Београдске општинске новине

& ■<*< м

САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенографским белешкама) држан 3. Јула 1889. године. Почетак у б чассва по подне

Присуствовали : председник општипе : г. Ж. Карабиберовић, члан суда г. Коста Томић, чланови одбора г. г. Ј. Ж. Ђурић, Н. X. Поповић, Д. М. Ђорђевић , М. Ј. Марковић, Т. Ј. Мијајловић, М. Д. Јанковић, Ј. Илијћ, Др. М. Т. Леко, Д. Т. Вељковић, Р. Драговић, Н. Д. Кики, Ст. Петровић , И. Цветановић, Гл. Јосиповић, Н. Р. Поновић, Н. Л.. Милишић, Ђ. С. Новаковић, П. Д. Видаковић, М. Велизарић. Садршнна: 1.) Оснажење одлуке о иадатку за засебни воз ; 2.) Достава г. 11. Видаковића о учитељу католичке осн. школе ; 3.) Предлог о поновном решавању награде г. Ст. Чађевића; 4. Акт управе дуванског монопола за закуп оп. земљишта; 5. Извештај о радовима Стојана Крстића и 6. Оправка општ. куће.

Председник. Састанак је отворен. Изволте чути протокол састанка од 26. Јуна т. год. (Прочитан). Председник. Има ли ко да нримети што ? (Нема.) II. ВидаковиК. Ја имам да учиним једно питање. При давању дозволе за оснивање црквено школских оиштина туђе вере у нашој земљи, практиковало се досад тако, да они који хоће да оснују таку општину у нашој вароши, траже дозволу од надлежног министра а овај пита нашу општину да каже : да ли је нужно да таква општина ностоји. Кад је то тако до сад било, на нама лежи дужност кад год што прпметимо код таквих установа црквеношколских онштина, да дотичном министру то на знањеставимо, те да он учини шта треба. Тако сад имамо ирилику да видимо да је католичка црквено-школска општина овде у Београду узела за учитеља своје нормалне школе једнога Мађара, који не зна ни речи српски, и не говорн ниједннм другим језиком сем мађарски. Мени изгледа да је то намерно учињено да се такав човек овде доведе, и то је ништа мање него једна пропаганда за мађарски језик. С тога предлажем да се код надлежног г. министра учини корак да ову сгвар испита, и ако је тако, да нареди да се на место овога мађара доведе овде човек који говори и немачки и сриски, јер ннко не жели од нас прапаганду мађарску међ нама, а но несрећи знамо да и српски ноданици дају своју децу у ту школу. Н. Р. ПоаовиЛ. Ово је умесан нредлог и на то ми морамо да назимо ; али, мени се чини да г. Видаковнћ није погодио иут. По закону школски одбори имају и ту дужност да воде бригу и о својим прнватним школама и о школама других вероисновести. Дужност је школ. одбора да обилази те школе, да види да ли се држе у њима реда и закона и тако даље. Па ако нримети какву неправилност, да о томе јави министру просвете. — Према томе и за ову ствар о којој г. Видаковић говори, треба тако урадити. Г. Председник општине наше он је и председник глав. школског одбора, с тога треба, сазнавши за овај случај, да тојави ономе одбору школском у чијем је делокругу та школа католичка, на да се внди у чему је ствар и даље што буде потребно, да се учини.

Председник. 'Го је господо један нов предлог, али ношто овде нема на окупу погребан број одборника за решавање нових нредлога, ја вас молнм да причекамо док још ко дође па ако добијемо потпун број одборника моћићемо решаватн и о тој ствари; иначе ће то остати за другу седницу. Сад вас молим да дате неколико уверења. Дају се уверења : Илија Марковић иензионар, доброг владања и сгања ; Јулије Фајгл, иепознат ; Л.азар Јовановић пиљар, ненознат ; Катарина жена Стевана Памтића пиљара, ненозната; Коста Дада трг., владања доброг. стања слабог; Младен Шашлић Фијакериски момак, непознат. Председник. Као што сте чули из нротокола, г. 'Б. Новаковић покренуо је у прошлој седници питање о томе да ли је општ. одбор могао по закону да да г. Чађевићу 2000, динара награде. Ћ. НовковиК. Ја сам тражио да се питање о власти и за давање поклона стави на дневни ред; међЈтим видим да то није учињено. Зато понова тражнм да се оно ставн на дневни ред, као и сваки други предмет, па да знају сви одборници, дакле и онн који су били „за" да ће се о томе решавати, како би и они бранили своје мишљење; иначе сад мимо дневног реда износити то на решење, не би било правилно. М. ВелизариК. То је ствар свршена. Мн смо у две седнице на томе радили. Председник. Прошле седнице није ништа решено, зато сам сад поменуо да је о томе новедена реч, на ви ако решите да се стави на дневни ред — добро , ја ћу ставити. Ћ. НоваковиК. Ја сам и пре казао, а и сад кажем: да се она одлука но којој се поклања г. Чађевнћу 2000 динара косп са законом, а тај предлог није ни био стављен на дневни ред те се о њему није могло решавати, а друго за то, што општ. одбор не може по закону да чини ноклоне и на тај начин отуђује општинску имовину која није својина чланова одбора, већ свију чланова ове општине. То је једна врло важна ствар, па с тога сам и учинио овај предлог да се једном расправи то питање. М. ВелкзариК. 0 тој ствари не само да је у одбору донето решење, већ је то решење н послато г. Министру на одобрење ; с тога опет велпм, мора се та ствар сматрати као свршена. Осим тога, тим решењем није учпњен никакав поклон г. Чађевићу, већ му је дата накнада за вишак рада, који је учињен мимо уговора и друго, та се ствар сада налазн код г. Министра п он је надлежан да иримети одбору, ако је што противно закону решио. Кад то буде, онда ће се тек моћи у одбору о томе п по други иут говорити. Н. X. ПоиовиК. По предлогу и мишљењу г. Ђ. Новаковића изгледа да је решење тога питања иреухитрено за то, што није било на дневни ред стављено. С тога дакле, што није било објављено у дневноме реду а решено је у првој седници, која није била нотпуна, излази, да треба да се изнесе поново на решење па можда ће се опет одобрити. Иредседник. Господин, који је руководио ту седницу, каже да Је било на дневноме реду. (Чује се: није било.) К. ТомиА. Ја сам руководио ту седницу и тврдим да је то нитање Оило стављено на диевни ред , јер оно је нотекло из извештаја оне комисије, која је прегледала рачун зараде г. Чађевићеве , а тај је пзвештај био на дневноме реду ; а никад се не цитира све што се у извештају предлаже. Тако је до сада рађено а и не може се друкче ра-