Београдске општинске новине

218

према кметовима. То није, него је мој преддог ишао на то да помогвемо кметовнма да савесно изврше своју дужност. Председник. Ја вас молим одредите циФру ? (Вичу: као као и до сад.) Лане је дато 1200 динара). (Одобрава се толико и сад.) Лепо. Ја ћу да тражсм и то да сваки донесе бар ио два потписа 'одборника да су сиромаси и да заслужују помоћ. (Немојте, немојте). Св. БсториА. Одређује се 1200 динара па нека кметови дају помсћ по својој савесности и своме зпању. Пџедседник. Добро господо. Сад смо готовп. Састанак је завршен у 9 часова по подне.

САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФским белешкама) држан 20. Жаја 1889. год. у Београду Присутни : Председник: г. Ж. Карабнберовић, члан суда: г. Коста Томић, члановп одбора г. г. Н. X. Поповић, М. Ј. Марковић, М. Р. Маринковић, Г Б. С. Новаковић, Г. Миленковић, Н. М. Мнхајловић, И. Цветановић, Д. Ћирковић, Н. Р. Поповић, Т. Ј. Мијајловић, М. Јосгшовић, Д. Т. Вељковић, Н. Д. Кики, Ст. Петровић, Ј. Ж. Ђурић, Др. М. Т. Л.еко, Г. Јосипогић, Д. М. Ђорђевић, В. Виторовић, К. Петровић, М. Ж. Марииковић, Ј. Илијћ, Н. А Милишић, Р. Драговић, П. Д. Видаковић, М. Обркнежевић, С. Боторић, Н. Вулковић, Св. Милојевић и К. Д. Главинић. Садржина: 1). Изјава о калдрмџијском еснафу; 2). Решавање о буџету; и 3), Попуда за закуп земљишта »зеленог венца" 1 . Председник. Састанак је господо отворен. Молим вас да чујете протокол прошлог састанка. Секретар чита протокол од 8 т. м. Председник. Има ли ко шта да примети на овај нротокол ? (Нема. Усваја се). Имам да вам саопштим господо да је споменнца која је рађена по ранијој одлуци за Његово Величанство Краља готова, и позваћу вас једног дана ради потписа. (Врло добро)Гл. ЈосииовиК. Пре но што би. прешли на дневни ред ја би имао да учиним једну доставу једног грађанина, која се тиче једног општинског имања. Молим да прочитам ту доставу. (Чита доставу: да је Јован Ћуковић заузео један ошнтински пзвор). Председник. Добро. Ја ћу одредити једну комисију да то извиди. Сад вас молим да дате уверења која власт тражи. Дају се уверења: Петар Ђуровић чин. —жељезннчки непознат; Алекса Миловановић носач бр. 14 — непознат; Мијаило син Јелене удове Јаковљевића овд. нензионарке — ненознат; Ђорђе Банковић иЉубица Мијаила Милосављевића чин. вачелства овд. доброг владања и имовног стања; Јоца Кара-Јанковић бивши калФа Т. Орешковића доброг владања, непознатог стања; Живко Симоновић ђак — сиротног стања. Председник. Сад имамо господо једно нитање од гМинистра унутр. дела. Ја то нисам ставио на дневни ред али онет држим да ће те пристати да га сад свршимо (лепо — пристајемо) ствар је у томе да су калдрмџије поднеле молбу а за тим акт г. Министра, којим нас пита је ли потребно да се такав еснаФ засебно оснује.

Пр читана молба калдрмџија да оснују еснаФ: и по том писмо г. Мин. нар. привреде којим се тражп мишљење одбора. Илија ЦветановиК. Ја мислим, господо, да је нотребно да се оснује еснаФ калдрмџијски, јер и ја сам занаџија, па сам имао и прилике да видим да људи који нису мајстори раде иослове онако, како не треба. Не зна се да ли је калдрмџија или је зидар, те коме је потребно да што калдрмише ако потреФп на мајстора добро — нначе изради му се посао како било. С тога треба уредити једном н тај еснаФ, кад постоје еенаФП од сваког заната. Миливој ЈосимовиК. Мени се чнни, и не само да ми се чини, него и знам то, да калдрмџијски занат није такав да нредставља предмет једног засебног заната. Сваки зидарски раденпк може да буде добар калдрмџија. Не треба дакле да се цепа занат калдрмџија за се. јер то није никакав ссобени занат. Т. МијајловиК. "Ако имамо при руци закон о уредби еснаФа онда треба да видимо да ли има нужан број оннх којп траже да засебно образу.ју еснаФ; иа ако имају довољно гласова, којн желе да за себе образују еснаФ, онда нм то треба и одобрити. Председник. То је госнодо друго питање, да ли има довољан броЈ ових људи и хоће ли им се дозволнтн засебап еснаФ, — То ће питање решити г. Мннистар. Но сад г. Министар жели да чује наше мњење да ли би у опште требало да се овај еснаФ за себе образује. Ја би рад био да се овим људима учини но молби, али да се он онима нашим граћанима, којп се можда од 20 година баве тим радовима не забрањује да и у будуће могу радпти. Мил. Јосимовић — Ја знам да су и на жељезници калдрму градили исти раденпцн, којн су зидарски носао вршнли, а иотиуно сам убеђен, да ће сваки зидар бити и бољи калдрмџнја од онога, који само на калдрми ради, а неук је зидарском послу. II. ЂидаковиИ. Овде је реч о мајсторима зидарима, Онај који је добар зидар, уме назидати добру калдрму- Тоје изван сумње. Ил. ЦвегановиК. Наредба о еснаФима, то је закон — и кад се испуне сви услови, које тај закон тражи иа да се образује какав еснаФ, онда је то ствар свршена, о којој не треба говорити. Н. МилишиК. И ја мислим да не треба о томе говорити много. — Кад један еснаФ хоће да се установи што внди да је потребно да се установи, нарочито кад долазе људи са стране те тај занат раде — онда то треба и да се дозволи да се такав еснаФ установи. Милов. Р. МаринковиИ. Ова ствар треба да се цени у вези са зидарским пословима. Ако погледате на посао зидарски и на посао кадлрмџијски, онда ће се видети да је калдрмџијски посао то што и зидарски, или боље рећи да је зидарство наставак калдрмџпјског рада. — Ова молба иојавила се услед једног начела: да се поделом радова усавршавају послови, да се убрзавају, и да се том поделом помаже извесним људима који се тим послом искључиво баве. Но, што се мене тиче, ја држим да оваква подела рада, где почетак стоји у зидарству на се трагки да се од тога заната одвоји да таква велим подела рада може да нанесе штете самоме зидарству, Један носао из другог извире. Није то одвојен носао. С тога гледишта кад узмемо ову ствар у оцену, излази да немамо потребе да ово одобравамо .