Београдске општинске новине

261

акта од благајника, који је изјавио да су сва иисмена акта аутентннчна н да никаквих других аката, но том посду нема. Пакад је комисија, расматрајући сва га акта без нзузетка, донела овај реФерат иред одбор, онда шта нам друго осгаје но да га усвојимо. — Што се тиче цредлога да се г. Чађевићу да као награда 2000 динара, мислнм да то није ништа много, кад је нзрадио уговорени носао тако да је нохваду заслужио, и кад му је награда још раније обећана. Оснм тога он је п >ред ових нослова вршио и друге општинске послове, па још великодушно нрима на себе и оних 300 динара што су туђом погрешком издати другом без његовог одобрења. К. ГлавиниЛ. И за мене је госнодо ова ствар са свим .јасна и чиста. По рачунима, које је комисија изискала од благаЈника општинског, па их онда сравнила са издатцима, нашло се да је г. Чађевнћу издато 10.125 дннара. Он је по уговору заслужио да му се изда свега 12 000 динара. По то је погођен овај посао. Кад се дакле одбије она сума што му је издато од погођене суме, остаје да му се плати још 1875 динара. То се не може да спори. Што он није и то утрошио и изузео, то .је његова ствар. Ја држим да је овај рачун тачан н да нам нпје нужоно никакво више објашњење. Ћ. НоваковиД, Ја држии да није све једно хоћемо ли тражитп објаснења од благајника илн не. Влагајник је издавао новац и он је овде нај надлежнији да да објасњења. За то прихватам нредлог г. Марка Леко да се тражи објашњење. Што се тиче награде, ја као што сам против давања благодарности, тако сам противан и овој награди новчаној, јер не видим јасна резултата који би иравдг.о такву паграду II захвалност. На послетку, ако има за шго да се захвали г. Чађевићу, њему ће бити најбоља награда то, што ће му нме остати у успомени као инжнњера снособног и ваљаног. Д. ЂирковиК. Заиста господо, што се тиче овога бакшиша који се предлаже, мени је чудо како се то могло и да предложи. Ми смо с њим погодили извесан иосао н ако га је добро израдио, разумем да треба казати хвала, али не знам: како је благостање у нашој општиии да ми дајемо и бакшише?! Наша се деца даве по школама; она седе по ваздан те се уче ној којекаквим бурдељима а не школама, и ми хоћемо да дајемо бакшише ! II. ЂидаковиК. Менп је жао што је ова реч нала из уста једног мог пријатеља. Ми ћемо се и даље завлачити по бурдељима и газити по блату кад овако радимо; кад не умемо да наградимо свога човека који нам је носао похвално израдио, а умемо да плаћамо којекаквим чивугима по 50 — 60 и 100 хиљада динара па опет да нам пе изради иосао! Господо, ако ми сад покажемо да не умемо илн нећемо да нризнамо заслуге доброг и снесног раденика, онда нам се неће ни јављати такви људи. Господо, ми треба да заинтересујемо наше синове за овакве нослове, каквпх ће мо још више имати да посвршавамо. Један обичан човек, кад му предузимач сретно и ваљано сврши посао, назида кућу — ок ноклони предузимачу 1000 дннара; а мп ако не умемо да наградимо заслужнога човека а неваљалца да осудимо — као што до сад нисмо умели — ми онда нећемо наћн људе који ће нам предузећа савесно п добро извршити. Није доста да се каже хвала. Наши су иижињери махом сиротни људи. Они да немају изгледа на какву награду после свршеног посла не би се нодухватили тога. Ја сам очекивао да ће бити у одбору људи, који ће казати да је мала ова награда која је предложена. Јер кад једна стручна комисија каже да је г. Чаћевић извршио рад који је погодио са општином, на опште задовољство — онда како

можемо да му кажемо просто хвала ?! Ви сте ономад сами изјавили му благодарност на његовом раду — ја тада нисам био у седпици — али осим тога нужно је да и овом малом наградом дамо повода осталнм предузимачима с којпма ћемо овакве велике радове предузети, да буду свеснп и ваљани раденици као г. Чађевнћ. М. ЈосимовиК. По уговору са општнном г. Чађевић пма да нрими од општине свега 12.000 динара. Преко гога, општина није дужна да му да нншта Али ми мислимо да то није право, а да је тако, доказала је сама општина тпме, што му је дала плату од 5000 динара, кадје стално ступио у њену службу као нрви ннжињињер. Сем тога награда је г. Чађевнћу обећаиана од тадањег Пре А седннка и општннског одбора, као што се н из протокола може уверити. М. ВелизариК. Ову предложену награду никако не рачунам у бакшиш, као што се изразио г. Ћирковић, нити би г. Чађевић бакшиша примио. Г. Чађевић радио је више но што се, но уговору, обвезао да радп. Ои је погодио да изради само нпвелацију Веограда, а он је иоред тога на плановима повукао и нивелете. То је стручна штудија, која много внше вреди од 2000 динара. Осим тога он је још радио и друге послове за опшгину, које није бно дужан да радн. Да свега тога није било, он би уговоренп носао свршио био 4 — 5 месеци раније, и тада би заштедио много више од суме, којом се цредлаже да се г. Чађевпћ наградн. Поред свега тога ми смо још г. Чађевићу ставнлн на терет и оне иризнанице, што је онштина исплатпла без његовог иитања, а није требало да буде. Из ових разлога треба да усвојимо предлог комисије да се г Чађевић наградн са 2000 динара Св. Боторић. Гачуни су тачно изведени. Г. Чађевић кад је одређен као ишкињер минпстарства грађевина да ради са дијурном која му по закону припада, онда су други одуодустали од посла, а он је реФератом разложио општини колико треба да се изда па да се тај посао свршн. Није он сам мислио да ће бити предузимач који ће тај посао имати да изради, па да рачуна више него што је најнужније бнло, него је само поднео одбору нацрт и скицу са својим мишљењем, да се не бн одбор у погодби са другим преварио да више плати. Кад је он то поднео одбору, онда је одбор усвојио његово мишљење и замолио њега да се прими пзраде тога посла. Он као Србин и срнски инжињер мислећи добро, иримио се тога носла и нотписао уговор. У то време општина београдска није имала свога инжињера за друге послове, него је он, кад год га је одбор позвао или га је нозвао сам нррдседник. свакад остављао свој носао и ишао да друге општинске послове изврши. Да није тога било, врло је вероватно, да би он свој носао за који се иогодио, свршио раније за 5 — 6 месеци. Алп њему је увек обећавано ако изврши часно и ноштено уговор, да ће му се дати достојна награда. У осталом он сам нетражи нншта више него што је угокорено — али кад се види како је овај посан текао и шта је он радио овде, и кад се нризнаје од стручњака, да је рад његов ваљано извршен, онда онштина не треба да жали да такав рад и награди. Р. ДраговиА. Овде је радио нивелацију један Србин и српскп син. Комисија је исннтала његов рад и оценила га врло добро. Ја држим кад је комисија донела овакав извештај она је све морала добро да испита, иа зато и нема нотребе да се сад пнта казначеј општински — као што рече један од господе (јер онда нашто нам је комчсија) него да усвојнмо ово.