историјски развој ове вароши, како се она нодпзада, а то сам био и позван да кажем, нарочито онима, који су тако рећи јуче у ову варош доселилп се и сад хоће да застунају пптересе своје и свога краја где су се населиди. — Још имам и ово да кажем, да нема ни једне варонш у Европи, која проценгуално, нрема броју људства, има више калдрме од Београда. И то треба имати иа уму кад се овде говори о потребама варошким у опгпте. Ја кад сам говорпо нпсам говорио но срцу и по питересу своме него као заклетп одборник ове општине да ћу вазда заступати интересе ове општине. Оно што сам ја казао, оно је како је до данас рађено. Ја сам то казао, и опет понављам: да се никад имања ван шанца нису откунљивала за регулацију. Позпвам господу која су овде, а пмају имања ван шанца. т. ј. ван. бив. капија варошких, нека кажу да ди је њима познато да је икоме до данас дата накнада за регудацпјом узето имање — Та имања ван шанца стоје онако како стоје, ади кад ко хоће но ново да дигне кућу или дућан, он мора да уђе у регулацијону линију без икакве накнаде за оно што му од нлаца отнада за улицу. То је чиста и јасна ствар — Кад истраје коме кућа, онда му се каже: сад не можеш зидати ту него под динију да идеш. — Ја кад сам говорио о Енглезовцу и селишту нисам тражио ништа више него да се н тамо тако ностуни, и г. предговорник као одборник место да ми са њнхове стране изјави достојну захвалност, што признајем и тражим да треба поступатп и са тим комшпјама кумодражана и мокродужаиа онако како се постунало овде са Београђанима ван шанца старе вароши, он ме је још недосгојно напао. Ннје то тако као што каже г. Никода Милишић; ми нећемо ово, нећемо оно ; Енглезовац то је један крај вароши Београда, господо и сад на нама представницима ове вароши стоји дужност да тај крај доведемо на онај ступањ на коме треба да стојп, разуме се. у кодико то можемо постићи; на онај стунањ како интереси наше општине буду захтевали и како материјалне прилике