Београдске општинске новине

3

11.. Планпрано земљиште, ире но што се калдрма на њ Положн, мора ио угонору да се набије најпре маљем од 100 кгр- ц то у насипу ноступно у слојевнма од 15 см. дебљнне Предузимач, као што смо нећ навелн, таквога маља и нема. Впдн се дакле да односно какиоће уиот])ебљеног маТеријала и саме израде калдрме, иредузпмач ннје испунпо скоро ни једиу тачку уговора Прј &дузпмач је потписао и уговор, а н услове и цртеже који сачињавају саставнн део истога (дакле билн су му сви нропнси односно калдрме, које се прпмпо да ју сагради, потпуно познати); на нри свем том нитн је нронпсе те ноштовао, пнти је тражио да се ублаже. Мпшлења смо дакле да ова калдрма не мозке никако да се нрими, а о каквој исплати или отилатн, да ие може И11 говора бити. Сходно одредбама уговора (види тачку 11. и 13.) и услова ( види тачку 9) има предузимач да се саслуша и да му се за тим одредп рок од 10 дана, у којем нма неисправну калдрму да разруши п. да је пононо изврши, потиуно по одредбама уговора и услова. Ако то у року од 10 дана не учини, иоложена кауцију од 2400 динара нропада му, дотле утрошепи рад н матерпјал не признајему се а уговор се сматра као раскннут. Ми смо мпшљења да бн примера радн ваљало једном унотребити сву строгост, по праву које уговор даје, те да се од сада добија и бољп рад п да се не деморалишу нп предузимачп, нптп општнна да себе жигоше као хрђавога и немарнога газду. Ми смо уверени да бп оваквим иостунком по овој ствари дошло до спора; те бп се имала нрименити она одредба уговора н услова која говори о изборном суду (види тачку 17. услова п 19. уговора). Исто тако нема сумње оиет, да бп такан пзборни суд узео нредузимачу за олакшавајућу околност то, што је уговор у својим одредбама, односпо квалитета саме калдрме, тако нретеран, да но погођеној цени ннје могућно, без икакве добити нредузимачке да се исплати само рад п материјал. Калдрма, која би уговору одговарала, не може да се нзрадп јевтиније од 4,20—4,50 дпн. Калдрма оваквог квалитета као што је предузимач сада гради. али боље набинена н са слојем неска нотребне дебљине, вреди 2,20 до 3,40 дннара. Међу тпм оваква калдрма као што ју иредузпмач градп, са сасвим незнатном иешчаном иодлогом (не нзноси нп 5 см. просечно) не вреди више од 2,80 динара. Све ове цене срачунате су са обзиром на добит нредузимача од 20 од сто Овакву калдрму дакле, као што је предузимач гради, но са проиисаном дебљином пешчане нодлоге н са бољим набијањем, може нредузимач да нзради но иогођену цену, а да при томе има и као иредузимач своју зараду. Тако израђена калдрма пак у опште узев није хрђава и боља је од калдрме у многим н важнијим улицама Београдским. Пошто су одредбе уговора намерно претериване, како би се колико толико добнла боља калдрма од обичне, (са обзиром на до сада стечено искуство, да се нредузимачи уговора не нридржавају, па им се рад ипак ирима); а са обзиром на то, што би се на основу наведенога општина београдска изложила са свим оснонаном прекору за тагсав иоступак; мншлења смо, да се нре раскида уговора нокуша пајпре у договору са нредузимачем, да се одредбе истога сведу на солиднију основу. Општина би нри томе могла ирнстати на већу уговорену цену, али с тим, да предузимач дигне већ извршену калдрму и да целу калдрму у главноме нзради као и ову,

али са нроиисаном дебљпном пешчане подлоге и, бољим набијањем калдрме н избацивањем камења одвећ малих димензија. У Београду, 3-ег Маја 1889. год Чланови комисије: МЈосимови^, Глиша Јосипови^, Милорад Д, Јанковић, Хорђе Николић, Јован Илиј$, Отеван Ча'$еви&." 11. ВидаковиК. Ја нисам видео у нзвештају то да лн је комиспја обуставнла даљи рад; јер, кад неко не ради ио уговору треба му обусгавитп рад. Ст. Ча/јеви/). Не ради сад. Г1_редседник. Мн имамо овде и једну молбу тамошњих грађана из те улице, из које се види да ,је рад обустављен. Ја држим да треба нрочитаги и ту молбу (Нека се прочита). Св. 'Зорип. Меии господа комесарп не изгледају доследни. Они кажу на једном месгу да треба уговор одржати од слова /ј,о слова; а на другом месту кажу да су услови тешки и да то трсба узети у обзир. Ја сам иротиваи, да се ма у колико одступа од уговора, него треба да се држнмо уговора, и нрониианих услова. Ми се не смемо обзирати на то, да ли је предузимач ногодио јевтино или скуно. Милив. Јосимовић. И ја сам зато да се држимо уговора строго, те да се нредузимачи једном науче памеги да се не играју са пословнма ове врсте. Онп кад лицптирају гледају само да се дочеиају носла, на после ннтп Фермају уговоре ни услове, него раде на своју руку гсако хоће. Али у овом случају ми см) имааи на уму н сам уговор. По том угонору нредузимачу су одиста постанљени тешки и нретерани услови. Ако раскинемо дакле уговор иредузимач има права да тражи сасгав изборног суда, а овај би му извесно узео у олакшнцу што су од стране општине постављени онакви неумесни захтеви. На како би се оваким радом и сама онштина обрукала, а и ииаче по закону пада сваки уговор којим би била ма која страна са преко 50 од сто оштећена, мишлења сш да се предузимачу могу иризнати оне олакшице које је комиснја предложпла али и нпшта више Ј. Бајлони. Ја видим да су овде прописани неки условп. Калдрмџије којн су узелн да гргд? ту кап,шу, то су мајстори који знаду шта су услови; они знаду шта је сантиметар; знаду колнко треба песка; знаду кавав треба да буде камен. Па што тако нису радили? Инжињер кад је градио услове и план, он је се руководио тиме, шго се зна какан је подожај те улице и колико воде туда иротнче при већој киши. С тога кад су онн узелп под таквим условима да раде, треба нх и нагнати да тако раде како су се обвезалп. Ннје тај посао узео да ради какав лецедер, него калдрмџија којн зна шта је каддрма и шта се од њега тражн да нзврши. К. ГлавиниК. Ја сам био у ранијој комисији за ову калдрму, коју је комисију сам суд одредио, и у главноме и мој Је извештај био овакав, као ове комисије. Али ја сам још у одборској седници кад Је овај уговор одобрен, казао: даценаније скупа, аи дасу услови тако тешки, да предузимач по ту цену неће моћп да начини ту калдрму. Али онда се рекло да се то нас не тиче ништа. Он има очи на нек види шта мож.е и на шта се обвезује. — Што се мене тиче, и ја сам био мњења да му се нешто понусти, по шго је и оваква калдрма какву он ради, боља него друге наше каддрме. Нека се дакде не мисди да сам ја својим нзвештајем ишао на штету онштине. Нека се он прочита, па ће се то видети Међу тпм у мом извештају нмају неке наномене и за општннскн суд и за ннжнњера оиштинског. Ја би модио да се