Београдске општинске новине

41 1

господп грађанпма који су дошли; — а то ,је оно, да интерес о ком је говорпо г. Л.еко није тачап, Др. Марко Ј1еко. Молпм вас епо ту јс рачун г. Р. Предића којп је и чДан комнсгтје Председник. Господо, саД одборску седпI!цу претрнрам у конФеренцПју. (НаСтаје конФеренцпја) Има реч г. Никола Спасић. Никола Спасил. Ја би господо желе.> да знам од чланова компсије, да ли јесе опа користпла искуством других варошн на странн , које већ пмају све ове нотребе о којпма ми говоримо п хоћемо зајам. ; Да лп је компспја прпбапнла све податке одпосно зајма п зна ли комисија како су се те варошп послужиле односно зајма, да ли су исти тражпли код какве банке плн у земљн. Председник. Ја ћу да вам одговорим. Компснја нпје тражила то. Но комисија се послужнла познавањем ствари у целом свету. Да лп Сј грађанн опих вароши, којп су ове иотребе ве^ подмирплИ, тражили заЈам у својој земљн или на странн, то је ствар црилика које владају у оно време. Кад су су Срећии да пмају капптале у својој земљп оии оиде п зајам чнне. а кад је прогпвно онп на страпи. Беч је иравпо у земљп, а зпамо да је то чинио и у Епглеској Л.о.|дону. Наша комиспја дала Је мишљење да се оваЈ заЈам тражп п у земљп и на странп. Никола Спасић. Да лп су оип давалп на „ш 1атс папире." Еад мн можемо по мом мншљењу да нлаћамо иптереснамортизацију, ондазашто и ми пе би ималп наше паиире, па у место да идаћамо па страни, да нлаћамо овде постенено. Председник. Одбор је овластно компспју да размислн о томе : на који иачин је најкориснпје за оиштину да се новац набави. Компспја Је нашла овај начпн иа бнло овде бпло на странн. Ко нам да иод најповољпијпм условима, мн ћемо то пзнети пред одбор и одбор ће то све знатн. 0 пачпну зајма има разннх мпшљењаИма мпшљења да пздамо наше облигацпје. Ја сам се и сам на томе задржавао. Алп ако ми пздамо 5—6 милијоиа, па се не упише толико то би ио наш варошки креднт бно удар. Ако би се унисало 4—5 мнлпјоиа за пас би било срећа, али ако не унпше само један ми.шјон онда бн за нас била права несрећа. (Чује се : Тако Је ) Друго госнодо не губимо нз вида да нашн капигали треба да нотпомогну трговнну; ту нека канлталпсте наше улажу своје наре на ће донети користи и себи и земљн. А кад бн пх лсцрпели у варошке послове, но замљу бн то бшо од велике

економске штете. Мп иемамо тако јевтннпх натинх каиитала, а за општину свакако мора. бнти главно да под што повољнијим условнма зајам правп. Тако бар ја мпслпм. (Наставиће се.)

ЧИШЋЕЊЕ ДИМЊАКА Мсђу иослове јавпе локалне службс у спаком 11асел.»енпје.м месту сипда и чишКење димљака ио кућама и сваковрсиим другим варошким зградама, а нарочита < ] гапизација за уредно (редовпо) чишћење оправдапа је и мотребна пз много разлога. Пре свега кад би се и хтело, не бп се никако смело допустиги да чишћење димњака у варошима веће и збпвеиије пасељености зависи од личног старања сваког појединог грађаппна. Страхотне размере и преголеме штете, које нас сналазе кад по несрећи случај учпни да пожар букне у дому нашем, стављају у дужност првој локалпој власти да не нанушта пи једну од оних мера, које чине да пожари бивају ређи, које донриносе јавној сигурности. Тога ради власт мора редовно бдити да се извртује све оно што огклања оиасност по живот и штете по имање грађана. Нечистп димњаци један су од првих узрока ножарима, а у местима гди пма кућа и од слабе, лако запаљпве грађо, пожари су и чешћи п ужаснији. Паше прплике нпсу пи у овоме погледу задовољавајуће а и средства за гашење пожара сасма су недоволзна, и по томе тачно чишћење димњака права је и велика потреба : у општом интересу и безбедности лежи да организација тс службе буде што боља и потпунија. Општипска управа није ни до данас занемаривала своју душност. Има већ толико годипа како се чишћење димњака повлашћује. На тај начпн оно јс поверавано нарочитоме подузетнпку који је увек био обвезап држоти довол^ап број димппчара и са њима по распореду тачно и редовно чистити димњаке.

Ллп досадања подела надлежпости на две локалне пласти, државну и општинску, Уараву еароиш и Оаштински С/јд, имала је прилично штетиог утицаја п на вршење овога ја.вног носла. Општпна јо уговором повлашћеппку предавала искључив о араво (да само он димњаке чисти) а од управе варошп завпсила је важносг уговора и права, јер огпптинска власт не могашс непосредно забрањивати радњу злоуиотробл.пвачнма. него је вавек морала тражити то од унраве да она проко својих одељака чинн, а та услуга полицпје нити је морала битн нити је бивала потнуна. У след овога произлазиле су редовно штете — две но грађанство, једпа по општину. Ирво, у домове грађана под пмсном димнпчара могли су се увлачити па су се п увлачили разпе варалицс, и друго, грађани су плаћали већу таксу, ношто повлашћепик није пмао рачупа да таксу спедо на иајмању меру, кад покрај њега и другп кришом, варајући кућиу чољад дпмњаке чпсте. Општина је.трпела штету у томе што никада није добпјала толикп приход колики би бсз пкаквог увећавања или претеривања са таксама вукла кад подузетпику уступљено право сасма обезбеди од злоупотребљивача — што ће од дана самоуправе и лако и потпупо моћи да учиии. Почетком овога месеца чпшћење димњака прешло је у руке новога повлашћеника. Он је посао већ предузсо на иачин којп ћс пссумњиво задовољавати грађапство, у чијем интересу и лежи вршење ово службе. За то сматрамо за своју дужност да на овоме месту пзразимо очекивање опшгипскс управе да и грађанство са своје стране доприпесе што правилнијем вршењу јавног посла. Таксе су уговорене. Општини није главно да вуче приход од чпшћења димњака. И по томе таксе за чишћење моћиће се доцније свссти још на мању меру, чим се покаже да ће