Београдске општинске новине

389

Боторића т. ј. да се оно што је миннстар одобрио изврши. А спор пзмеђу ова два грађана нек остане између њпх и иека се равнају како знају. (Чује се : врло добро. Усваја се). Седница је закључена у 8 часова.

САСТАНА^ ОДВОРА ОПШТИНЕ ВЕОГРАДСКЕ (По стенограФСким белешкама држан 21. Сеитембра 1889 год. у Веограду. Ночетак у 6'/ 2 часова по подне. Нрпсутпп : Председник г. Живко Карабиберовпћ ; члановп суда: М. Бапковић, Коста Томић ; Одборнпци: г. г. Нпкола X. Поповић, Видоје Виторовпћ, Н. А. Милишић, Милорад Д. Јанковић, Илија Цветановић, Дпмитрије Т. Вељковић, Никола Д. Кикн, Живан Бугарчнћ, Коста Петровић, Мплован Р. Маринковић, Јован Илијћ, Р. Поповић, Светозар Карапешић, М. Велпзарић, Свет. Милојевпћ, Станко Иетровнћ, Ђорђе Ннколић, Др. Т>. Димитријевић, Мнл. Ж. Марннковић, Коста Д. Главпнић. Светозар Боторић, Нпкола ГТ. Михаиловић, Раденко Драговић, Никола Вулковић, Ди мптрије Ђорђевпћ. Гргур Миленковнћ, Милутнн. Г. Марковић, Др. Марко Т. Леко. Садржпј : '.) Претрес предлога Финансијоке комисије ; 2.) 0 школским зградама на врачару. Предоздник. Молим вас господо, седница је отворена Вама .је свима нознато да је на дневноме реду извештај комн< ије о зајму завелике послове. (Видп 86 бр. оп. новина.) Милован Р. Маринкови^. Ја би молио кога од господе чланова комисије илп известиоца да нам објасни овај извештај. На прнмер да нам објаспп како се разуму ти локалн што се помињу у извепггају. Председник. Ја ћу то објаснвти. Што се тнче локала ту се разуме кдо обпчно соба, кујна, раднонпца, дућан, штала, п т д. Милован Р. Маринковиб. Но тим нисте сврншли са другим објашњењем о шпекулатнвнпм локалпма, Предсздник. Лока.аи за шнекулацију јесу нанрнмер каФане, меане, ликерџинице и све оне радионнце у којнма ее упо гребљује вода н за рад а не само за пиће и домаћу потребу. После овог жалог објасчзња доцустите ми номенути да извештај Финангијск 1 комисије садржн више начелне нред.шге, јер се у детаљнсање ннсмо пн моглн према задатку комисије упуштати. Кад одбор буде донео своје одлуке, тада ћемо настати да оне н од стране збора буду нримл.епе, као шго је н у извештају наглашено да је и одборска одлука потребна за задужење и ради извршења именованих послова. Милован Р. Маринкови!. Ту су у извештају истнна све тачке побројане. Тако ту је нобројано: извршење водовода, калдрме, канала, антрпота, обала, грађевина

као : суда. школе н т. д. II за све то у извештају тражи се да се оиштина задужи са 12 милиона динара. Међу тим иосебпце колико ће за које потребоватп, не иомиње се нншта. Ја мислим да најпре основа"треба да је готова а то је предрачун. па ћемо ирема томе знати п колпко треба да се задужимо. Да је све ово што је нобројано потребно, то и ја знам, али не знам да ли ће та сума довољна битн јер може од 1 тога нешто и остатн а можда ће нам требати још Тако исто не знам ни како ћемо се нн на шта задужити. Рецимо баш и да ће та сума бити довољна, оиет нама не ће требати то све у једној годинн, него се мора од времена на време градити. Дакле ако оћемо ове потребе да намиримо, ми се морамо задужити но ја желим и детаљније прорачуне колико за коју иотребу ваља пматп. Дакле то треба све да се зна да би знали како ћемо се кретати. И са овог гледишта ја би могао овај пројект комисије Финанспјске назвати непотиупим. Зато треба да буде детаљнпје израђен. Коста ГлавиниК Ја нпсам члан Финанцијске комиспје али ћу опет за то, поводом примедбе г. Мрринковића да проговорим коју о томе: како ја мнслим о овоме извештају. Комисијскп извештај није могао да буде миого нодиунпји него штоје сад. Сама је ова сгвар такве прнроде да је за сада немогуће детаљније је израдитн. Јер и ако имамо израђен пројект за водовод још се не може казати деФинитивна сума, за канализацију може да се зна у опште али тако, да цена варира, између извесних граница, а тако исто и за друге иотребе може сад да се зна потребна сумљ само од прнлике А кад би се све то знало тачно, и кад би било то за решавање и .ја би био зато да нам комисија да обавештења томе: шта ће статн нодмирење сваке поједине потребе за се. Но овде је сада, по моме мишљењу, само начелно питање : оћемо .]и да се задужимо или не, то .јест, хоћемо ли да подмирпмо ове потребе путем зајма ? Што се мене тнче, ја видим да нема другог излаза иего да се морамо задужити, а што се тиче отилате, то је комиснја назначила да грађани ради подмирења тих отнлата морају подноситп извесне терете; а друкчнје неможе ни бити. Г. Маринковић воли даље, па н ак буде 12 милиона довољно, опет све нотребе нећемо моћи одмах да остваримо, него у томе ће ироћи и 10 година, јер има много потреба. Али, ми треба да знамо да ми и не морамо и не можемо све од једном остварити јер ће бити потреба које ће остваривати и доцније генерације. У осталом, није нн ираво да ми сад све носвршавамо и да поднесемо све терете за подмирење потреба, којима ће се доцније генерације користптнти можда више него ми, па је са свим на < воме

месту да п те доцннЈе генерацпр суделуЈу у одилаћивању зајма. Друго је казао како ћемо се и нашто задужити ? Како ћемо се задужити ? то ће се доцније видети јер сад је пптање само: хоће мо ли задужење у начелу нримити; а на што ћемо се задужитн то је комисија изнела т. ј. одуживаћемо од прихода установа које мислимо да саградимо, или од трошарине. Дакле, ја налазим ; да је главно данас да решимо: хоћемо лп се задужити Председник. Молим вас господо да п ја кажем неколико речи. Ја мислим да ће ■ вама свима познато бити да има већ деI сет година како се једнако говори о тим потребама Београда а нарочито о саннтетским потребама, које се вшие нити могу нити смеју одлагатн. Примедба на извештај што нису стављени и детаљпији прорачуни, не може опстати, јер се допста н не може знати тачно у нанред колико је за ноједине послове потребно. 0 водоводима мп ћемо моћи кроз 15 дана да добијемо план и прорачун па ће се видетн шта ће да кошта. Дакле у главноме г. Главиннћ је добро схватио наше мпшљење, п лепо је казао да у поједнностима ми нисмо ни могли изнети пгта ће коштати, већ да ће се доцније о томе говоритн. За сад је главно да се осигурамо са новцем да би иословима могли нриступити а друго ие вреди нншта, јер су се толико година нред нама занимали наши нретходнпцн па су најзад руке дпзали. Мн сад у главноме оћемо да знамо шта треба да радимо на да се до тих потреба дође и нашли смо да нам треба узети новац на зајам. Морамо прво имати новац па тек после да се ногађамо. А вама господо што кажете да незнате да ли је много или мало, могу казати да смо и ми о томе мислили и нашли смо да је ово умерено т. ј. да са 12 милиона можемо ове нај нужније нотребе нодмпрнтн. На.јглавније је господо чиме смо се занпмали јесте то : колико терета можемо на данашње становнике да метнемо, иа смо то и постпгли н_у извештају ставили. То што смо ставили није много и држим биће довољио прихода за одужење Оветозар Мило :еЕи&. Као што зпате господо комнснји Финапснјској није задатак да каже шта ће да кошта која нотреба. Њен је задатак био другн, њен је задатак ово што га је и извршила. Другим кОмисијама задатак је да-кажу шта ће да кошта која нотреба. На пример ::омисија за грађење основних школа казаће шта ће оне коштати, комисије за калдрму, за водоводе и т. д. имају да кажу шта ће ове потребе да коштају то јест да прорачунају тачно. Комисији Финансијској био Је задатак да сазна од прилике, колико ће бити довољно па да се изврше потребе И она је нашла да су најпрече потребе ове као што