Београдске општинске новине

366

сти ни ио садањи ни ио доцннји нараштај, него да би се стало на нут сваком даљем замршавању пој мова од стране опих који као да намерно терају у крајност. Ваља имати на уму, да се зајам, који општина буде учинила, неће отплаћивати иовећшшг ариреза оиштинског и за то нема места плашњи од тешких намета. За отплату зајма служиће исте суме које и данас трошимо и дајемо за воду, осветљење, калдрме, школе. И до данас плаћао је сваки грађанин и свака поједина кућа за воду, за осветлење (петролеум и свеће), испражњивање помијара и нужничких јама и т. д. Општина је и до данас одвајала огромне суме за калдрму, за варошко осветљење, за закуи школских зграда и толике друге потребе. С циФрама у руци потрудићемо се да у скоро покажемо колико данас Фактички трошимо на подмирење јавних потреба. Тако ће се најбоље увидети да зајам можемо отплаћивати из оних сума које смо и до данас плаћали, с том разликом само што смо до сада силие паре за воду давали а никад ни доста ни здраве воде нисмо имали; што смо осветљење скупо плаћали а никад га нисмо ни у кући ни на улици уживали; што смо на кирије закунљених школских зграда огромне своте одвајали а децу своју у јадним ћумезима сатирали; што смо на лечење и погребе последње цркавице пружали, а здравља и дужег живота лишавали се само за то што не журасмо извршење спасоносних установа водовода, канала, шеталишта, калдрме и т. д.; и најзаД;, што смо се идејом велике и уређене ирестонице одушевљавали али за економско-трговински напредак њезин нисмо још ништа ураднли : нисмо антрпо — магацине наградили нити обале утврдили, да би тако тиме једном створили могућност да Веоград за свагда обезбеди себи челни и по трговину централни положај. Прошло је одавна оно време кад смо могли предузимоти иолако корак по корак. Данас јо потробап живљи

рад ма и с напорима. Треба о зајму ладно и разумно размислити али ни часа више неоклевати. Потомство се пеће жалнти ако паследи унанређену и уређену варош с извесним дужностима н општинским теретима; али будемо ли извршење санитарних реФорама даље одлагали, здрављем и животом нашим ћемо платити, а будући ће нараштаји за трошна и нездрава илућа родитеље своје ироклињати. Педајмо да песимизам отима маха, да нам воља клоне, д > се гтодамо . умп.и и оклевању, да заборављамо на дужности своје и према садашњости и према будућности. Недајмо да се и садањи покушај разбије о неке замишљене сметње и да иа велику и општу штету од свега оиет пе буде иишта!.

РАДБА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА САСТАНАК ОДВОРА ОГ1ШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (Ио отенограФскии бе.ц.цпс.миа држпн 2. Септембра 1889 год. у Веограду. Иочетак у 6 часова ио подне.

Присуствовали: Председ. оиштиие г. Живко Карабиберовић; кметов. помоћник г. Јован Антоннјевић; чланови одбора: г. г. Светозар Карапешић, Јован Илијћ, НиЈсола Д. Кики, Милорад Д. Јанковић, Јован Ж. Ђурић, Милован Р. Маринковнћ, Др. Марко Т. Леко, Светозар Боторпћ, Станко Нетровић, Никола 11. Михаиловић, А. Кнежевић, Мил. Ж. Маринковић, М. Велизарић, Гргур Миленковнћ и Р. Драговић. Садржај : 1.) Питање г. М. Ж. Маринковића о комисијском и&вештају по коме је примљена калдрма у телеграФској улици ; 2.) Лидитација за чишћење пијаца и јавних ширина ; 3 ) Избор комисије да проучи шта се може предузети зарад одржавања што веће чистоће у вароши ; 4.) Лицитација за ков коња пожарне чете ; 5.) Откоп.мвање и калдрмисање Крагујевачке улице да се одложи а оток води даде провизорним пропустом ; 6.) Регулација Виигњичке и Милетине улице ; 7.) Оироштај кирије београдској читаон^ци ; 8.) Онро мтај кириј з Петку Маринковић^ ; 9 ) Изве ..тај комисије за и правку регулационе линије пројектованога пута од зграде дуванског монопола до жељезничке станице. Предоедник. Молим вас господо, састанак је отворен. Изволте чути нротокол последњег састанка. (Прочитан.)

Има лн ко да примети што ? (Нема.) Усваја се. I. Милан Ж. Маринкови^. У почетку месеца августа, ако се добро опомињем, г. Воторић је овде протестовао, да је нримљена нека буђава храна; па је после дошао г. Чунић н казао да је добра. Ја бн хтео да зпам, да лн је то расправљепо и ко је у праву, да ли први или други ? Председник. Г. Боторнћ је долазно код мене и говорио ми о томе. Јасамтуствар упутно суду да извиди и расправи. Штаје сад урађено ја не знам. О б . Ботори^. Нримљено је онако, како је друга комиснја казала, само је избачен један џак, п на тај начин испуњена Форма. Председник. Ја сам господо пз говора г. Боторића нашао за умесно да одредим комисију, и то сам учинио. Нисам добио од ње још извештај, али кад г. Боторић каже, да је тако свршено, онда је сигурно тако. Ов. Ботори^. Ја сам то приватно у седници казао. Ствар је била у овоме. Нрно је била једна комисија, где сам и ја био. Рана је била нова и стрнана у магацин влажна, на се убуђала, и ми смо је одбацили. Иосле је дошла друга комисија и нзбацнла један џак само, а остало је примила, После смо се трудили да изађе н трећа комисија, али у томе нн смо уснели. По мом мишљењу та храна није била добра, али кад је комисија казала да је добра онда ја не могу даље иишта. II. Милан Ж. Маринкови^. Одређена комисија за калдрму, да ли је ноднела нзвештај и за ону улицу код „старог телеграФа." Ј-а бн рад био, да виднмо, какав је извештај ноднела, јер ја знам, да је та калдрма хрђава и да је на суву земљу наирављена. Председник Комисија је ноднела сној извештај суду, а извештај стручне комисије меродаван је за суд. Милан Маринкови!. Зар мн не смемо да знамо то комисијско решење ? Ја би желио да н ми то мншљење чујемо. Председник Смете. Ја ћу вам поднети у идућој седници. Али допустите ми рећи, ако ћемо се вазда забављати овде административним пословима, који спадају у надлежност суда, онда нам и не нреостаје времена за другн рад. А то сигурно и ви не желите. За ту калдрму било је 5 комиснја н непрестано нису хтели људи да долазе. Најзад се ипак комисија састала и нашла да је калдрма добра. (Чује се: Доста је о томе говора) Добро. III Председник. Сад господо да нређемо на