Београдске општинске новине

?44

Гл. ЈоеииоаиЛ. Зна ла се тачно докле је наше а шта је државно? Председник. Како ја знам, ми смо давали нод закун ону обалу, која није у самој варошц. Сад за што не дајемо н ону која је у вароши, ја нисам у стању да вам дам обавештења Може бити да је то држава тако захтевала у интересу трговине. Но ако желите можемо покушати да и то дамо под закуп. Гл ЈосииовиК. Ми да иаредимо да се нанлаћује , на ако нам се забрани, видећемо на основу чега. н тај што буде полагао нраво на обалу, мора га доказати, на ако докаже да је његово, опда је друга сгвар ; видећемо на чему смо. Председник. Овде је сад главна ствар хоће ли се одобрити ова лицитанија коју смо држали или не. Н. МилишиЛ. Ја сам хтео да говорим о томе да се одреди нова лицптација п да се цела обала — и она што је иза кућа — изда иод закун, иа ће онда изаћи много већа цифра закуиа. Зашто да иза кућа на савској обалн стоји хиљадама центи гвожђа у 1'омилама да се проћи не може, на да се за то место ништа не плаћа ? Председник. Ми овом линитацијом дајемо нод закуп оно што смо до сад давали и што је овде побележено у уговору — а за то што ви сад износите, можемо извпдетп имамо ли права да дамо под закуп, на ћемо вас известити. (Тако је). Р. Дриговић. — Је ли до сад ко тамо нанлаћивао обаларину за оншт. рачун. Председник. Наплаћивано је док није дошла вода а после није. Гл. ЈосииовиА. Колико је добивено нрошле године. Председник. 600 динара и нешто више — али треба знатп да је обала дуго била нод водом. Р. ДраговиК. На и ове годпне не може се на томе ништа хасниратп. Грађа ,је већ донешена, и тек на нролеће ако што заради тај арендатор. Дакле можемо одобрити лицитацију. Председник. И ја мислим да ово можемо одобрити, а за оно друго земљиште да извидимо како стоји ствар , на ако се може, да и то дамо под закун. (Одобрава се). Сад да идемо даље. Имамо један предмет, који се давна новлачи а хитна је и важна је ствар. То је иитање акт врачараца : реФераг једне комисије и други онштинскога енжењера о томе, на кога треба да падне терет око откопавања улица при иивелисању, да ли све на онштину, или на њу средина улице а тротоаре на соиственике имања. (Прочитано све). Господо, као што видите ово је пнтање важно и изгледа да је врло занлетено. Они говоре овде о откопавању, али узмите у вид то да се негде и насипа иа се човеку затрпа зграда до половине, и онда зар је право да и тај човек чија је та зграда, плати што му је затрпана! Зато мислим да је ираво да општина прими на себе овај трошак, јер по данашњој нивелацији то што је било на врачару, догађаће се у врло многим краЈевима вароши. Ја знам на врачару кад се радило на нивелацији, једна сирота жена удовица која има нешто кућице, остала је са свим у рупи, јер јој је дуж куће насута улица скоро до крова куће. Зар од ње сад за то да тражимо и да нам нлати ?! То не би било нраво. С тога кажем да о овоме треба добро размислити. М. ЈосимовиК. — Нивелација варошн није ствар нојединих грађана, нред чијом се кућом врши, и кадјенастала потреба варошка, потреба саобраћаја општег , да се пред кућом једном откопа а пред кућом другом насипа улица,

за то није крив ни један грађанин, пред чнјом се кућом то радн, него то је општа нотреба. Ирема томе иоједини нису нн дужни да тај трошак сиосе, већ је дужна цела онштина — сви ми. Кад се нивелација врши у интересу целе вароши, цела варош мора да сноси и трошак око тога. Ствар није нп мало комнликована кад се са тога гледишта узме, јер укупни трошак треба да падне на терет општнне, дакле ио^редно аа све грађане. (Чује се : тако је). К. ГлавиниК. Кад би овде застунао лнчно свој интерес, требало би да кажем да је сваки дужан испред свог пмања извршити нивелацију како му дође — било да копа н односи земљу, било да насииа, Јер , ја сам испред свог пмања о свом трошку то већ урадпо. Али ипак ја овде у овој ствари заступам са свим оно гледиште које јо изнео г. Јоспмовић, а на нме : да је дужност целокунне оиштине да изврши нивелацију о свом трошку. НиЈе то једини посао онштннскп, који треба да плати цела варош; будући се нивелацијом олакшава саобраћај целе вароши. — Ви ћете у ЈедноЈ улици начинити коцкасту калдрму, у другој обичну, а у трећоЈ је неће бпти још нодуже времена никакве. Једну ћете улицу осветлити обичним, другу модерним осветљењем и т. д. — све нрема иогреби саобраћаја целе вароши а не овога или онога краја , и за све то плаћаће сви грађани. Исто тако и нивелацнја се врши ирема иотреби општег саобраћаја а не ирема иотреби становннка иоједнних улица. С тога ја мислим, да треба усвојити ову молбу , и више не I оворпти о овој ствари. (Одобравање — вичу: прима се). Гр. МиленковиК. Молим вас, ја мислим на нротив: да не треба ово да падне на терет онштине него на свакога грађанина — јер ево како закон гласи (чита). Истина закон не говори о ннвелацијн него каже да грађани плаћају калдрме но три хвата од свог имања — али онда кад је закон грађен, није се мислило ни то да се може калдрма у једиој улицн зидатп онако како улица стоји т. ј- овде на брегу, онде у дољи — него се разуме да се земљиште мора уравнати иа да се дигне калдрма. С тога, по мом мишлењу не може се но закону узети да откопавање и уравњавање земљишта у цељп калдрмисања улица но ннвеланији падне на терет онштине саме, него су дужни грађани и дуж свог нмања но три хвата ширине о свом трошку калдрмисати и по нивелацији, а ако нивелација, која је одобрена, и по томе која важи као и закон, захтева то да се где год откопа а где год насне земљиште, па онда калдрма ноставн, — разуме се да и то откопавање и насннање на она три хвата долази на терет грађана а не општпне. Председник. За то сам ја и рекао да је ово питање важно и заплетено, што закон не говори ништа о нивелацнји него само о калдрми. С тога сад тај закон ваља да објаснимо онако како треба и како је право. Гр. МиленковиК. Ми смо једном тај закон већ тумачили, а то је било онда кад се откопавао онај сокак поред куће г. Гудовића и онда је решено да је свакн сопственик дужан да уравна и однесе земљу иснред свог имања за трц хвата ширине. То је било нре 6—7 година и могу се о томе наћи акта Св. ЗориК. Али тамо онда није било никакве калдрме, него се морала изнова градити. Милутин МарковиК. — Било је доста говорника који су исказали мишљење да општина треба да сноси ове терете око нивелације, али г. Гргур којн се по дужности бави тим нословима, номенуо је закон, и ја не би рад био да одбор реши што против закона. Јер, доиста је то непобитан Факт, што рече г. Гргур, да законодавац доносећи закон о