Београдске општинске новине

203

но за сад нека остане ова цифра а доцније да дамо већу. Пера ВидаковиК. Да је та статистика један човек, да га можемо затворити у канцеларију те да учини нешто добро, ја би дозволио. Али то ннје, него човек којн 'ба да живи у друштву са свима властима и ЉЈДИма који с тим рукују. А т11, су људи махом државнп органи. Њима стојн од воље хоће ди- дати нашем статистичару нодатке или неће. Дакле све оео, што нам треба, мп се можемо нослужити са државом. С тога сам ја мишлења, као што сам и у комисији бпо да се то оделење укине. Светозар МилојевиИ. Молим вас господо, имајте на уму оио, да пису једни и исти податцн државни са онима који оиш.тини требају. Општински биро ирикупља податке што су за оиштину, а државни за њене нотребе. Дакле има ту разлике и обе ове статистике конкуришу и помажу једна Другој. Коста ГлавиниК. Ја немислим да општински суднемо;не да добпје податке од државне статистике о ономе што је њему нужно. Ако би било случаја да недају ноједпни чиновници, судће се обратитп г. минцстру са иајљубазнијом молбом и овај ће наредити да му се потребни податци шаљу. Предсеј\ник. Чим је установљеи статистички биро, одмах је послат циркудар свима министрима и они су се одзвали врло добро. Сметње које се у овоме десе, то су од неких, који имају своје рачуне у томе. Милутин МарковиК. Ја би нмао да кажем неколико речи и хоћу да напоменем само то, и ако је говором већ ствар потпуно исцрпљена, да и у комисији нису у начелу против статистике , али мени изгледа чудноват њнхов разлог што веле, да онштина не може доћи до података с овим што је досад статистика урадила. Ја мислим, да ово што сад онштина има, не би могла добити од државе, нити би од данас за десет годинамогла то иостићи. Ирво с тога, што су ти податцп много различиији од нодатака којп се добпјају из другпх оиштина у Србнји, јер нема ниједне онштине у Србији да су иочеле то што треба Београду. Кад статнстичар Један не може то да добије другчије, него нреко оргаиа онштинских, сад је нитање, ко ће то да свршава, па да даје државном статистичару. Баш пданош.1>е држа.вни статистичар оиштпни Формуларе, ко ће то ^ве овде у општини да бележи. Те нодатке не може да прибере један обичан орган оиштински; не може члан, не може председник, и кад они то не могу, онда много мање може један иисар, а кад је све то тако, шта нам остаје друго, него да имамо свога статиетичара, јер без овога онштина не може да одговори ни својој ни државној нотреби, и онда ћемо вечно тумарати. Ја опет кажем за то што статистичара нпје било ч у овој оиштини, онштину то скупо кошта, а тако исто је и државу због тога милионе коштало. Ево н.пр. доказа за то. Скуиштина је 1879. г. вотирала закон одпосно онаснпх крађа и иаљевина да се учиниоци казае строжиЈе. (Јд тога времена државна статнстпка није нрибавила податке, па да се види, да ли је тим законом постпгло се оно што се желнло т. ј . да ли се умањио број тих злочинстава или није. Дакле ми и данас не знамо да ли је тај закон донео добре последице или није. Шта Је томе узрок ? Узрок је што немамо потнуних нодатака. Кад то стоји, онда шта можемо мн очекивати од државе, него нам остаје да сами раднмо и да се пома.жемо, нарочито што смо сад на прагу велнких предузећа. То је што сам имао да кажем. Пера Видаковић. Ио говору г. предговорнпка изгледа да до Анрила месеца ирошле године ова онштпна иикада ипје ништа могла да од^овори држави. Међутим сад је баш г. 'Бока Новаковић изиео, да баш од то доба, од кад ностоји

то оделење, не одговара се на иптања министрова од Априла месеца. Мени је жао кад се тако говориД Ја би се радовао кад би се у онштинн установило то статистичко оделење из нотребе, а не само онда, кад се хоће тнме да, отвори коме место. На пр. кад се један отнустн из државне служб^, онда да му се отворн место у онштинн. Ми смо у комнсији гледали да ли од тога нма користи; гледали смо како је досад ншло и да ли се може без тога, и кад смо видели све, ми смо нашли да некако како је ишло пре установе овога оделења, сада нде горе. И кад нисмо у стању да одговоримо потребп ни с тим оделењем, онда шта ће намоно, те смо с тога н предложили да се укине. С тога иредлажем да одборјувиди и добро иромисли какве нам је корисш донело на кад се увери да немамо никакве користи онда нек реши, да се укине. Председник, Ја одбијам то, што се каже да за 6 месеци није се могао дати никакав одговор. Само за попис људства није се могло одговорнтп с тога, што досад се то није могло учинити. (Чује се: да ре реши), Ђока НоваковиК. Ја нмам да одговорим ово: ирикунљање дата и нодатака заиста није мала ствар, ну ми нисмо казали на намет кад смо донели закључак ди се укине. То смо казали у иогледу на резултате какве је досад показао тај биро, и на то, што овакав биро, као што је оиај, може сасвим изостати, У моме говору ја нисам казао, да тражимо иодатке од државе него сам мислио то, да ми можемо од државног статистичара доб ггн бдаикете попуњене и кад се то добије онда је и лак иосао да се поиуне. (Чује се; да се решн.) Светозар МилојевиК. Молнм да кажем још ово : на све оно, ште је изнео г. председник комисије , да није одговорено , и ие може се одговорити нре 6 месеци. Ко може да одговори: колико има младнћа од 18 година док се то не испише нз попнсне књнге. Ко може да каже колико има земљишта под виноградом , док се не иопишу виногради. По овоме не стоји ни оно, што је казао г. Видаковић, да је некорисна статистнка. Пера ВидаковиК. Ја не зиам да ли можемо ми да се обавестимо. Једии кажу: одговорено је, други нпје се одговарало и не може одговарати ни за годину две — иа шта је онда. Мора човек да се чуди. Председник. Одговало се што се могло. Сам захтев државног статистичтра, даму оиштински статистичар даје обавештења, иоказује да је општини потребан статисгичар. Ја више немам шта да говорнм. Сад је година дана како је заведено ово стасистичко оделење. Онда је одбор уверен био да је иотребно ово оделење и установио га је, а ви сад ако налазите да није, решите иротивно. Ја ћу ставити нитање. Ко Је за то, да остане, он ће казати за, а ко је да се укине, он ће казати против. (Настаје гласање.) Већином глассва решеио је иачелно да остане. Сад хоћете дн да остану те две суме за ову годину. т. ј. ше®у 2000, а помоћнику 1200 динара. (Хоћемо.) Сад имамо и онај додатак од 500 дин. што смо дали опсерваторији. (Чује се: то да се укине.) Добро опда значи да ставнмо у буџет оно што смо до сад издали, а вишак да се пзбрише. Миливоје ЈосимовиК. Ја сам од стране руковаоца овом установом, г. нроФесора Милана Недељковића, усмено овлашћен, да изјавим његову готовост да од ове незнатне новчане помоћн одустане , пошто му је општина указада недавно много већу услугу и помоћ. устуиањен земљншта на Врачару.