Београдске општинске новине

113

Да су за општину вар. Веограда председник исте г. Живко Карабиберовић овај уговор гтред влашћу у свему за свој признали и закључили са г. Оскаром Смрекером инжињером пз Манхајма, који је такође овај уговор за свој признао, кварт варошки тврди с тим: да је такса на вредност у 61.30 дин. наплаћена, која је у таксеним маркама на копији овог уговора приленљена и уништена. .11 1394 22 Марта 18->9 год. Београд Члан кв• варошког (М. П ) Н. КаралиЂ с. р. САСТАНАК одбора општине београдс^е (По отепографским белешиама) држан 28. Марта. 1889. год. у Београду Почетак у Б 1 /^ чаоова по подне. Присуствовади: Председник оиштипе г. м. Карабиберовић, члановн одбора: г. г. Светозар Еарапешић, Глиша Јосиповић, Светозар Боторић, Милутин Ј. Марковнћ, Н. Л.. Милишић, Живан Бугарчић, Мнлорад Д. Јанковић, Станко Петровић, Коста Петровић, Никола X. Поповић, Милан М. Банковић, Илпја Цветановић, Никола П. Михајловић, Милов. Р. Маринковнћ, Раденко Драговић, Видоје Виторовић, Коста Д. Гдавинпћ, Милан Ж. Маринковић, Милан С. Мостић, Др. М. Т. Леко, Ђорђе Николић, Т. Ђ. Наумовиђ и Настас Крстић. Садржај одборске радње. Питање о згради за варошки суд. • Председник. — Молим вас госнодо, састаиак је отворен. Ја сам господо добио у суботу у подне један акт од г. министра Финанције, којим се тражи, да се шггање о измештају варошког суда из садање зграде што пре реши, и у томе се гшсму каже, да ће један чиновник његов, а тај је државни правозаступник, доћи овде као његов заст\ т пник, који ће са одбором овај посао да свршн. Вама је познато и то, да сам прошле седннде саопштио први акт, и напоменуо како се тражи од општине кирпја за варошки суд. Уз ово друго писмо од г. Министра прикључен је један президијал, којим се тражило да још у недељу држим седницу, ади то није могло бити ио што ја немам одборника овде у суду иа да их зовем у седницу у свако време кад год хоћу, но пх треба повароши тражити. Али одмах сам умолио г. г. правнике из одбора да са нашим правозаступником расмотре сав досадањи рад по овој стварн, јер мени се чини да смо се у овој ствари доста праведно бранили и да ће нам се од стране владе дати нраведног з&довољења. Сад вас молим да прочитамо сва акта о овој ствари, па да се договоримо шта да радимо. Акта гласе: Суду општине вароши Београда Господин министар Финансије, нретиисом од 7 ов. мес. П.№. 1662, одиустно је Управи ову наредбу :

„По допуни §. 36 и 37 закона о јавним грађевинама (збор 88 стр 276) општина варошп Београда треба да има своју кућу за смештај варошког суда, или да плати кирију за нриватну кућу, а бригу о томе да води управа вароши Београда по § 37 под а овога закона. Варошки суд овде у Београду смештен је у државној кући, а управа вароши Београда од дана, кад је закон у живот ступио, а то је од 3. Јануара 1883 год. па до сада никакву бригу о овоме није водила, те тако је до сада општина, са варошким судом уживала државно добро без икакве накнаде. У овоме делу нити је вођен рачун о извршењу закона, нити и интересу државне касе, п са тога препоручујем уирави: да се одмах споразуме са општином, на који начин она мисли у будуће да држи сво државно имање, н пристаје ли, н колико, да. илати држави на име кирије за дојакошње уживање од дана, кад је закон издан. 0 свему овоме нека ме управа одмах извести, како бп благовремено могао општини одказати даље држање овога имања на. случај да наступи несиоразум за дојакошњеуживање". Моли се суд да изволе, према овоме јавити управи одмах: на који начин оииггина мисли у будуће да држн ово државно имање, и пристаје ли и колико да плати државп на име кирије за дојакошње уживање од дана, кад је закон издан. Бр. 11.451 Врши дужност уаравитеља. 9. Октобра 1887 год. члан у Београду. Г. Ђорђевић с. р. иисар Мил. Тодосијевић с. р. Акт г. Министра Финансије од 13 Марта 1889. ПБр. 566 гласн: Општини вароши Београда. Општина је та у свом писму од 3. Октобра 1887 год. АБр. 963 разложила потребу због које мора и даље да остане варошки суд у државноме здању и изјавила, да ће се постарати, да за најкраће време подигпе здање за овај суд. Она је у том свом писму наиомеиула и немогућност плаћања кирије држави на ово њено пмање, н изјавила наду, да држава неће то од ње ни тражитп. Држава је оценила ове наводе општине, и нашла: 1). Да онштина за овако дуго време није учинила никакав корак за нодигнуће здања за варошки суд; и 2). Но и да је, да држава нема никаквог законског основа, по коме бн могда да нанусти своје право тражбе према општини, односно дојакошњег уживања овог државног добра. Кад би дакде држава по захтеву оиштине прећутала своју тражбу пакнаде за уживање овог државног имања, она би то радпда протнвзаконо, а на сваки начин и противно интереспма државне касе; јер би изгдедало да држ.ава која нлаћа грдне суме на име кирије за смештај својих надлештава, наиушта своје нмање, да га други безиравно. а без икакве накнаде, ужива. Ја дакле не могу више да ову ствар држии овако, јер, као што рекох, немам за то законског основа; но сам прцнуђен да позивам општину, да своју оддуку донесе : пристаје ли да плати држави кцрију на ово имање од 3. Јануара 1883 годнне иа све док тамо буде варошки суд, или не пристаје? Ако општпна на ово пристаје, онда би најбоље бнло, да се изберу вештаци, који би вредност кирије определили, па то да буде меродавно за обе стране.