Београдске општинске новине

359

Димитрије Хорђеви!.. Г. председниче. Да узмемо брј 18. Председник. Па добро само одредите. Св. Ботори^. Ево шта ћете с тпм учипити, ако узмете број 1-8. Од њих 18 иеће доћи више од 10 одборнпка и онда иеће моћи да раде. Њих шесторнца више, не могу пишта боље учинитн. Отанко ПгтровиЈ. Ја сам зато да на овоме ради цео одбор, јер господо ово ннје мала ствар и нужно је да се сваки добро зна, па да му се што одреди, а пе од ока. Милован Маринкози&. Ово је са свим оправдано што се вели, да је ова ствар врло важпа н да треба цео одбор па томе да ради, н пошто је доиста та дажбина, која се има дати држави од велике важности, и сам сам зато да ради цео одбор. Илија ЦветановиБ. Ја сам да се одреди број на 18 а то је из сваког кварта по троица и ако један од њих пе дође доћи ћс остала двојица. Председвик. Зпам, али ко бранп и други да долазе. Св. Ботори!. Г. иредседниче ставите на гласање. Ваш је иредлог 12, други је предлог 18, а неки су и зато да сви раде. Жив. Бутарчи!. Бол.е је да буде више у одбору, јер знате и уверења кад дајемо, да многе непознаЈемо а шта ће овде битн. Јован Ђури!?.. Ја држим да је доста 12. За комору одређиваће се најбогатији људи, а ови се сви код нас знају. Глиша Јооиповић. Ја држим да би најнрактичније бнло а и нравда би се постигла, да општински суд изнесе порески списак, па ио њему да се у одбору решн. Предоедник. Пореске књиге нису код нас, па то не може битн. Ја сам хтео да буде, као што се досад то радило. Истина било је и ненравде, али пнакје боље него кад би то друкчије било. (Чује се: зовите све). Добро, и онда колико дођу, да имају ираво да раде. Свет Боториа. На за бога ставите ствар на гласање. Ваш је предлог 12, а остали хоће све. Да решимо једанпут ту ствар. Председник. Ко је господо да изберемо за овај посао 12-торицу нека каже „за" а које да зовемо цео одбор нека каже : против. (Настаје гласање. После.) Гласало је господо 13 „.за" а 6 против. II тако усвојен је мој иредлог, да се нзберу 12-торица. Сад изволте изберите. (Бирају.) За кварт варошки : Тодор Мијајловић и Пастас Крстић; За кварт савамалски: Димитрије Ћирковић и Гаденко Драговић ; За кварт врачарсви: Никола МилипиЛ п Никола II Мијајловнћ ; За кварт Теразијски : Милош Обркпежевнћ и Коста Петрови!! ; и

За кварт дорћолски ; Дпмптрије Вољковић п Хајим Азријел. Председник. Хвала вам госиОдо што сте усвојили мој иредлог н одредили чланове. Но ја нмам још један додатак у томе : да сви одборницн имају права долазити у седнпце ове комисије Сем тога, да нредседништво има у дужност то, да објави преко новина и то у диевницима београдским, па нека дође ко хоће. Примате ли ово ? (Примамо.) V. Прздседник. Сад да идемо даље. Од кад су почела вежбања војена насталп су такви случаји, да има људи на тој дужностн који имају 5—6 деце п живе од зараде његове. Сад је ранитељ у војсцп на нема ко да израни Фамилију. 0 томе нам иише војена власт. У име тога а за време напшх ратова онштина је београдска давала поједнним Фамилпјама иомоћ. Ја сам хтео то, као хитну ствар да решим са мојим друговима у суду, но онп нпсу смели да нриме на себе. Доиста ово што сам ја хтео није ред, али је ствар хитна јер шта ће да једу деца за 15 дана и ко ће да чека док се седница састане ? Ова номоћ давала се из кукурузног ФОнда. Давано .је по 1 дин. на сваку главу. Нпр. 3 главе у Фамплнјп ио 3 динара недељно. Но нема сада толико тих спротнпх Фамилија и могло би нм се из касе помоћ дати и то оиоме који тражи а докаже да нема одкуд живити. То ће доказати, ако донесе од војене власти уверење да је у војсци на дужност и од општине уверење да је сирома. Марко Велизари!. Пре је доста било један динар што су и нотребе биле јевтиннје, а сад је све скупље па би требало датн по динар н 110. Прздседник. Усваја ли се да оиштнна даје ову помоћ и то ако буде сума већа да падне на терет Фонда кукурузног а ако буде до 200 дин.. да падне на терет касе онштинске ? (Усвајамо.) VI. Председник. Комисија, која је одређена да нађе места за салане, поднелаје извештај и у њему мишљење да се салаие ове године могу отварати само иа кајабурми и на смедеревском путу, али иод условима да се салане построје 60 метра у страну, од друма; да клачи о своме трошку држе марвеног лекара и нлате контролу, коју ће ошптипа одредити, и да одпатке морају у дубоким рупама закопавати, према санитетском налогу. Ја мислим да би могли нримити ово што комисија предлаже, а у колико смо у стању да тиме н учинимо услуге оним грађанпма који саланама раде. Гди пак немамо нашег земљишта морали бн закунити од при-

ватних сопственика па закупнину да исплатимо из прихода саланског. У томе погледу ја сам већ предузимао неке мере. Милан Маринксви^. За саму варош боље би било да постоје салане на два места пего на једном Илија Цветанови!. Односно козара разуме се да је у интересу и варогаи и сиротињи, да се што јевтииије омрси. Но само бн ја приметио зашто само да буду те козаре на цариградскбм друму, кад могу да буду и код Чукарице на Сави ? Предсздник. Тамо сам ја за време мога нређашњег кметства био отворио салану; али кад је то видела Топчидерска економија, онда је донета тапнја по којој је та земља државна п за то сад тамо неможемо иматп салане. И. Цветанови^. Онда запгго да не буде на другом месту, овамо ближе. Зашто да отежавамо овај нооао нашим људима. Вал>да нећемо још и лој куновати са стране? Председник. Газумите за Бога да на томе крају немамо свога земљишта, а порсд нута топчидерског или код сењака не смемо отварати такву радњу пошто ту ненрестано нролази свет за топчидер и пошто Краљ сваког даиа туда пролази. Осим тога треба да знате да управа варошка тражи да на сваком месту, где буде салана, нмамо и лекара марвеног, а то треба платпти. Светозар Боторић. Кад то стоји да морамо иматн лекара на сваком месту, где Г0 Д буде салана, онда да кажемо : ко хоће да држи салану на овом и овом месту, даће му се с тим, да оп плаћа лекара. Ми треба да начинимо услове под којима дајемо салане на нашем земљпшту где га имамо, а ко узме то саланско место ои нека нлаћа лекара. Председник. Али ми немамо ни угодног места за салане ближе вароши. Код СтеФановића воденице, како каже др. Стејнћ ннкако не може да буде салана, за то, гато у том крају и сада има болести на стопи, и сада тамо стока пздржава контроманац. С тога сам ја дошао на мисао да од нриватних лица узмемо земљиште за салане тамо више тркалишта, где га има, и онда да тим људима чије буде земљиште нлатимо 15—20°/„ од аренде коју будемо имали зи салане. Никола Милишиб. Ја мислим да је то ногрешно и излишно да се даје 20°/ о приватпнм лицнма за земљиште. Мп не морамо имати салане близу кућа на тркалишту, а даље тамо има ошптинске земље, па могу да се сместе козаре. На кајабурми има за то доста плаца, али то је велики рејон и опда ће да се тамо коље, а не да се ми не шггамо. Ја дакле нисам за то да дајемо прпватним 3—4 хиљаде динара; а нисам ни за то да салане буду 60 метара далеко од пута.