Београдске општинске новине

273

нису надлежни да покрећу оваква питања понова.|Они могу само да се жаде нротив решења која*би, но њиховом мњењу, бнла противна закону, а само суд има ио закону права да то поново износи па решавање. ЈАко је тако, онда је цео овај говор безпредметан п не би требало око тога више да дангубимо. Милутин МарковиК. Ја мислнм да је ово питање које је покренуо г. 'Бока Новаковић, требало да се стави на дневни ред. Друга је ствар то: како ће оно битп решено — да лп је по закону или није. Ако би ми оставили да то оцени сам суд, и да он каже хоће ли какав предлог одборннка изнети на дневни ред или неће, — опда не би требали ми нн да седнмо овде. Главно је дакле пнтање данас то: хоће ли овај предлог г. Ђокин да се изнесе на дневнп ред или неће. То треба сад да се ренш; па ако се нрпми на дневни ред, онда кад то буде, миће мо говорити да ли је оно раније решење по закону или није ио закону. (одобравање) Председник. Опда да тако сад и решимо. Милутин МарковиК. Молим вас да се само добро разумемо. Овде су две ствари. Једно је питање хоће ли доћи на днев. ред овај иредлог г. Новаковића — и ја држим да треба да дође, јер би онда бнло багаталисање једног одборника да његов предлог не дође ни на дневни ред. А друго је питање, које тек после пмамо да решавамо кад овај предлог буде на днев. реду, и то нитање: да ли је оно прво решење одборово законито илн није — а ја што се тиче тога пптања, још сад могу казати да сматрам да је законо. Председник. Дакле хоћете ли да се сад гласа о томе хоће ли се у идућој седници ово пнтање г. "Бокино изнети на решење нли неће. (Тако). Лено. Онда којн је за то да се изнесе, нека гласа за, а ко није за то, нека гласа—против. После гласања. Гласало је 7 за а 11 против. Дакле свршена је ова ствар. Молим вас господо, ја сам данас добио један акт од управе монопола дувана, којпм тражи да ошптина даде известан део земљишта иоред данашњих, да бн на њему држава подигла нове магацине, потребне за увећани рад Фабрике. Имамо и план — можете га разгледати. (Бива.) Ја држим да би требало одредити једну комисиГу која би на лицу места обележила шта би се могло дати и како? И. ЦветановиК Има решење да се на том земљишту направи један пут. Гл. ЈосииовиК. Чим смо видели нлан и шта се тражи, прпметнло се да већина одбора није тога мишљења да се ово земљиште може уступити мопополу, пошто је туда пројектован један велики нут за станицу жељезничку и за варош. Зато би могли одма одговорити да се то земљиште не може дати, по нека бирају друго у тој околини, јер по закону за пут се руше и оне куће које постоје, а тамо таквих нема Фала Богу, те ћемо што пре моћи да дођемо до тога пута, који нам је врло иотребан. Председник. То стоји што велите, али видите да и њима треба једно земљиште у близини саме Фабрике и жељезнице те да подигну потребне магазине. Можда ће се моћи одржати и пут и опет наћи за њпх угодно место. С тога кажем да би требало да то извиди једна комисија, која би и управи моноиола на лицу места објаснила шта се може дати а шта не може, од овога што траже, У интересу је и наше општпне да се та Фабрика развија- Ја мислим да не би било коректно кад бнх се одмах казало не дамо, него да ндемо на лице места на да тамо позовемо и г. управника моноиола и да им кажемо наше разлоге.

М. ЂелизариК. Говоритн о тој страри нре но што би се на самоме месту испитала, била би бесмнслица. Ја сам видео то земљиште, оно се иружа од Фабрике дувана ираво до топчидерског иута, а иза пута што води Вајфертовој пивари то је управо опај троугао одакле се почела коиати земља за жељезннчки насип. — Мени се чини да ту неће бпти никакве штете ни за око ни за саобраћај ако пут тамо мало п скрене с правца, јер је то месго изван рејона вароши, а завата само крај нројектованога пута. Кад смо дали ленше и веће онштинско земљиште оном Немцу за 1000 динара, да нодигне Фабрпку за налидрвца, тим пре треба да дамо ово земљиште државп, без тога не би ни Фабрика могла тамо остати, кад нема својих магаза. П. ЂидаковиК. На срамоту престонице, ми немамо ни једног честитог друма. Узмнмо како нду наше улице по вароши. Овде се за љубав овога скренуло, онде за љубав онога, н тако пмамо улнца са десет кривина — Буди бог с нама! — Један пут је варош дочекала једно слободно ноље да може туда регулнсати нут право, и сад се хоће да се тај пут искриви. То би био једини пут за саобраћај којим би се трговина из унутрашњости довозила н којим би се савско стовариште везало са жељезничком станицом, и којим би био олакшан долазак у варош и одлазак из ове. Госиодо ногледајте само пут којим се данас улази у варош из унутрашњости Србије, па ће те видети да је то брука једна. Нигде није олакшано за тежи трапспорт, него због крнвнна и узбрдица отежан тако да се, нарочито зими, не могу кола нп обичан терет да унесу у варош. Намојте господо дозволити да нам се поквари и овај једини пут пре него што је и постао. Председник. Хоће мо ли да одредимо комисију па да носле говоримо. II. X. Поиовић. Само би требало дати комисији упуства да узме све околности у обзир, и да на случај да не можемо дати ово земљнште, нађе онде у близини друго, које би могло послужити за ту нотребу. М. ВелизариИ. Нека буду у комисији баш они којп су сад нзјавили да су противни овом захтеву, иа ће се на лицу места уверити да то неће ништа сметатн томе путу. Г. ЈосииовиК. — Л.еио је казао г. Вндаксвић да пемамо ни Једног иута као што треба. Да одете у Софнју на па да видите шта раде Бугари кад улице просецају, па то да сравните са овим игга се код нас радило — ви би се чудили. Стане тамо инжињер па право како нде мери не гледећн што који правац удара преко кућа п преко већих грађевина. Нека је веле жива бугарска, платиће више, али ће да има своју престоницу, као што треба. А шта ми радимо ? Ево ово би била прва улица која би ишла правом линијом и ми хоћемо да је искривимо зато само да једно земљиште од те улице дамо држави за нотребу Фабрике. То ја не могу одобрити никако. Председник. Изберпте господо комисију. Сад о томе не можемо решаватп док се на лицу места не види шта се тражи и шта се може да учпни. И. ЦветановиК. Ја би имао да кажем само то да би п тај пут ваљало одржати као што је пројектираи, јер то би било на првом месту за углед вароши, на другом месту саобраћај би био бржи и лакши, а на трећем месту, кад би се земљиште дуж целога пута насуло и нзравнало као што ће и морати да буде, онда бп се могле узети лепе паре за те плацеве. Дакле тај је пут врло користан и за општину и за саобраћај и не сме се кварити. Председник. Ја мпслим да сада нема ни једнога који би хтео да прави сметње држави; али ми не смемо да нред-