Београдске општинске новине

162

овамо као у нову отаџбииу, која нема вц граница ни новластица. Јер тамо де се мисао рађа из свога пепела, прикупља се сва псторпја људског рода, и ту се осећа како се различнп облнцп речп стапају у оншту мисао п тежњу једнога јединог језика људског. Свп колнко нх год пма слободии умови п научници образованих народа, Атенији (гимназије), велике школе, друштва, иримајући се позива, да својнм нрисуством почаствују отварање овога споменнка, којч се иодпже сагласјем и прилознма свнју земаља, даће јаснн доказ да се потомство сећа Ђордана Бруиа, којп унесе међу народе речитост мпслп, хтевши да је освешта својом смрћу у уннверсалом граду (Риму). Као што смо од почетка наумплп, да се грађанска светковнна заврши сложном и једнодушном манпФестацпјом свпју прнјатеља слободне мисли у свету, без разлике полптичких странака или ФилисоФске школе: наше ће дело остати и дал.е као и од почетка, све до евршетка под старањем истога почасног међународног одбора, састављеног 1. марта 1885. За Француску: Виктор Иго, Ернест Генап, Пол Бер, Т. Рибо II т. д. За Инглеску: Херберт Спенсер, А. Ч. Свинбурн , Макс Мплер и др. — За Немачку : Хекер, Бихнер, Грегоровијус п др. — За Шаанију: Ем. Кастелар, Салмерон и др. — За Аустра-угарску: Хамерлинг, Кошут и др. — За Румунију: Розети п т. д. — За Италију: Амарп, Амадејн, Ајдино, Бакорпнп, Бакчелп, Берталн, Бовпо, Канрони, Киваноти, Криспи, Гарибалди, Мамијаии, Манчини, Никотери, Занардени п т. д. Откривање споменика, нзрађепог уметником Етором Фераријем, бпће у недељу 9. јуна пре подне, у присуству почасног одбора, изасланика страиих и талијанскнх унпверситета, п пОзваних општина н друштава. Свечану беседу нред споменнком иа нијаци Камно де Фиори говориће проФесор Ђовани Бовпо. У очн светковнне (у суботу 8. јуна) ирплнком свечапог дочека г.г. пзасланика и представника, проФесор Гаетано Трези са велпке школе у Флоренцу држаћс предавање о животу и делима славиога Мученика п Мисиопара. Другп даи носле открића споменнка (10 јуна) проФесор 'Бовани Бавпо држаће своје прво предавање о Данту, на катедри осиованој на универсптету римском у част највећега талијанскога поете, који се као Ђордано Бруно уздигао до виснне, стављајући љубав ка истинп пред љубав ка животу. На дан открића. сноменика, медаља од бронзе, скована старањем извршиог одбора, остаће за вечити сномен ове грађанске светковине. Да бп се олакшао долазак са свију страна на ову светковину, тражено је код железничких друштава јадранског п средиземног мора највеће спуштање цена иутничких карата, н можсмо бити сигурни, да ће се ове олакшнце одобрити погнором одлпчнпх људи који се заузпмљу за ову светковипу. Молимо университете, општипе, друштва нтд. која за цело иеће пронустп да пошљу своје нредставнике са заставама, да нзволе на време јавитн о свом доласку извршиом одбору у Риму, 66, Кие с!ие МасеШ. 2. Е1а§е". Истп одбор иослао Је председништву општине ц позпв за учешће п наше престонпце при открнвању тога спомеинка који ће се извршити даиас. Позив гласп :

Извршни университет Одбор за споменик Ђордану Бруну. Рим, 19 Априла 1889. Госаодине иредседниче! Скоро ће се пзвршити жеља слободоумних људи саију народа, да се подигне спомен мучелпку п философу Ђордану Бруну иа оном истом месту, које је пекада било позорница његова иогубљења. С учешћем нредставнпка талијанскнх п с/граннх унпверситета, слободоумних друштава свију народа и нрисутних најславиијих људп у науци, откриће се 9. пдућег месеца јуиа спомеппк великом фнлософу нз Ноле, на свечан начнн како је означено у приложеном прогласу. Да би ова светковини слободе и науке добнла облик величанствене маниФестације, дужност нам је п гкеља, да позовемо у Рпм тога дана све слободоумне људе н научпике образованих народа. Срећнн смо што можемо позватн на ову светковину и иоштовану оиштнну вар. Београда, у којој вн достојно председавате, п ослањамо се на ваш утицај, за иовољан и многобрајан одзнв у овој прилццн од стране вашега града. У светковннп слободне мнсли сви слободоумпн људи могу осећатп да прападају једном једином иароду. Шиљући вам преписе програма, да бп сте дх пзволелп тамо обзнанитп, журпмо се да вас известимо, да ће се за госте на ову светковину добити смањене цене путнпчких карата на аселезницама. Очекујућп да нас што скорнје известнте о прнјему овога пнсма, мп вам топло унанред захваљујемо, и молимо вас, да иримите уверење о пашем внсоком иоштовању. Савет одборског председништва. Ав. Л. Басо, Ав. Е. Канолејн, М. Пасамоитн, Ав. Ђовани Амичи, секретар. (СвРЕШЋЕ ОК1 *КОЛО ЈАХАЧА „КЊАЗ МНЈАЈЛО" шабац, априла 1889. РАСПОРЕД Мајских утакмиц^а 1889. г. у Шапцу, (СвГШЕТАК) Управа се иада да и овом ириликом (пред ову утакмнцу) нећеју изостати добровољнп прплози српских патриота с којима би се начред помеиуте награде и увећале н умножиле, те за то је врло в-^роватно да ће одгајивачи и веће награде добити него што су ове горенаведене. Сем тога., друштво обећава да ће се побрннути да нисмене одгајиваче са села, обдари п књнгом о „Коњарству Ако ко од нзлагача не би желео да се његово ждребе подвргава ирегледу и оцени оцењивачког суда, иећ би хтео да му ждребе буде изложено само ради угледа и поуке носјетиоца, онда ће се за такову ждребад образовати у пзложби једно нарочито (треће) оделење, које ће носпти назив : оделење за ждребад изван утакмице. II. Утакмица у правилном јахању и дресури : Ова утакмица одиочеће другог дана Св. Тројица у 8 часова по подне. У овој утакмици могу участвовати сама срнски коњаници резервисти (ннжп чиновн и војници) на сопствепим ко