Београдске општинске новине

417

ских на би нама сада било лакше. Ади кад стоје све ове потребе ненамирене, а мо]>ају да се намире, оида што нам помаже да вазда говоримо и да одлажемо ствар Сие ове потребе да намиримо, али постеиено да радимо Ја сам дакле за то да треба онај извештај ол,борски усвојити без даљег разговора Што пре почнемо. биће нам лаки е. М. Цуки& Господо, нред нама је иредлог Финансијског одбора о задужењу општине. Ја миглим нрема саставу како је изнесеи нред нас тај предлог, слабо ћемо моћи казати што у корист његову. Из свега види се да нема евога осиова и с тога се и дебата овако новела Једни говоре о овоме други о ономе, али сви се слажемо у томе да су пред нама такве потребе које мо -рамо да подмиримо данас сутра, и које се немогу одлагати на дуже време. Ја мпслим да ће немогуће битп да сам одбор па омим питањима са успехом ради, ако остане само нрн ономе што је Финансијскн одбор иред-ањ пзнео. Ја не могу замишљати да један одбор, или једна комиспја, која је радила 10 месеци износи пред вас .један пројекат Финансијски, којп није Фипансијски. За што? Ја не видим нре свега у том ироЈекту цифре на којима се осннва тавав предлог какав се изпоси. То мора да буде као потиуно закључена уредиа књига трговачка: с једне стране дуг, с друге приход Овде нема тога. Случајно, види се само овде једна Фннансијска мисао: да се годишњи на овога зпјма нодмирује наплатом такса од обиталишга или „локала." То је, у осталом, мнсао лепа. Алп сад је излишно да говоримо о томе да лп би сс тиме више оптеретила богатија или спромашнија класа кад немамо у овоме пројекту никакве системе, кад о томе није ништа детаљније изнесеио. Комисија је могла, нримера ради, да узме францускн закон који о томе говори и који порезује врата и нрозоре, па да каже оволико и оволико обиталишта има, оволико н оволико ће нлатнти. Овако ненотпун из вештај, као што је, он је унраво немогућ да се претреса. Бп сте казали да он није ип у штампп претресен. Он је сувише празан, да би се могао претресатн у штампиУзмпте ово што се вели да зајам не буде пспод 90 за сто. То је само речена једна цифра дапас , кад знамо да Србија није могла са таквим курсом да закључи зајам. Међутнм и оно штојег. председник објасиио да треба да се извршп кошта ће више од 12 милијуна колики се зајам ! предлаже и онда — наравно рачуиајући по курсу који шт желите — ипак ће те иматп један дсфицпт од једиог милијуна и неколико сготина .хнљада ; јер зајам неће бнти довољан. -г- Осим тога н саме мнсли које се овде изчосе о томе шта да се ио-

реже, нису исправне. Наномиње се да се пореже дуван — трошарнна дувана — ја мислим да то не би могло бити, кад је држава узеча то и кад нигде у свету нема да н оиштина то порезу.,е. Тако исто се казало п за каФу, шећер п т. д Не иде то т\ио господо. С тога ја сам мишљења. да би било у интересу саме ствари и у пнтересу саме комисије, која извесно жели да се остваре њени нредлозп, да би велим у интересу тога било кад би се комисија ионсва потрудпла да пам донесе други детаљшји извештај, нарочито о начнну како мисли овај зајам да остварп. Председник. Овде је речепо да се зајам само тако може закључити ако се пађе с курском 90 за 100 — са 6 од сто иптереса и отплата за 50 година. А. Борисављевил. Али Финанспсте зиаћс како се то све рачуиа. Иитање је хоће те ли ви ваше облигације од 100 динара моћи да нродате за 90 динара. То није Парпз могао. Мих. Јовановиз. Није то тако несигурно. А што се тиче Париза, ми смо далеко од њега, али како ја зиам оп је могао да нађе зајма и са курсом од 95 и 97 за сто. К Главини!. Овде је начелно питање хоћемо ли да се задужимо илп пе ; међутим прелази се и на дебату у детаљима —■ то није на ред\'. П:едсздник Ово је узгред речено, ради објасњења, а сад ћемо наставити начелну дебату Има реч г. Рака Миленковић изволте чутп. Рака Миленкови!., Молим вас госиод*, дозволите и менн неколико речи да кажем. Ја ћу се ограничити само да говорим у начеду о потреби споменутпх иредмета за варош Београд. Мени као грађанину, а и свима вама познато је врш добро господо у каквом се стању налазп наш Београд Мала је разлика пзмеђу времена од нре 20 година и данас — и зајиста сви ми можемо отворено да кажемо то, да се данас Београд налазн у једпом ноновољном стању, а не у стању као што би требало да буде ирема данашњем времепу. Он је истииа у неколико киракиуо, може се рећп, напред алн још је далеко од онога сгања да буде као што треба да буде. Што се тиче ових потреба, као водовода, канализације, осветљења, зграда за школе и т. д. — запста то су све нреке потребе Београда. Сад јо питање како !»е оие да се иодмире што пре ? Ја писам Фипансиста и т могу гово.шта о томе мпого, како би требало да се то питање Финаиско уоеди, — а.ти, као грађанин осећам да је потребно да со све то час пре изради и да до тих потреба што скорије дођемо. Ја ћу пачоменути само ово. Мп

пмамо Београд на врло узвишеном месту | а сем Калимегдана немамо у свему никакве шетнице, изузимајући Топчидер — и кад радимо недељу дака па дође даи одмора, ми немамо куд да се макнемо од својих кућа, јер је свуда прашина да очи нстера при најмањем ветру. — Као што је казао г; Милојевић, данас је тешко у Београду живетн, нарочито и с тога што готово сви ми ко.ји седимо овде имали смо нрилике да идемо у веће вароши иа сграни које су на много горпм положајима ио природи, али су тако уврашене да су ирепуне становнпка и да је у њима милпиа живети ка:;о богатмме тако и сиромашку јер су снабдевене свпма нотребама.. Код нас као што кажем прашина је летидасе угушпте и имамо куће где несмеге никаго отворити нрозоре. За што јето? Зато што немамо водоведа. пемамо каиалпзације, иемамо нп калдрме — ничгга што иам треба за жпвот и за здравље. Стоје дакле нотребе све што је комиси.ја павела и ми морамо да их подмиримо у интересу свог живота и здравља, у интересу здравља и живота паше деце, будуКих грађана ове варошп. Сад 1|\' начелпо да кажем како ћемо да набавимо зајам за подмирење тпх нотреба, пошто сами немамо новаца. Ја мнслпм да се зајам мора да учини, а то 1>е се учиппти нејбоље аа онај начин који је нредложеп од комиснје — т.ј да се тражи најире у земљи, иа но том тек на страпп и п>д оннм свима условлма како комисцја каже. Само што се тнче извора одакле 1; е се да нлаћа отплата зајма и пнтерес, о томе треба добро да се обавестнмо. Од задужења, које се корпсио уиотребн као што рече један нредговорнпк не може да буде штете. Замислпте шта ћемо добшп што намирењем ових иотреба иаша деца неће жнвети у прашини и смраду, не!>е седети у мрачиим и влажпим школама, неће кржљавнти од младих годииа, него ће се развијати п дутневно и телесно и битп здрава 1. крепка. Оснм тога добићемо и у томе што ће Веоград да се. онда иодпже, да се насељава и што ће битн нрирођепика са свпју страиа који ће пас помагати у сношењу овога терета и одржању. Напослетку треба да ттмамо на уму п то да је Београд престопица Србије. Ту је ваадалац п влада. Ту су члановп наше пнтелнгенције. Ту су иајимућиијп трговцп н најважнпје трговине. Дакле ја држим према свему томе да је преко нотребно да се што више о овој стварн разговоримо и сиоразумемо како ствар ова кад дође иа гласање нред збор, не бп пропала. Што се тиче самог извештаја ове Фннан. спјске комисије и ја господо држим да је нелотпун. У томе се слажем са г. Цукпћем, али за то не треба замеритн комиипји,