Београдске општинске новине

а; V вароши = 3 . .356) V ===== 49 799 б ; у Енглезов. = 1.373) 9 : локала за шпекулацију 31 3 33.042 По овоме добило би се на годину, и то : 1; од локала који нису за спекулацију = 353.473*20 2; од локала за шпекулацију = 11.268 364.741-20 Дакле округло = 365.000. Кад се овоме дода половина до тога што би се добило на каиале 182.500 дин. Свега дакле добило би се од обадвога б47.500 динара. Па име годишњине зајма требало би осигурати до 720.000 динара; и ио томе не достајало би још 172.500 динара. Комисија увев у обзир: 1 ; да се годишњина зајма има да осигура одмах у почетку; 2 ; да наплата предложених такса за водоводе и канале ире, него што се они начине и I рађанству понуде, не би имала основа• и 3; да и онда, кад би свака панлата имала праведни основа, не би била довољна за осигурање годишњине; Комисија узев све ово у обзир нашла је: да би се извесне таксе за водоводе и канале могле усвојити али иод условом да се наплаћују онда, кад водоводи и канали буду готови, или у крајњем случају као допуна за осигурање годишњине онда, ако одређени други извор за то не буде довољан. Други је предлог, да се годишњина зајма осигура оаштинским иорезом иознатим под именом ирирез оиштински. Два су начина иорезивања и у оцштини као и у држави : неиосјЈедан и иосредан иорез или ириџез. Непосредан је прирез који се уз норез ианлаћује као до сада што се наплаћивао, на име толико и толико од стотине непосредног државног пореза; а посредан је прирез трошарина. Нема сумње да би непосредан прирез одговарао најбоље и правди и

3 42 имућиости; јер би сваки грађанип по плаћању иореза платио и оиштини ириреза за ову потребу, о којој је реч. Али комисија узев у обзир да би плаћање неиосредног приреза пало тешко на грађанство; јер би оно само за ову потребу плаћало 175°| 0 ггриреза поред редовних 20"ј 0 за редовне општинске иотребе; те би изашло да се иа 1 динар иорезе нлаћа скоро Г| 2 динар приреза општинског. Комисија узев ово у обзир не може оветовати да се непосредпи ирирез узме за осигурање годишњине зајма. На место непосредног приреза комисија нредлаже да се за осигурање одплате и интереса установи иосредни ирирез, на име трошарина или илаћања извесне таксе на извесне предмете за потрошњу нри њиховом уношењу у варош. Разлози из којих комисија предлаже трошарину ови су: што би овај извор за осигурање годишњине зајма био најсигурнији, и што би овај прирез плаћали грађани неосетио, те би и општинске потрсбе подмирили неосетно. Кад комисија предлаже трошарину она мисли , да је оиштина устаиови у споразуму с краљевском владом; да се ограничи на извесне и најпотрошљивије предмете; и да установа буде што простија, те да не изазове велике трошкове. На случај, да не буде приход од трошарине довољан за покриће годишњине зајма, комиоија предлаже да се за допуну узме такса за водоводе и канале, и то само у онолико у колико би за донуну иужно било. Комисија завршујући свој извештај ил а част предложити одбору оиштино београдске да изволи решити: I. Одбор одобрава, да општииа београдска за доводење воде, извршење канализације, грађење основних шша и општинске кланице; за су-

деловање у грађењу антрпота; за осветљење и за грађење кеја може узети па зајам до 12,000.000 динара номиналне вредности; и ио томе да се са толико може задужити. Услови зајма ови су: 1 ; Иитерес и одплата на годииу да не буде већи од 6°| 0 иа номиналну вредпост зајма; 2; курс зајма да не буде испод 90°| о ; и 3 ; да се иајдаље за 50 година одилати сасвим. II. Као јемство за уредно илаћање одплате и интереса — годишњине по овоме зајму одбор решава, да општина у споразуму с краљевом владом установи у Београду трошарину на извссне предмете за потрошњу. III. Одбор решава, да се од соггственика зграда у Београду наплаћује такса за водоводе и канале кад буду готовн и грађанству па нослугу предани. Такса ова наплаћиваће се, и то: 1; за водоводе : а; од једног локала који није за снекулативне радње од 1 — 3 паре на даи; б; од локала за спекулативне радње од 10—20 иара на дан; г; за канале половину одређене таксе у тачци а. и б. под 1. Таксе ове наплаћиваће се месечно и од сваког сопственика зграда без разлике, да ли он, односно његове кирајџије, чини употребу од ових онштинских установа. За плаћену таксу сопствеиици ће добијати накнаду од кирајџија. IV. Ако и у колико трошарина, која се установљава по решењу ггод I, не би била доволша за осигурање годишњине зајма. одбор решава, да