Београдске општинске новине

ван; варош се међу тим раширила, број чесама уман.ио, становништво умножило, те са савском и дунавском водом (која се од водоноша увек но скупе паре купује) дневно на сваког становника долази једва пезнатна количина 10—15 литара. Код таког стања ствари. оиштинска управа сасма природно морала је нри првом кораку сматрати за дужност да се што пре сагради велики модерни водовод, који би не само подмиривао све домаће потребе становништва, него и давао дово.љне количине воде за јавне послове : поливање улица и паркова, гашење пожара, снабдевање иидустријских завода итд. У самоме зачетку ирве намере, мисао је била да се водовод сагради помоћу зајма ; али се у брзо показало да треба времепа, па да једно питање од тако великога значаја у довољној мери сазри, и да ирилазак извршењу допусте у опште све прилике, које су од предсуднога утицаја. Због тога, дискусији и решавању у општинскоме одбору није се ни могло одмах приступати. Први стварнији радови предузети су у другој половини 1884. па основу закона о трошариии, од 13. Јуна исте године. После пачелне одлуке у општинскоме одбору : да се изврше главни послови предвиђени законом о трошарини, одмах се ириступило претходним мерама. Комисија, изашиљана ^а по уређеним европским варошима проучи устројства трошарине, имала је у задатак и то, да избере лица којима ће се дати у израду пројекти за водовод, канализацију и осветљење. Она је по повратку поставпла у извешћу своме извесне иредлоге за водовод, међу којима и тај да се за водовод поруче два пројекта, и то израда једног да се повсри Едварду Истону у Брајтну а другог Александру Ерду у Берлину , па од тих двају да се усвоји за извршење опај коме комнсија стручњака призна првенство. Чим је одбор усвојио те иредлоге трошарипсКе комисије , одмах су пројекти перучени, а за тим започето и истраживање воде у ок"лини, у правцу примљеннх предлога комиснје и добивеног мишљења од Жигмондија, познатога стручњака из Буда-Пеште. — Шан је био да се истраживање воде сврши до краја 1885. а дотле и пројекти да буду готови, како би се могло пом том прићн грађењу водовода. Али тако ие беше суђеио. Увођењо трошарине наишло је иа сметње, услед којих је трошарина сасма изостала, а тиме се и цела радња водоводног нредузећа на неодрсђено време прекинула. Након не пуне две године, питање о водоводу дошло је опет на дневпи род, но у преиначеном облику. Жалбе због оскудице у води, беху све то чешће н толико интензивна и оправдапе, да је с грађе-

њем водовода ваљало ускорити. У меродавним круговима појави се мисао да огпнтина требл да изда концесију, само да се једном оствари та велика потреба варошка. Две понуде, Гарсона на из Хамбурга и Јасинског из Брисла, беху добродошле, и одмах поверене једној мањој комисији да их проучи и одбору даде мишљење. Оцена тих понуда пнје била повољна, али да поиуђаче не одбије сасма, комисија према ономе што је у поиудама било најбоље, предложи одбору кратак пројект но коме да се распише конк^рс за извршење водовода концесијом. Предлог тај био је усвојен и одмах решено да се нацрт штампа у општинскоме листу и у засебне књижице. које да со раздаду грађанству, а по том да се држи конФеренција одборника и грађана, која ће коначну одлуку донети. КонФеренција имала се сазвати ношто нретходно једна друга комисија даде мишљење о бунару г. Вшетечког, Беломе Потоку и осталпм изворима у околини. Услед реФерата ове комисије, накнадно би ускоро решено да се нредузме копање нарочитог бунара код вштетечковог млина, а одмах за тим, па дневни ред друге седнице , по ново стављоно на претрес питање о извршењу водовода путем концесије. Одложив решење тога, да ли ће се средством концесије или на други какав начин извршити водовод, докле се претходно не посвршују послови око истраживања изворске или нодземне воде, одбор препоручи комисији да жпво прионе извршењу свога задатка. Протекоше оиет 4 месеца, а разни ионуђачи управљаху непрестанце питања општинској управп : нч какав начин мисли остварити водовод. Нове дискусије у меродавним круговима истакоше мисао да штете неће бити никакве, ако одбор и пре свршетка истраживања воде донесе своје начелне одлуке о томе. С друге опет страпе није било за одлагање ни решење да ли ће се и деФинитивно отказати Истоиу и Ерду израда порученпх пројската за водовод, јер им је иосле трошаринског неуспеха јављено да израду за неко време одложе. То двоје нагони председништво да одбору простави питања : на који ће се начин градити водоводи, канали и осветл.ење , да ли у својој режији или средством концесије ; хоће ли се за те иослове, на случај одлуке у корпст копцесије, расписивати конкурс, илп ће се како за водовод и осветљсње тако и за канале уговаратн без конкурса ; хоће ли се чекати на свршетак и нитања о води, па у један мах расписати коикурс за све, или ће се осветљење дати иод концесију а канали у грађење, и без сачекивања решења о води; и иа зад, хоће лп се остати прп поруџбини 7 пројеката, или ће се они отказати и на други начин ичрада пројекта удеситн. Услед ових, овако ноставл^ених питања, одбор донесо одлуку да се водоводи, канади и осветљење