Београдске општинске новине
ЕРОЈ 31
У ВЕОГРАДУ У БЕДЕЉУ АВГУСТА 18«К ГОД.
ГСДИНА VIII
БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
ИЗЛ23И НЕДЕЉКО ЈЗДДНП7Т ЕЛ ТАБДК7 Цена еа Србију ; НА ГОДИНУ б ДИН. ЗА ПОЛА ГлДДШЕ - • 3 ДИН. аА ОТРАНЕ ЗКМЉЕ НА ГОДИНУ ... 9 дин.
-С<Х)—<хх»о-
II
УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА
2гн||"|||1> !'!1(
аа:
соо ссо Цена је огласима 6 дин. иара од врсте Лргтилату ваља слати уиутницом на оиштинскн суд а све коресиоденције па уредника РУКОПИСИ IIЕ ВРАЋАЈУ ОЕ Неплаћена писма не примају се.
РАДЊА ОПШТИНСКОГ" ОДВОРА
САСТДНДК одбора општине београдс^е (11о сген л раФским белешвама) држан 8 Јула 1889. год. у Београду.
(Свршетак) Марко ВелшариИ. Ми треба овако да учинпмо : да уамемо к анању ово што је казао г. Видаковић, па да ирема његовоЈ достави, доетавпмо то г. Минпетру, да он учннн даље ш ! га треба. Глиша ЈосииоИиЛ. И ја држим да је еве онако, као 1шо је казао г. Впдаковић. И као год што у МађарСкој не може нико бити чиновник док иезиа маџарски језпк, тако исто не може биги ни учитељ у Србијд који незна срнски. Друго, н вдаст која поставља такве учитеље, внди се, да иде у цркос. светнњи школе, и у место да отера онога , који је држао часове и ругао се српеком светитељу Сави, она је отерала онога, који нпје држао часове. Ја сам за то, да се ово достави г. Министру. Председник. Молим вас. имате ли уверења о томе? Марко ВелизариК. Г. Мпнпстру треба казатп : да се тако но вароши чује. Иредседник. Дакле ц оно што је г. Иера казао и ово што сте ви рек.ш, ми ћемо казати, да се у варошн чује и доетавнћемо г. Министру на даљи рад. (Тако је.) Сад господо чујте извештај комнсије односно онога пута што тражи Урава монопола дувана за подигнуће магацина. Комнспја се иоделила на већину и мањииу, а извештај гласп : „Одбсру спштине вароши Београда. По решењу одбора од 3. Јула т. г. Вр. 122. потшхсата комисија изашла је на лице места, да констатује можелисе у целинп одазвати захтеву Уираве мононола дувана по ради уступања на уиотребу извесног дела онштинског земљишта, до Фабрике Дувана, иа су нашли : да се ни у ком случају — код најбоље воље да се владн у иомоћ притече — неможе устунити и онај део земљишта, који нодпада нод иројектован пут, водећи Железничкој Станпци ; но се могу уступити оба комада земљишта и с једне и с друге стране нројектованог нута а у крајњем случају, мишдења смо , да се и нројектован друм (пут) може са неколико метара сузити и тиме повећати Фигура А., земљишта до топчидерског пута — са онолико са колико, се пут сужава а највише са до 10 метара.
Најзад нредлажемо да се Управи мононола Дувананонуди нуждан простор и на ком другом оингпшском земљишту ако јој ово што горе наведосмо не буде довољно. 7. Јула .1889. год. Београд. чланови комисијв: Глиша Јосиповић, Раденко Драгови^. Петар Д. Бидакови^. Илија Цветанови^." Погиисатп не сдажемо се са мишлењем горе потписатих чланова комиснЈе, већ смо мпшлења, да се уступи за мономод тражено земљиште из овпх разлога: 1. Што терен, који се тражн, деаш ван реона Београда. 2. Што се тиме крњи само крај иројектованог пута. нптн ће се с тиме отежаватн будући саобраћај ни угдед варошн. .
7. Јуда 1889 год. Београд.
Јаков Бајлони. М. Зелизари^."
Иредседник. Модим да саслушате и акт унраве монопо.1а који смо накнадно добили, и у коме се изиоси исцрпно из каквих је раздога Фабрици дувана потребно ово земљиште. Управа монопола у истоме иисму изјављује да би се Фабрика морала преселити у Ннш ако не би дади ово земљпште, за потребне нове магацине. (Прочитано писмо). Ја мислим, да је сваки од г. г. одобринка довољно обавештен. Видили сте пз нлана како етоји то земљиште а чуди сте мишдење и већине н мањиее компсијске. Жеди ди ко што да говорп ? Миловин Р. МаринкониИ. Овде су два питања. Једно је да треба иомоћи државп , а друго нетреба крњити општинске интересе. Кад је овај пут овако нројектован и усвојен, онда нашто сад да кваримо удице, кад се држави и без тога иомоћи може. Право је казао једак одборник. Људи руше скупоцене куће, па удепшавају варош , а мп хоћемо да нагрђујемо улице, које су депо нројектоване, и онда, шта нас очекује, но да нам се пребацује онако исто, као што се нребацује онима за улицу „Кнеза Миханда." Мц не треба да се плашимо нретњи од управе, да ће моноиол нреместити, но им треба дати разлога, како ће се и они иомоћи а да се ни пут не квари. (Врдо добро.) Петар ВидаковиЛ. И ми чланови комисијске већнне ни смо ради да створпмо тешкоће какве моноиолу. То се види из нашег извештаја. Само смо ценили интересе и општинске и државне и то не само као људи но свом човечанском осећају, већ с обзиром и иа подожену закдетву.